Свињски грип

Сви медији преносе вијести о ширењу такозваног „Свињског грипа“. Сва творевина побољева на челу са круном стварања Божијег – човјеком. Зашто се то дешава? Због све већег присуства гријеха а одсуства добра у људима. Бог шаље људима оно што нас може отријезнити из „мртвога сна“. Природа се буни, људи побољевају… а човјек се Богу не враћа…

Слава Богу на свему!

Покајанија двери отверзи нам Жизнодавче!

Шта је вирус АХ1Н1
Нови вирус грипа настао мутацијом хуманог, свињског и птичијег грипа. Први симптоми грипа АХ1Н1 повишена температура присутна више од 3 дана, отежано дисање и малаксалост у мишићима.

Нови грип А Х1Н1 грип је нова инфлуенца вируса која изазива болест код људи. Вирус инфлуенце Х1Н1 настао је мутацијом хуманог, птичјег и свињског вируса.

Вирус се шири са човека на човека баш као што је случај и са обичним грипом. Докази тренутно указују на то да је главни начин преноса новог вируса АХ1Н1 са човека на човека путем респираторних капљица које се избацују током говора, кијања или кашљања.

Преноси се и индиректно, преко руку или када се капљице из секрета носа и грла нађу на предметима које свакодневно користимо.

Заразност је највећа одмах по настанку симптома и најчешће траје 5 дана (код деце до 7 дана), док инкубација траје од три до пет дана, а први симптоми су кашаљ, цурење из носа, кијање и повишена температура.

Највећа брига око овог вируса потиче од чињенице да је у питању нови вирус на који људи немају или имају минимално развијен имуни одговор.

Сваки пети човек који буде добио нови грип неће имати никакве симптоме, али преносиће вирус другима. То практично значи да ће између 15 и 20 одсто људи бити заражено новим грипом Х1Н1, а да уопште неће знати да је болесно, због чега је и повећан ризик ширења заразе у једној сезони.

Симптоми новог грипа

Институт за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ објавио је списак симптома који могу указати на нови грип, погоршање и прогресију болести и мере превенције.

Прогресија може бити веома брза, због чега је неопходна појачана медицинска пажња оболелих особа, али и оних код којих постоји сумња да су заражени вирусом А (Х1Н1).

Упозоравајући симптоми су:

1. Отежано дисање
2. Плаветнило/цијаноза
3. Крвав или обојен спутум (слуз)
4. Бол у грудима
5. Погоршање менталног статуса
6. Висока температура током три дана
7. Низак крвни притисак.

Овај грип може да изазове и веће компликације као што су: упала уха, упала плућа и бронхитис, грчеви, токсични шок, Рејев синдром (тешка упала мозга), упала срчаног мишића, Гилен-Бареов синдром (оштећење нервног система), ошећење мозга.

Стручњаци се слажу да је болничко лечење неопходно само у тежим случајевима.

Код одраслих особа неопходна је хоспитализација ако постоји: упала плућа, бронхитис, нека друга већа упала, повишен шећер, болест срца, проблеми у раду бубрега или јетре.

У случају оболеле деце, све зависи од здравственог стања. Ако дете болује од астме, неке болести срца или дијабетеса, бронхитиса или упале плућа неопходна је хоспитализација.

Када су деца у питању, први симптоми су незаинтересованост за игру, губитак живахности, отежано устајање.

Почетак епидемије

Иако су тачно време и место избијања пандемије непознати, сматра се да се болест прво појавила у Мексику, а нови сој вируса је клинички идентификован 24. априла 2009. године.

Први потврђени случај заразе грипом A (H1N1) се догодио у градићу Ла Глорија у мексичкој држави Веракруз, када је 2. априла 2009. оболио четворогодишњи Едгар Енрике Хернандез. Он се данас сматра „нултим пацијентом“, али се у међувремену потпуно опоравио од последица заразе.

Изоловани случајеви болести су се убрзо појавили широм Мексика и Сједињених Америчких Држава.

Због оваквог развоја догађаја Светска здравствена организација је 29. априла подигла ниво пандемијског степена приправности на 5. степен, док је пандемија званично проглашена 11. јуна.

Упркос нивоу приправности, СЗО је указала на то да се већина заражених људи потпуно опоравља без потребе за медицинском интервенцијом или антивирусним лековима.

Од 24. априла до 6. маја у Мексику су биле затворене све школе и факултети, а такође су била оложена сва јавна догађања. У САД је било затворено преко 400 школа због сумње на грип A (H1N1) међу ученицима.

За означавање болести је у почетку коришћен термин „свињски грип“. Због бојазни да ће употреба тог термина довести до смањене потражње за свињским месом, почели су да се користе и други називи за ово обољење: „мексички грип“, „нови грип“, „грип H1N1″, „северноамерички грип“, „новел грип“…

Нагло ширење грипа током јесени и зиме представља сезонску епидемију грипа и сматра се да због високе заразности од пет до 15 одсто светске популације оболи од грипа.

За разлику од сезонског, у току пандемије Х1Н1 заразност, број оболелих и смртност су знатно већи.

Око 70 процената људи заражених новим грипом који су задржани у болницама на лечењу имају једну или више болести и самим тим спадају у вискоризичну категорију за озбиљне проблеме и од обичног сезонског грипа.

У високоризичну категорију спадају труднице, дијабетичари, срчани болесници, асматичари и бубрежни болесници.

Епидемиолози кажу да постоје значајне разлике између случајева пријављених током пандемје и оних који се региструју током сезонске инфлуенце.

То значи да су пандемијом захваћени претежно млађи, код којих се углавном описују случајеви тешке или фаталне болести.

До данас, највећи број случајева и смртних исхода региструје се код одраслих испод 50 година, у односу на ретке случајеве смртног исхода код старијих.

Код сезонског грипа се око 90 одсто тешких и фаталних случајева дешава код људи од 65 година или старијих.

Повећан ризик током трудноће је конзистентно добро документован из различитих земаља, а значајност ризика је утемељена и у чињеници да су чешће заражени млађи људи.

Такође и респираторне болести, посебно астма, кардиоваскуларне болести, дијабетес и имуносупресија су стања која повећавају ризик од тешке и фаталне болести, а Светска здравствена организација процењује да широм света живи више од 230 милиона људи са астмом и више од 220 милиона људи са дијабетисом.

Неколико студија у свету је указало и на висок ризик за хоспитализацију и смртне исходе међу маргинализованим популацијама које живе у лошим социо-економским условима, а који је и до пет пута већи у односу на општу популацију, јер је условљен и лошим животним стандардом и здравственим стањем ових особа.

Х1Н1 нови грип не може се добити исхраном свињским месом или производима од свињског меса.

Нови грип није болест коју проузрокује исхрана, нови грип је респираторна болест. Свињско месо и сви производи од меса, месне прерађевине или јела која садрже и свињско месо, су безбедна када се користе на начин како је назначено на паковању.

Како се заштитити
Редовно прање руку, покривање уста и носа марамицом приликом кијања и кашљања, избегавање директног контакта, останак код куће у случају да је особа болесна и обавезна консулатција са лекаром опште праксе, најбоље превентивне мере грипа.

Опште мере превенције, као што су држање одстојања од најмање 1 м од других особа, хигијена дисајних путева (покривање носа и уста приликом кашљања и кијања папирнатом марамицом коју одмах након употребе треба бацити, а руке опрати текућом водом и сапуном), хигијена руку и проветравање просторија су најефикасније мере превенције и сузбијања грипа изазваног новим вирусом инфлуенце.

Основне мере

Основне мере превенције су одстојање од најмање метар од других особа, проветравање просторија, редовно прање руку сапуном и топлом водом.
Хигијена дисајних путева подразумева покривање носа и уста приликом кашљања марамицом коју после употребе треба бацити.

– редовно перите руке текућом водом и сапуном

– покријте уста и нос марамицом када кијате и кашљете

– одмах баците употребљену марамицу у канту за отпатке

– уколико немате марамицу покријте уста и нос надлактицом, а ако кинете у длан одмах оперите руке

– избегавајте руковање, грљење и љубљење ако кијате и кашљете

– останите код куће када сте болесни и позовите лекара

Маска за заштиту од грипа

СЗО препоручује употребу заштитних маски код учесталих и блиских контаката са оболелим особама.

По препоруци СЗО треба дозволити ношење заштитиних маски на јавним местима, иако ова мера нема готово никаквог утицаја на превенцију грипа изазваног новим сојем вируса.

Студије о мерама за спречавање ширења респираторних вируса које су спроведене у здравственим установама указују на то да се ширење грипа ипак може умањити употребом маски.

Уз препоруке о начину коришћења маски у здравственим установама налазе се и информације о додатним мерама које могу имати утицај на њихову делотворност, као што је правилник о употреби, залихама и начину уклањања.

С друге стране, у друштвеном окружењу, посебно на отвореном простору (за разлику од затвореног простора, у близини особа са симптомима грипа) делотворност ношења маски није потврђена.

Упркос томе, много људи може пожелети да носи маску у свом дому или друштвеном окружењу, посебно уколико су у близини особа са симптомима грипа (на пример, уколико негују чланове породице).

Уз то, ношење маске може помоћи особи са симптомима грипа да покрије уста и нос како би спречила ширење респираторних капљица, мера која је саставни део етикеције кашљања.

С друге стране, неправилна употреба маски може повећати ризик од преношења заразе.

Уколико се маске употребљавају, требало би да та мера иде под руку са другим општим мерама заштите против ширења грипа међу људима, као што је обука о правилној употреби маски, културној, као и личној увиђавности.

Препоруке за сузбијање ширења грипа у школама

Ученици/родитељи

Ради спречавања уноса и ширења овог обољења у школу, потребно је да поступате на следећи начин:

Уколико имате симптоме и знаке болести потребно је да останете код куће и јавите се телефоном свом лекару и обавестите учитеља/разредног старешину.

Уз савет лекара боравите у кући до престанка симптома, односно до краја периода заразности, и ограничите – избегавајте контакте са другим особама.

Уредно узимајте препоручену терапију, у случају погоршања здравственог стања одмах се јавите свом лекару.

Обавестите о својој болести и све особе које су биле у контакту са вама унутар седам дана.

Уколико сте били у контакту са особама оболелим од ове болести пратите своје здравствено стање током седам дана од контакта.

У случају појаве симптома остати код куће, јавити се свом лекару и обавестите учитеља/разредног старешину.

Примењивати опште мере превенције у спречавању и сузбијању ширења грипа.

Учитељи/наставници/професори

Уколико имате симптоме и знаке болести потребно је да останете код куће и јавите се телефоном свом лекару и обавестите колегијум/директора установе.

Обавестите о својој болести и све особе које су биле у контакту са вама унутар седам дана (колеге на послу, одељење – ученике).

Уз савет лекара боравите у кући до престанка симптома, односно до краја периода заразности (око седам дана), и дистанцирајте се од социјалних контаката.

Уредно узимајте препоручену терапију, у случају погоршања здравственог стања одмах се јавите свом лекару.

Уколико сте били у контакту са особама оболелим од ове болести пратите своје здравствено стање током седам дана од контакта. У случају појаве симптома остати код куће, јавити се свом лекару и обавестите колегијум/директора установе.

Свако одсуство ђака у одељењу чији сте учитељ/разредни старешина пријавите раднику школе који ће бити од стране колегијума/директора одређен да води евиденцију о одсуствовању са наставе пре свих ђака и наставног особља, а потом и других запослених у установи (недељна или дневна евиденција о здравственом стању у одељењу, која се у писаној форми изјаве/информације доставља особи која води евиденцију и комуницира са надлежном здравственом/епидемиолошком службом).

Често током дана проветравати просторије у којима се спроводи настава.

Организовати здравственоваспитни рад о општим мерама превенције грипа примерено узрасту, у сарадњи са домом здравља.

Обољење слично грипу (ОСГ) је оно код којег постоји изненадна појава температуре, праћена боловима у мишићима и зглобовима, сувим кашљем и симптомима од стране горњих дисајних путева.

Сходно препорукама СЗО опште мере превенције, као што су држање одстојања од најмање 1 м од других особа, хигијена дисајних путева (покривање носа и уста приликом кашљања и кијања папирнатом марамицом коју одмах треба након употребе бацити, а руке опрати текућом водом и сапуном), хигијена руку и проветравање просторија у којима се борави, су ефикасне мере превенције и сузбијања грипа изазваног новим типом вируса А (Х1Н1).

Поступак са оболелима од грипа

– Оболеле особе са благом симптоматологијом треба упутити на кућно лечење и изолацију, уз спровођење хигијене дисајних путева и хигијене руку и максимално ограничавање свих кућних и других контаката.

– Пожељно је одредити једну особу, најбоље члана породице, да негује оболелу особу код куће, како би се могућност даљег ширења новог вируса грипа свела на најмању меру.

– Оболеле особе и особе које негују оболеле треба обучити како да носе и да одлажу заштитне маске током периода када је болесник заразан за околину. Уколико маске нису доступне у довољној количини, важније је да заштитну маску носи оболела особа. Заштитну маску треба носити само у случају блиског контакта са особом која пружа негу. Заштитне маске треба безбедно одложити, бацити уколико се овлаже.

– Особе које негују оболеле од грипа изазваног новим вирусом инфлуенце треба да перу руке након сваког контакта са њима.

– Особама које негују оболеле треба дати инструкције како поступити у случају погоршања клиничке слике пацијента.

– Седам дана након појаве симптома оболеле особе нису више заразне за своју околину.

– Сви чланови домаћинства морају да спроводе хигијену дисајних путева и хигијену руку.

– Редовно проветравати просторије.

– Редовно чистити просторије водом и средствима за чишћење или дезинфекцију.

Грип се шири светом
За седам дана у Немачкој удвостручен број оболелих од новог грипа. Панике нема, али произвођачи вакцину не испоручују очекиваном динамиком. У Индији за 24 сата 17 жртава, а у Јужној Кореји страхују од повећања броја оболелих.

У Немачкој је, према најновијим подацима здравствених власти, вирусом новог грипа заражено више од 40.000 особа. Само током прошле седмице, како је саопштио Институт Роберт Кох из Берлина, број заражених је удвостручен.

Вирус Х1Н1 се шири различитом брзином у немачким федералним јединицама, а највише случајева забележено је у Баварској на југу земље. Потврђен и је 12. смртни случај међу зараженима. Реч је о жени која је већ дуже време била смештена у болници у Минстеру са тешким хроничним обољењем плућа.

Савезни министар здравља Филип Резлер ће се сутра састати са колегама из 16 немачких савезних покрајина да би размотрили најновију ситуацију у вези са новим грипом, као и проблеме које изазива несташица вакцина у низу федералних јединица.

Произвођач „Глаxо-Смит-Клине“ за сада испоручује само 1,5 милиона комада седмично, иако је било договорено да тај број буде између три и четири милиона. Фирма је саопштила да је систем производње, који је узрок малих испорука, сада измењен.

Занимање грађана за вакцинисање, које је у тренутку када је оно, 26. октобра, почело било веома мало, порасло је са порастом броја смртних случајева међу зараженима.

Према наводима медија, многе школе упркос случајевима инфекције настављају да раде, јер се вирус већ толико раширио да није могуће сузбити га методама као што је затварање школа.

Расте број оболелих и жртава у Индији и Јужној Кореји

У Индији је у последња 24 сата још 17 особа преминуло од последица новог грипа, чиме се укупан број жртава ове болести попео на 502, саопштили су индијски здравствени званичници.

Како су пренели индијски медији, у тој земљи је забележено и 95 нових случајева инфекције, чиме се број заражених попео на 14.572.

Здравствени званичници Јужне Кореје су саопштили да су од вируса новог грипа умрле још четири особе, међу којима и једна млађа жена која није била у високо ризичној групи. Овим је укупан број преминулих повећан на 52, пренела је агенција Јонхап.

Званичници су навели да је 25.годишња жена умрла два дана након што је примила антивирусни лек „тамифлу“. Код ње су се први симптоми грипа јавили половином октобра.

Страхује се да ће број жртава новог грипа и даље расте с обзиром на то да се сумња и да је најмање још девет смртних случајева повезано са новим грипом.

До сада је у Јужној Кореји против новог грипа вакцинисано скоро 1,4 милиона људи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.