У Недељу 27. јуна 2010 године у капели Св. Кнеза Лазара служио је владика средњоевропски Г. Константин Свету архијерејску Литургију уз саслуживање о. Марка Јовановића, о. Симона Туркића и о. Бошка Јањића. Чтецирали су Слађан Маринковић и  Боби Петковић из Визбадена.

Било је свечано и Бог нам је дао и вријеме наспрам наше дивне Славе! Крст новопостављени је засијао граду Каселу и захваљујемос вима који су на било који начин учествовали.

Владика Константин поздравио је присутни народ бираним ријечима и позвао да се “слиједи пут Цара Лазара, пут који воду у вјечност Божију”.

Ове године кумови Славе био је о. Симон са породицом а слиједеће године кума је млада Биљана Мијатовић.

СВЕТИ ЦАРЕ ЛАЗАРЕ, МОЛИ БОГА ЗА НАС!

СЛИЈЕДЕЋА СЛУЖБА

Август

28. 08. ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА- Света Литургија у 10. часова

СПАСАВАЈМО – Свети Николај Жички

Спасавајмо што се спасти може, ми у емиграцији. Осморо је главно што треба да спасавамо и што можемо спасти:

1. Спасавајмо пре свега душе своје. а како се спасава душа, научио нас је Онај кога и називамо Спаситељем. ко нимало не брине о својој души, а хоће да води народ, тај ће одвести у пропаст и себе и народ.

2. Спасавајмо нашу славну веру православну од утицаја туђих вера и секта, међу којима се находимо.

3. Спасавајмо име српско, са свим моралним и културним садржајем тога великог и завидног имена.

4. Спасавајмо српску браћу и сестре од мешовитих бракова и јадну децу из мешовитих бракова.

5. Спасавајмо српски језик од нових филолога, који хоће да најмузикалнији језик (“талијански међу словенским језицима”) учине тврдим, опорим и накарадним (потпредседник!), како је песник Милорад Митровић још давно писао:

“Вук је има гроба два Сад му трећи грози,

А тај трећи спремају му Нови филолози “.

6. Спасавајмо ћирилицу, “свето писмо Ћирилово”, од наших латиномана, који у пустом незнању не схватају да служе оној пропаганди, која је огњем и мачем наметнула неким Словенима латиницу, само да би их одвојила што јаче од православних Словена, који сви пишу ћирилицом.

7. Спасавајмо јединство српског народа од политичких партијаша, који се више уздају у чету, него у армију и то пред задацима што их не може остварити ниједна сама чета, него само велика и уједињена армија.

Спасавајмо сваког брата у невољи и лично и организовано, да се нико од Срба не може пожалити и рећи: “Видех свет, али не видех брата у свету”.

ПОЗИВАМО СВЕ ПРАВОСЛАВНЕ СРБЕ, И СВЕ ЉУДЕ ДОБРЕ ВОЉЕ СА ОВОГ ПОДРУЧЈА, ДА СЕ ПРИДРУЖЕ ЦО КАСЕЛ И ДА ДОЂУ У СВОЈУ КУЋУ И СВОЈЕ ДВОРИШТЕ – СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ – ХРАМ СВЕТОГ ЦАРА ЛАЗАРА У КАСЕЛУ.

Дивни народ српски Јула 28. 1918. године председник Вудро Вилсон је упутио следећу поруку америчком народу, која је прочитана широм земље и објављена буквално у свим већим листовима. Српска застава се лепршала над Белом кућом и свим јавним зградама главнога града. А порука гласи: Народу Сједињених Држава: У недељу 28. овог месеца пада четврта годишњица од дана када је дивни народ српски, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата од стране Аустро-Угарске, био позван да брани своју земљу и своја огњишта од стране непријатеља решеног да га уништи. Племенито је тај народ одговорио.Тако чврсто и храбро одупрли су се они војним снагама земље десет пута већим од њиховог становништва и војне моћи, и тек кад су три пута протерали Аустријанце и након што су Немачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније. И пошто је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био скршен. Премда надјачани већом силом, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила је оставила нетакнутом њихову чврсту одлучност да жртвују све за слободу и независност.Прикладно је да се народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих или великих, да живе својим сопственим животом и да бирају свој сопствени облик владавине, присети начела за која се Србија витешки борила и пропатила – оних истих начела за која се залажу и Сједињене Државе – и да се поводом ове годишњице пројави, на одговарајући начин, њихово ратно суделовање са овим угњетаваним народом који се тако херојски одупро циљевима германских народа да овладају светом. Истовремено, не бисмо смели заборавити ни истородне народе велике словенске расе – Пољаке, Чехе и Југословене, који, сада под владавином туђинаца, чезну за независношћу и националним јединством. Ово се не може обележити на прикладнији начин до у црквама. И, зато, позивам народе Сједињених Америчких Држава, свих вера и вероисповести, да се окупе на својим месним богослужењима, у недељу 28. јула, у циљу давања израза своје подршке са овим подјармљеним народом и њиховим угњетаваним и подјармљеним рођацима у другим земљама, и да призову благослове Свемогућега Бога на њих и на ствар за коју су се залагали. Вудро Вилсон, председник Бела кућа, 28. јула 1918. год.

Последња проповед пастора Гризендорфа

То су Срби! Из проповеди протестантског пастора Фридриха Гризнедорфа одржаног маја 1945. године у селу Евербург код Оснабрика … Наша отаxбина је изгубила рат. Победили су Руси, Американци, Енглези. Можда су имали боље оружје, више војника, боље вођство. Али то је уствари материјална победа. Ту победу су они однели. Али овде, међу нама, има један народ који је извојевао једну другу победу – победу душе, победу срца и поштења, победу мира и хришћанске љубави. То су Срби! Ми смо их само донекле познавали. Али смо исто тако знали шта смо чинили у њиховој отаџбини. Убијали смо стотину Срба који су бранили земљу за једног убијеног нашег војника који је иначе претстављао власт окупатора насилника. Па не само то да смо чинили него смо благонаклоно гледали како су тамо пуцали са свих страна. Знали смо да се овде међу нама налази 5000 Срба, који су некад представљали друштвену елиту у својој земљи а сада су личили на живе костуре, изнемогли и малаксали од глади. Знали смо да код Срба тиња веровање: ко се не освети тај се не посвети! И ми смо се, заиста, плашили освете тих српских мученика. Бојали смо се да ће они по нашој капитулацији, радити оно што смо ми са њима радили. Замишљали смо рано ту трагедију и већ видели нашу децу како пливају канализацијом или се пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање наших људи, силовање, рушење и разарање наших домова. Међутим како је било? Кад су пукле заробљеничке жице и кад се 5000 живих костура нашло слободно у нашој средини, ти костури су – миловали нашу децу, давали им бомбоне! Разговарали су са нама! Срби су дакле миловали децу оних који су њихову отаxбину у црно завили. Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик. Сад тек схватамо зашто је Бизмарку последња реч на самртничкој постељи била – “Србија!” Та победа Срба је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу, чини ми се, могли су извојевати и добити само Срби, однеговани у њиховом светосавском духу и јуначким епским песмама које је наш Гете тако волео. Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, а тој победи и Србима који су је извојевали, желео сам да посветим своју последњу свештеничку беседу…

Ако желиш…

Ако желиш бити први, ти буди последњи. Ако желиш господарит’, буди слуга. Ако желиш да те чују, ћути. Желиш ли имати, подај. Ако желиш купити, прво штеди. Желиш ли васпитано дијете, требаш га одгојити. Ако желиш дијете учено требаш га научити. Ако хоћеш да те дијете воли, требаш га први вољети. Ако желиш да те поштују, први их поштуј. Ако желиш да те цијене, воли људе око себе. Ако желиш да те воле, дуго трпи, милокрван буди, не љути се, не величај, не надимај се. Љуби ближње па ћеш и ти љубљен бити. Ако желиш Божји бити, чини добро за живота, поштуј брата старијега, и тебе ће млађи твоји. Ако желиш благодат Духа Светога, Богом мисли, Богу живи, побожан буди. Од Савла Павле постани. Све што желиш са трудом се стиче. Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова. Не очекуј да ће ти „добро“ само доћи. У Твој дом ти мораш „добро“ уградити и веома пазити. На пјеску си и тло мочварно ти је под ногама. За час паднеш и упрљаш се. За час изгубиш све што си стицао. За час распеш све што си сакупио. За час љубав мржњом замјениш, образ ти затамни. Све знање ти се у незање и глупост претвори. Углед твој подсмјех постане. Поштовање у поругу. Од смиреног, мирног и љубазног, буром страсти у гњев, свађу и оговарање претвориш… О, Господе над војскама, буди Вођ животу мом! Ти Једини дајеш незаслужнима, љубиш гдје љубави нема, исцјељујеш гдје је вјера изгубљена, милујеш гњевом испуњене, лијечиш оне што ти се ругају. Твоја Љубав неисцрпна, срца весели и даје нам наду. Без тебе Творче, смисла нема, живот се у таму најмрачнију претвара. Са тобом пунота, без тебе ништа. Сила нам буди, помоћ и снага. Да те не заборављамо, него увијек поштивамо и љубимо над овоземаљском паром и димом. Ако желиш имати, Господом напој срце и ум. Све ћеш имати. Он је „Све и Сва“ и изнад свега и у свему, Кога желимо и Коме жудимо. Њега је жедна душа наша. Њему нека је слава; Оцу, Сину и Светоме Духу, сада и у вијек и у вијекове вијекова. Амин. о. Симон Ј. Туркић

Српска химна (оригинална верзија)

Боже правде, ти што спасе Од пропасти до сад нас,

Чуј и од сад наше гласе И од сад нам буди спас!

Моћном руком, води, брани Будућности српске брод,

Боже, спаси, Боже храни Српског Краља, српски род!

Сложи српску браћу драгу На свак’ дичан, славан рад:

Слога биће пораз врагу, А најјачи српству град!

Нек на српства блиста грани Братске слоге златан плод.

Боже, спаси, Боже храни Српског Краља, српски род!

Нек на српско ведро чело твог не падне гњева гром,

Благослови Србу село, Поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани, К победи му води ход,

Боже, спаси, Боже храни Српског Краља, српски род!

Из мрачнога сину гроба, Српске круне нови сјај,

Настало је ново доба, – Нову срећу, Боже, дај!

Краљевину српску брани. Петвековне борбе плод,

Српског Краља, Боже, храни, Моли ти се српски род!

Стихови: Јован Ђорђевић Музика: Даворин Јенко Хорска обрада: В. Илић