Наша посна јела обилују масноћама и шећерима, па многи добију на тежини, иако очекују да ће ослабити, каже др Јагода Јорга
Проблем је што риба није на нашем јеловнику током целе године (Фото Бета) Умереност у свему, па и у јелу, требало би да буде основни смисао поста, који је у току. За многе је пост замена за дијету, начин да до ускршњих светковина и топлих летњих дана скину који килограм.
Ових дана, међутим, на сплавовима и ресторанима завладала је помама за „фенси” посним специјалитетима, на шта је недавно подсетио и Радован Биговић, професор на Теолошком факултету, а у пекарама се продају удвостручене количине разних врста пецива за које се тврди да је посно.
Зато и не чуди што докторка Јагода Јорга, професор на Медицинском факултету у Београду и специјалиста за исхрану, у већини случајева од својих пацијента чује жалбе да су постили и мислили да ће да смршају, али су се, напротив, угојили.
– Многи заборављају основни смисао поста, а то је умереност и уздржавање од одређене врсте хране, али да то не нашкоди здрављу. Организму ће сигурно пријати обиље поврћа и свежег воћа, које се обично једе у дане поста, али није добро што се повећава унос теста, односно хлеба и других врста пецива и шећера. Добро за своје здравље чине и особе које тих дана месо потпуно замењују рибом, али је проблем што су такве особе ипак у мањини и што риба није на нашем јеловнику током целе године, а не само у дане поста – наводи наша саговорница.
Докторка Јорга подсећа да је пост као религијско упутство настао у давна времена и да се упорно преноси на исти начин, при чему се не прате неминовне промене које је донело доба модернизације и другачијег и начина живота и рада, па и саме прехрамбене намирнице.
– У доба наших бака није постојало индустријско уље, па је организму сигурно пријало изостављање свињске масти, а у храну су додаване разне биљне уљарице. Данас се у одређене дане поста користи уље, које се сматра посним и здравим. Уље је такво само у малим количинама. Прави проблем приликом поста је што људи не воде рачуна о калоријама које су унели у организам, јер варива, чорбе или резанци имају слабију моћ да засите и онда се једу веће количине хлеба, џема, разних „специјалитета”. Проблем је што немамо културу прављења квалитетних посних јела, него наша посна јела обилују масноћама и шећерима. То је супротно и основној поуци религијског поста да се верник уздржава од великих количина и неумерености при столу, али у нашим условима то није тако. То видим по својим пацијентима – каже наша саговорница.
Усталила се временом навика да у амбуланту за проблеме исхране на Институту за хигијену Медицинског факултета уочи поста многи пацијенти долазе управо по лекарски савет како да постом задовоље и своје духовне потребе а да не нашкоде здрављу. Др Јорга каже да у таквим случајевима лекари помогну да се ускладе религијска уверења и потребе које одређени организам има и све протиче без проблема. Постоји разлика између особа које посте само средом и петком – код њих такав измењени, смањени унос одређених намирница не може да изазове последице, без обзира на узраст. Али, у случају строгог поста који ове године траје 47 дана, одређене особе могу да имају мање користи него добробити.
– Особе у развоју, дакле деца и адолесценти не би требало да посте, јер може да дође до дефицита узрокованог неуношењем млека и млечних производа. Код нас се, нажалост, слабо користе риба и само беланце, па би млади организам врло брзо осетио и недостатак животињских беланчевина. Такође, особе које имају неку хроничну болест, на пример повишени крвни притисак или дијабетес, повећањем уношења у организам угљених хидрата драстично повећавају вредности триглицерида и долази до поремећаја те врсте масти. Строги пост може да угрози и здравље особа које имају проблем са имунитетом, али ће последице неуношења млека и млечних производа осетити, на пример, и жене које имају проблем са остеопорозом, јер то је превише дуг период смањеног уноса калцијума па ће изгубити на коштаној маси.
После дугог поста најважније је избећи да се особа преједе, а после ускршњих празника лекаре, нажалост, дочека „епидемија” упала жучних кеса због превише јела и обарања рекорда у броју поједених ускршњих јаја.
О. Поповић
[објављено: 10/04/2008]