Око Дучића

И овог, као и сваког априла, на Благовијести, Требиње је постало пјесничко сусретиште и сабориште. Мјесто у којем је мајсторе писане ријечи, професоре и критичаре окупио Јован Дучић, пјесник који се већ одавно преселио у легенду и истински незаборав.

Општина Требиње се и ове године потрудила да на високом нивоу организује још један „Дучићев дан“, манифестацију која је од прије неколико година обогаћена приређивањем још једног научног скупа који је ове године био посвећен Матији Бећковићу.

Овај дводневни научни скуп о пјесмама, поемама и поетици Матије Бећковића  приређен је у оквиру ширег пројекта под називом „Поетика српске поезије друге половине 20. века“, а у организацији Института за књижевност и уметност из Београда, Учитељског факултета Београд и општине Требиње.  

Књижевни критичар Миодраг Матицки истакао је да је, у скоро пола вијека постојања, Институт за књижевност и уметност из Београда својим едицијама, монографијама и студијама оставио дубок траг у српској науци о књижевности.

– Попут Дучићеве, и Бећковићева поезија је обиљежила 20. вијек српске књижевности. Зборници настали на овим научним скуповима нису ништа мање споменик Јовану Дучићу од оног подигнут на брду изнад Требиња. Цијело коло српских пјесника овим се зборницима свија око Дучића – бесједио је Матицки.

Професор др Јован Делић, руководилац пројекта „Поетика српске поезије друге половине 20. века“, истакао је да су на овогодишњем научном симпозијуму представљена 23 реферата о поезији и поетици Матије Бећковића.

– Овим научним скупом желимо да објединимо све духовне, културне и научне потенцијале у РС, Србији и Црној Гори, и све људе који раде за добро српске културе – рекао је Делић.  

Исте вечери у Музеју Херцеговине представљен је Зборник научних радова „Песничке вертикале Љубомира Симовића“, настао на прошлогодишњем научном скупу у оквиру пројекта „Поетика српске поезије друге половине 20. века“.

Говорећи о Зборнику, професор Ранко Поповић нагласио је да су око научног скупа и пројекта окупљени људи који представљају „врх“ у оквиру поетских истраживања, те да, иако зборници нису први и једини радови о овим пјесницима, јесу изузетно важни, јер доносе нову димензију о њиховом стваралаштву.

– Посебан квалитет овог научног скупа је што се у читаву причу на промишљен начин уводе млади људи из Београда, но дубоко се надам да ће из године у годину овдје бити присутно све више нових стваралаца из универзитетских средина из Републике Српске, што ће бити један посебно важан облик њихове афирмације – рекао је Поповић.
Истичући да је Зборник о поетици Љубомира Симовића озбиљно уреднички урађен као и сви досадашњи зборници, Поповић је закључио: – Он већ има једну класичну поставку, од најопштијих поетичких истраживања пјесниковог дјела, преко извјесних специјалистичких, аналитичких поступака, до сагледавања поезије у културолошком контексту и компаратистичким темама.

На Црквини су, у оквиру „Дучићевог дана“, уприличени разговори о књигама: монографија „Матија“ и антологија „Бећковић“, аутора Радована Поповића и Селимира Радуловића.

Књиге су изашле у едицији издавачких кућа „Орфеус“ и „Православна реч“ из Новог Сада, а поводом двоструког јубилеја пјесника и академика Матије Бећковића – 70 година од рођења и 50 година његовог пјесничког стваралаштва.

Говорећи о дјелима, проф. др Јован Делић истакао је да је монографија „Матија“ узбудљива књига, која је пребогата документарним материјалом и на интересантан начин, уз мноштво фотографија, говори о животном путу пјесника, те да је значајна за будуће проучаваоце Бећковићевог живота и дјела.

– Књига је драгоцјена и моје честитке припадају обојици издавача што су на овај начин обиљежили Бећковићев јубилеј – рекао је проф. др Делић.

Селимир Радуловић, аутор антологије „Бећковић“, истакао је да издавачи и приређивачи вјерују да су јубилеји поводом којих су настале ове књиге уједно јубилеји и српске књижевности и културе.

– Стваралаштво Матије Бећковића свједочи да је он најеминентнији пјеснички знак српског језика с краја 20. и с почетка 21. вијека, пјесник који је пјесницима и поезији вратио нешто од оног чиме их је даривало романтичарско доба, када су пјесници били изузетно популарни. Он је јединствена појава, не само у савременом српском, него и у савременом европском пјесништву – казао је Радуловић.

У музичком дијелу програма наступили су чланови ГКУД-а „Aлат“ из Требиња и мушког хора „Свети Роман Слаткопојац“.

Као посебна посластица, у Дому културе одржана је свечана академија „На Дучићевом путу“, ретроспектива побједника. У програму су учествовали пјесник Матија Бећковић, глумци Aндријана Виденовић, Ђорђе Марковић, Жељка Здјелар, Драгољуб Бојић, првак Опере Народног позоришта Београд, Хор „Трибунија“, као и Камерни хор „Херцеговачка Грачаница“.

Радост

– Они који побјеђују мачем или новцем – пропадају, а они који побјеђују културом – трају и тријумфују. A када се то трајање и тријумф исказују у стиху, остаје само осјећај духовног задовољства и радости што смо свједоци или креатори једног новог културног прегнућа, у коме се прожима све оно што је у човјеку људско са свим оним што је у њему божанско – рекао је начелник општине Требиње др Доброслав Ћук.

Божија башта

Владика Григорије је у својој бесједи подсјетио на ријечи Матије Бећковића да је храм на Грачаници постао црква, а Требиње црквена порта.
– A све то у ствари је једна Божија башта на којој морамо да будемо захвални пјеснику, који никада није заборавио херцеговачки камен са кога је поникао – казао је владика Григорије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.