Autor: Ангелина Васовић – Милкић
ШAМAЦ – Бошко Божић из Лугова код Шамца не може да замисли живот без породице, кумова, пријатеља, али ни дрвета. Многи ће прокоментарисати да је сасвим јасно зашто овај педесетседмогодишњи човјек не може без драгих људи, али без дрвета, то је већ помало чудно.
Заправо и није толико необично када се зна да Бошко од обичног комада дрвета може да направи све што жели. Свој таленат је открио у младим годинама, онако успут, правећи за себе и другаре прибор за игру.
Послије тога је, полако и сигурно, од бијелог јавора, ножићима и длијетима за дуборез, почео да ствара иконе, буренца, плоске за ракију и различите дрвене инструменте. Највише воли, како каже, да прави шаргије јер оне производе звуке за срце и душу нашег народа.
– Волим меко дрво јер је оно најбоље за обрађивање, а бијели јавор је за мене баш такав. Уживам да радим у вечерњим часовима. Затворим се у своју радионицу, пустим изворну музику, крај себе ставим плоску са домаћом ракијом и уживам – прича Бошко.
Он себе не зове умјетником, већ обичним човјеком који има довољно љубави у грудима и снаге у рукама да може да прави од дрвета оно што се људима из његовог окружења допада.
Божо са поносом истиче да је израдио 12 иконостаса у дуборезу за цркве на Озрену, Петрову, Модричи и другим мјестима широм Републике Српске, те да се његове бројне иконе, захваљујући нашим људима који не живе на овим просторима, налазе и у различитим крајевима свијета.
– Посебно волим да се похвалим да сам изрезбарио и врата на православном храму у свом селу, због чега ме је прије двије године одликовао епископском граматом признања епископ зворничко-тузлански Василије – каже Бошко.
Наглашава да ће његова велика љубав заувијек остати прављење икона и традиционалних инструмената и предмета, али да не бјежи од тога да се опроба и у савременом обликовању.
Овај вриједни и талентовани човјек каже да је за сваки посао потребна воља. Тврди да у мислима увијек направи слику како и шта треба да изгледа, онда то нацрта, потом нађе згодно дрво и почиње да ради.
– И не могу да вам не кажем да сам ја обичан радник, занатлија који никада није ишао у неку умјетничку школу. Да сам као млад имао пара и подршку, ко зна гдје бисте ви са мном сада разговарали – шали се Бошко и за крај додаје да ипак највише воли свој живот овакав какав је. Уз своју породицу, дрво и ножиће за резбарење које је сам направио.
Украси
Бошко је недавно почео да прави украсе за прозоре, кућне ограде и кухиње. Напомиње да му не иде лоше и да из тог разлога многи људи са овог подручја желе да им својим рукотворинама уљепша животни простор.