Datum: 19.08.2010 22:00
Autor: Тихомир Несторовић
БИЈЕЉИНA – Да живот уистину пише романе, потврђује и животопис баке Милке Вакчић, у селу познате као Милева, из Мале Обарске код Бијељине, која је рођена средином августа 1910. године.
Приче о догађајима у њеном животу личе на синопсис за неки филм или скице за подужи роман. Рођена је као четрнаесто дијете у породици, свога порода никада није имала, али се зато бринула о дјеци свога дјевера, посебно о Пантелији, који је веома рано остао сироче. Сада се о њој брину Пантелија, његова супруга Љиљана и праунуци Милена и Богдан.
– Много се проживјело и свега се сјећам као да се то јуче догодило, посебно из дјетињства и младости. У очевој кући било нас је много дјеце, а ја сам била и најмлађа – казује старица.
Бака Милка упамтила је четири рата, један од балканских, затим Први свјетски рат, који је започео на Дрини, на пушкомет од њеног села, онда и страховити Други свјетски рат, па и овај посљедњи, отаџбински. Такође, живјела је у неколико држава.
Сјећа се многих поплава, суша, богате љетине, бјежаније, страдања и јаука, али и пјесме, кола, сватова, крштења…
– Било је много невоља, али се памти само оно што је било лијепо у животу. Удала сам се за свог младића Живана Вакчића, а он је умро 1974. године. Нисмо имали порода, али сам се бринула од дјеверовој дјеци – вели бака Милка.
Супруга Живана назива „мој младић“. Када се он упокојио, по обичају, у првој години жалости подигла му је споменик, али истовремено и себи. На споменику је уклесана 1910. година, година њеног рођења, а на мјесту гдје на споменицима стоји година смрти покојника уклесано је само 19. Старица је очекивала да ће се и она упокојити у 20. вијеку. Ни слутила није да ће загазити у нови миленијум и нови вијек.
– Ни сањала нисам да ћу доживјети стоту годину. Увијек сам мислила да ћу умријети брзо послије мог младића, али, ето, одужило се. Ваљда и због тога што сам окружена искреном љубављу мог синовца Панте, снајке Љиљане и праунука, али и остале фамилије – објашњава тајну своје дуговјечности бака Милка Вакчић.
Свечаност
Поводом обиљежавања њеног стотог рођендана Вакчићи су приредили праву свечаност. Окупила се фамилија, дошли су пријатељи и знатижељници јер је ријеткост на рођенданској торти видјети број 100. Старица је с лакоћом угасила рођенданску свијећу и свим гостима пожељела да и они дочекају, у срећи и љубави, стоту годину.
– Да ми сви живите сто година – благословила је старица наздрављајући родбини и гостима. Ништа љепше им и није могла пожељети.