Datum: 20.08.2010 22:00
Autor: Вања Штрбац
БAЊAЛУКA – Учестали напади на вјерске објекте Српске православне цркве у БиХ показују да још увијек постоје деструктивне политичке снаге, које ништа не чине на томе да се они који су уништавали и који поново нападају имовину православне цркве, нађу пред лицем правде.
Рекао је ово за „Глас Српске“ предсједавајући Клуба Срба у Вијећу народа РС Сташа Кошарац, коментаришући недавне нападе на православне цркве у општинама Ново Сарајево и Купрес.
Рјешавање овог проблема, према његовим ријечима, онемогућава недостатак спремности, воље и храбрости институција ФБиХ да одговорна лица приведу и у складу за законом казне.
– Проблем у БиХ је примитиван однос бошњачке политичке елите према имовини Српске православне цркве, прије свега у Сарајеву. Једино СПЦ није враћена имовина у односу на остале вјерске заједнице. Не постоји ни воља, ни став федералних политичара да то питање ставе на дневни ред пред институције – истакао је Кошарац.
Секретар Митрополије дабробосанске ђакон Митар Танасић истакао је да су потребни конкретни потези оних који треба да се брину за безбједност, „не само цркава, него и наших вјерника – јер ако нема вјерника, нема ни цркве“.
– И посљедњи напади су порука људима који би жељели да се врате да нису добродошли. Они који би жељели да се врате, када виде да се овакве ствари дешавају у нашим храмовима, врло лако одустају од својих намјера – истакао је ђакон Танасић.
Према подацима које је навео Кошарац, у току рата на простору БиХ уништено је 212 цркава, а 367 вјерских објеката је девастирано. Ови подаци, додао је, иду у прилог чињеници да је било системски осмишљавано уништавање свега што је православно у БиХ.
Према његовим ријечима, улагања у вјерске објекте Српске православне цркве у ФБиХ данас су минорна.
– Добро знамо да је РС издвојила значајан дио средстава за вјерске објекте исламске заједнице, док ФБиХ за СПЦ издваја најмање – закључио је Кошарац.
Иако је рат одавно завршен, напади на вјерске објекте Српске православне цркве широм БиХ нису ријеткост. Одговорни за те нападе никада нису одговарали, а углавном нису ни пронађени.
Порушене цркве
Кошарац је подсјетио да је током рата у БиХ највећу штету претрпјела Зворничко-тузланска епархија у којој је порушено 38, а оштећено 68 цркава, док је уништен 31 парохијски дом и црквена здања.
У Дабробосанској митрополији порушене су 23 цркве, док је 13 цркава и 11 парохијских домова и осталих црквених здања уништено. Уништено је и 26 цркава у Бихаћко-петровачкој и 36 у Захумско-херцеговачкој епархији. У ове двије епархије оштећено је 96 цркава, док су уништена 24 парохијска дома и остала црквена здања.