Писмо генерала Александра Лузана Мусолинију:
“Драги Дуче, безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да у нечему одступим од строгог војничког протокола.
Зато и журим да Вам опишем један догађај, којему сам, три недеље уназад, лично присуствовао. Обилазећи места од 30 до 120 км од Дубровника, сазнао сам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе починиле ужасан злочин.
Недостају ми речи да опишем оно што сам затекао. У великој школској учионици, затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика. Ниједно дете није било старије од 12 година.
Злочин је неумесна и наивна реч. То је превазишло свако лудило!
Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама.
Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове. Несношљив смрад и рој мува нису нам дозволили да се дуже задржимо. Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И, таман кад смо одлазили, из задње клупе се зачуло дечје кркљање.
Послао сам двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног дечака. Још је био у животу. Дисао је са напола пресеченим гркљаном. Својим колима одвезао сам то јадно дете у војну болницу. Повратили смо га и тада смо сазнали пуну истину о трагедији. Злочинци су прво наизменично силовали учитељицу Српкињу (Стана Арнаутовић) и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година.
За све време, певао је силом доведен оркестар Цигана.
На вечну срамоту наше римске цркве, и један Божји човек, један жупник, у свему томе је учествовао. Дечак којег смо спасили, побегао је из болнице, а онда смо га на прагу куће нашли закланог. Од хиљаду и нешто душа, у селу нема никог. Истог дана, кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале 700 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму, или на животињски начин побили. Покољи Срба су достигли такве размере, да су у тим крајевима загађени и многи извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља ако се, док је још време, не будемо дистанцирали од усташа и не будемо спречили да се нама припише да подржавамо безумље.”