Немачки протестанти и СПЦ 1942. године

[lang_sr]Аутор: Радован Пилиповић, Број 993-994, Рубрика Историја Прогони које је преживела Српска Православна Црква у Независној држави Хрватској, у лето 1941. године, имали су за циљ затирање српског православља у крајевима западно од Дрине.[/lang_sr][lang_sr] На територији НДХ нашло се 9 епархија СПЦ које су све остале без својих архијереја. Преко 170 свештеника је најсуровијим и садистичким начином побијено. Готово исто толико цркава и манастира је порушено, оштећено и онеспособљено за вршење богослужења. По статистикама немачке обавештајне службе, али и обавештајне службе Сједињених Америчких Држава, до августа 1942. године убијено је приближно 600.000 православних Срба у Босни и Херцеговини, Далмацији, Лици, Банији, Кордуну и Славонији. ПАСТОР Б-141 Српска етничка територија је издељена окупаторском политичком поделом. Од српске државности је остала моравска Србија са Банатом под немачком управом. Краљ се нашао у избеглиштву, а Патријарх у заточеништву. Српску Цркву под немачком окупацијом водио је Митрополит скопски Јосиф (Цвијовић) у својству заменика председника Светог архијерејског синода. Митрополит Јосиф је писао меморандуме о прогањању СПЦ у Независној држави Хрватској на основу извештаја протераних и преживелих свештеника и других Срба који су напушали своје прекодринске завичаје. Један такав меморандум је доспео у руке евангеличког бискупа Берлина, др Теодора Хекела, који је у марту 1942. године посетио Београд. Овом високом протестантском великодостојнику меморандум је предат посредовањем пастора Бернхарда Борникоела. Пастор Борникоел је био србофил који је поштовао Митрополита Јосифа и дубоко саосећао са патњама кроз које је пролазио српски православни народ. Није се слагао са суровим кажњавањем Срба у смислу ревизионизма граница из 1918. године. Због таквих ставова нашао се на оку немачке Службе безбедности која је у Београду почела да води његов досије. Све сумње су уклоњене кад је установљено да је Борникоел члан Националсоцијалистичке партије рада од 1933. године (У Историјском архиву Београда, фонд БДС чува се његов досије, Б-141 Бернхард Борникöл, интересантне садржине). ДОЛАЗАК БИСКУПА ХЕКЕЛА У БЕОГРАД На Борникоелов наговор, бискуп Хекел је дошао у Београд да се на лицу места увери у истинитост навода у меморандуму Митрополита Јосифа. Теодор Хекел се са српским епископима није званично састајао, али је од стране Светог Архијерејског Синода одређен др Душан Глумац, професор Богословског факултета, да са њим обави разговор и изложи суштину ствари о прогонима Срба и Српске Православне Цркве западно од Дрине. Немци су били добро обавештени, па се тако у једном недељном извештају о раду Српске Православне Цркве од 4. до 11. децембра 1941. године, састављеном од тима немачких обавештајних официра, разматра њен положај у Независној држави Хрватској: „Од оснивања хрватске државе хрватска влада је предузела мере према којима српски народ, који по хрватским подацима броји 1 800 000, треба да буде истребљен и учињен хрватским. У том циљу су уследила позната прогањања и протеривања српског елемента у Хрватској. Чини се да ће они престати само на иницијативу Рајха и Италије. Поменути прогон је првенствено покренула католичка црква. Она је спиритус агенс читаве ове историје догађаја…“ (Историјски архив Београда, БДС, М-17, стр. 81). Професору са Катедре за Стари завет, иначе немачком ђаку, није било тешко да оствари контакте и води разговор о тако деликатним питањима. Најпре, Глумац је и сам потицао из крајишке зоне, рођен је у Трњанима код Славонског Брода 1899. године. Као изузетно образован човек, имао је такта и смисла да приступи страном црквеном званичнику, и то званичнику победничке силе. Сусрет Теодора Хекела и Душана Глумца се десио 12. марта 1942. године у хотелу „Мажестик“, у времену од 12 до 14 часова. О том сусрету и разговору Душан Глумац је написао детаљан извештај који је упућен Митрополиту скопском Јосифу. На почетку пише да га је бискуп Хекел примио са наглашеном резервисаношћу, али да се временом загревао за аргументе професора Глумца, да би се сусрет претворио у пријатељску срдачност: „Разговор сам почео са обичним речима поздрава и да сам дошао да га замолим за помоћ евангеличке цркве у овим најтежим временима које прожиљава наш народ и црква. Ми не можемо да се обратимо сада ни једној другој цркви хришћанској, него само евангеличкој, против свих страшних прогона и зверстава којим је изложена наша црква и народ у Хрватској. Данас нема тамо ниједног нашег православног свештеника, цркве наше су порушене и попаљене, епископи побијени, затворени, да се не зна за њих, свештеници исто тако зверски мучени, поубијани и протерани, стотине хиљада невине деце, жена и људи су на најгрознији начин побијени, да се таквим зверствима не може наћи пример у историји, док се преостали силом преводе у римакоатолицизам, све на срамоту културног века и хришћанства. Зар може евангеличка црква мирно стајати и то посматрати, после онаког детаљног меморандума о свима тима зверствима и када се зна да је све то дело Рима (Ватикана)?“ Изасланик Светог архијерјског синода је нагласио: „Ми се у овим претешким моментима обраћамо апелом хришћанској евангеличкој цркви за помоћ. При томе наглашавамо да ће Српска Црква умети да цени ту помоћ која јој се пружа у њезиним најтежим моментима, да је она неће никада заборавити, јер Србин уме да буде благодаран, а на делу треба да се покаже да смо хришћани“. Бискуп Теодор Хекел је у први мах одговорио да су морални основи за пружање помоћи Српској Православној Цркви исувише мали, да Срби не припадају православној групи немачких савезника као што су то Румуни или Бугари, и да су у времену пре 1941. године сарађивали живо за Англиканском црквом. Са друге стране постоји нелагодност код немачких протестаната који су ипак затечени експанзијом Ватикана у Југоисточној Европи, стога је Хекел рекао „да ће учинити колико може“. Душан Глумац је појачао молбе Српске цркве. САРАДЊА ЕВАНГЕЛИКА И СПЦ „Што се тиче моралног основа, држим да му га у највећој мери пружа предани меморандум и апел наше Цркве, па да се ми надамо да ће он и његова Црква предузети све да се наша Црква тако страшно не прогони. Упозорио сам га на говоре хрватског министра правде Пука и поглавника Павелића, и којима су изнете многе неистине о нашој Цркви, које се могу односити и на евангеличку, а то све да оправдају своја зверства, насилно католичење и прогон Српске Цркве. Шта трпи наш народ, нека му покаже и писмо што га је упутио један Хрват надбискупу Степинцу, у коме тешко оптужује Римокатоличку цркву, а кога му ја предајем у немачком преводу“. Овде се мисли на чувени Павелићев говор у Хрватском државном сабору из фебруара 1942. године у коме је подвукао: „У православље не дира нитко, али у Хрватској не може бити Српске Православне Цркве“! Када је боље сагледао крваво искуство Српске Православне Цркве у НДХ 1941. године, бискуп Теодор Хекел је закључио о чему нам је пренето: „Он ми је одговорио да је и потпуно убеђен да је све то дело Рима и да је сада потребно створити јединствену акцију евангеличке и наше Цркве против тога, разуме се опрезно, узевши у обзир и садашњу политичку ситуацију“. „Сва та зверства и прогони створили су у душама свих Срба ужасан револт, и сви се питају да ли је то тај нови поредак кога Фирер проповеда. Србима је учињена велика неправда, јер су најсрпскије земље, Срем и Босна, одузете и предате на милост и немилост Хрватима, преко којих Ватикан жели да оствари своје паклене планове. Срем никада у историји није био хрватски, него само чисто српски…“, рекао је професор Глумац, а да би Немце приволео на помоћ, наставио је даље: „ми треба да будемо осведочени у то да наша црква може својим верницима мирно казати: ево захваљујући братској помоћи Евангеличке Цркве у најтеже време, омогућена је нашој Цркви поново њезина божанска служба и живот у тим крајевима. Ми смо уверени да ће Евангеличка Црква то и учинити, а наша Црква уме бити благодарна. Потребно је омогућити и загарантовати повратак, мирно и несметано вршење свих функција нашим епископима, свештеницима и вернима, на предедовско огњиште и канонску везу са матером Црквом и поглаваром Цркве“. Теодор Хекел је прогоне Српске Православне Цркве у НДХ изједначио са уништавањем евангелика у Совјетској Русији којих је од 2.400.000 остало тек 12.000, а од 200 пастора пре 1918. године у животу није остао ниједан. Бискуп Берлина је имао податке да усташке власти у НДХ онемогућавају контакте евангеличког бискупа из Босне Хама, са бискупом Попом из Загреба. На крају разговора, изразио је наду да су границе само привремене, и да се мора уважити статистика и реално етнографско стање које иду на руку Србима. Глумац није пропустио да се заузме за ослобађање Патријарха Гаврила (Дожића). ВЛАДИКА НИКОЛАЈ И ТЕОДОР ХЕКЕЛ Вест о посети Београду евенгелистичког епископа из Берлина Теодора Хекела дошла је и до Владике Николаја Велимировића. Владика је желео да предочи немачким протестантима страдање Српске цркве. Из извештаја СС-обершарфирера Ханса Бока (Ханс Боцк) од 21. марта 1942. године о обиласку Љуботиње дознаје се: „Николај је изразио жаљење што не може углавити састанак са изаслаником немачке Евангелистичке Цркве др Хекелом. Он је молио да се саопшти др Хекелу да има обавештења да су два епископа, и то Митрополит Петар из Сарајева и епископ Сава из Карловаца, убијени, јер су били у логору“. Заправо, све до краја 1942. године постојала је нада да су Петар (Зимоњић) и Сава (Трлајић) још у животу. Душан Глумац је за њих молио евангеличког бискупа Берлина „да се ослободе и врате у Србију, ако су живи“, јер су „остали епископи са територије Хрватске протерани, као и свештеници, а један је зверски убијен…“ И Митрополит дабробосански и Епископ горњокарловачки поделили су исповедништво свог сабрата Епископа бањалучког. Њиховим молитвама, Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас грешне![/lang_sr]