БОГОЈАВЉЕЊЕ КАО ОТКРИВЕЊЕ

Православље преузима ову тему и посебно је развија током претпразништва Богојављења. Прослава аналогна овој се у западном хришћанству назива „Епифанија“ и такође се прославља 6. јануара. У жижи овог празника на Западу је поклоњење мудраца новорођеном Христу. Оба термина, и „теофанија“ и „епифанија“, означавају „пројављење“ или „откривење“. Оба облика овог празника, и западни и источни, у вези су са тиме што је свету објављено да је „Бог постао човек“, да „Логос постаде тело“ (Јн. 1, 14).

Православно предање прославља теофанију, пројаву или откривење Христа као Сина Божијег, не приликом Његовог рођења већ за време Његовог крштења у реци Јордану које је обавио Његов рођак „Јован Крститељ“. У претпразништву Богојављења је смисао овог откривења представљен у изванредној вечерњој химни:

„Припреми се, реко Јордане: јер гле, приступа Христос, Бог наш, да буде крштен од Јована, како би својим божанством смрскао главе невидљивих змија у твојим водама…“

Овде суштински мотиви празника изражавају основне елементе православне вере. Исус из Назарета, који ће ускоро бити крштен, није нико други до „Христос, Бог наш“, Месија Израиљев, вечни Син Очев. Његов силазак у воде Јордана је праобраз Његовог будућег силаска у Ад, које је уследило након распећа. Ту ће Он ослободити људски род, кроз силу свог Васкрсења, својом победом над слабијим силама смрти и пропадања. Овде, у Јордану, Његова је мисија – сама последица Његовог присуства – да уништи силу Сатанину и да нас ослободи од окова „злога“.

Исти мотив се, у ширем смислу, јавља у вечерњој служби претпразништва:

„Земља се освети рођењем твојим светим, Слове, и небеса са звездама казују славу Твоју: сада се пак водно јестество благосиља твојим крштењем у телу, и род земнородних се свом првобитном благородију опет враћа.“

Многи народ који је одговорио на Јованов позив дошао је да буде крштен „крштењем покајања“. Исусу није требало такво крштење. Међутим, Он својевољно улази у воде Јордана и чини то из два разлога. На првом месту, Он то чини како би показао своју љубећу једнодушност са свима онима који траже Бога, који кроз ово очишћење жуде да дочекају Месију Господњег.

БОГОЈАВЉЕЊЕ КАО ОБНОВЉЕЊЕ ТВАРИ

Други разлог је подједнако значајан: као што Св. Игнатије и празничне химне Богојављења разјашњавају, Христос улази у воду како би обновио читаву творевину. Силом Његовог божанства утицај демона је разорен и воде су очишћене. Ово очишћење је, међутим, веома стварни предокус преображења и коначног обновљења Божије твари.

Ако заиста постоји „православна екологија“, то је она екологија која треба да буде заснована на овом виђењу Св. Игнатија као и на богослужењу Цркве: на виђењу нове твари, виђењу Новог Јерусалима, на обновљењу свих ствари у првобитну чистоту и лепоту.

Свет у којем живимо је на трагичан начин одсечен од овог виђења. Али, поред тога, прослављањем празника Богојављења ми изнова потврђујемо ову основну наду: мало по мало можемо поново да задобијемо своје служење делу Божијих руку, да у благодарењу принесемо свет Творцу и да му дозволимо да оствари ништа мање од преображења читавог створеног поретка.

„Хвалу велегласну Владики узнесимо; Он дође, јави се, уђе у воде, обнажи се, Онај који небеса облацима одену, и крсти се, очишћујући нас који појемо: да сва твар благосиља Господа, и узвисује га у векове векова.“

(Празник Богојављења, јутрење претпразништва, песма 8)

Изворник: John Breck, God With Us: Critical Issues in Christian Life and Faith, St Vladimir’s Seminary Press 2003, стр. 166-168 (поглавље 16: “Theophany :

Divine Ecology”). Са енглеског превела Маријана Петровић.