Јеромонах Лукијан и двојица искушеника у манастиру Ајдановац дограђују конак и надају се да ће временом братство омасовити и да ће све више верника долазити
Игуман Лукијан испред манастира Ајдановац (Фото: Д. Борисављевић) Ајдановац на Јастрепцу – Још од доба Немањића, када је утемељен, манастир Ајдановац доживљавао је и рушења и обнављања, и дарове и похаре, али је скоро увек имао барем по једног монаха. Тако је и сада, у овом једином настањеном манастиру у Топлици: Јеромонах Лукијан је старешина, а уз њега су однедавно и два искушеника, Слободан и Влада. Монаси су урадили капију од камена, потпорне зидове према потоку, велики пластеник за рано поврће, формирали башту у којој узгајају лук и кромпир, а гаје и пчеле, овце и козе.
Јесенас су почели и доградњу конака, а када прикупе новчану помоћ, поставиће кров и уредити собе. Имаће, кажу, 26 лежајева и још апартман за владику и друге црквене достојанственике.
– Наша је жеља да ојачамо братство манастира и да нам што више верника долази. Да би тако и било, морају да се створе предуслови – каже нам отац Лукијан, старешина манастира смештеног на око 700 метара надморске висине, на сунчаној страни Јастрепца, крај неколико горских извора.
Искушеник Влада додаје да су надлежни обећали да овога лета уреде бар километар-два друма до суседног села Бреснице, одакле асфалтни пут води према магистрали Ниш – Приштина. Али, вели, ту причу слушају већ много година.
Богољуб Ђинђић, пензионисани инжењер из суседног села Здравиња, који је написао књигу о овом манастиру, каже да је тешко утврдити када је грађена манастирска црква. У новијем летопису нашао је да је то било за владавине краља Милутина, помиње се у једној повељи цара Душана из 1348. као и кнегиње Милице из 1395. године. На довратку стоји запис да је црква обновљена и живописана 1492. године. Очувано је доста фресака, међу којима се, поред слике светог Ђорђа коме је црква посвећена, лепотом издвајају фреске Пресвете Богородице, цара Константина и царице Јелене. У цркви се вековима чува ћивот с моштима старозаветног пророка Наума (7. век пре нове ере).
Ђинђић је записао и две легенде о имену манастира. Једна каже да је стадо оваца извесног Арнаутина по имену Ајдин, бежећи испред вукова, спас нашло у напуштеној цркви, па је он одлучио да је обнови и чува. Друга, пак, вели да су вукови напали тог Ајдина, па се он спасио бекством у цркву, после чега се у њој замонашио. Турци су у Топлицу населили Албанце после велике сеобе Срба 1.690. године.
Све до осамдесетих година, у овој својеврсној ваздушној бањи постојало је савезно дечје одмаралиште. На опоравак и школу у природи долазило је на стотине малишана из разних крајева. Сада су од тог одмаралишта остале само зидине, као ругло насупрот лепоти цркве и манастира у непосредној близини. Пре неколико година, нека од последњих група младих која је овде боравила, заборавила је да угаси ватру, па је пожар прогутао и кров. Од тада су сви дигли руке од одмаралишта.
Драган Борисављевић