Уз Празник Васкрса

Datum: 23.04.2011 18:00
Autor: М. Миљић, М. Чигоја

Васкрс је најсвечанији празник у години, он је празник над празницима којим се обиљежава дан Христовог васкрснућа.

На тај дан скидају се двери у цркви на олтару, чиме се жели да се покаже да је Исус васкрсењем својим побиједио смрт и отворио рајска врата.

Највећи хришћански празник

Васкрс је највећи хришћански празник јер је тога дана Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, побиједио смрт и свим људима од Aдама и Еве до посљедњег човјека на земљи даровао вјечни живот. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се послије јеврејске Пасхе, у прву недјељу послије пуног мјесеца који пада на сам дан прољећне равнодневице, или непосредно послије ње, никада прије те равнодневнице. Васкрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.
За Васкрс су везани лијепи обичаји у нашем народу. Ове године Васкрс се прославља 24. априла, а тога ће дана Ускрс прославити и католички вјерници.

vaskrsЦвијети, празник дјеце

Велики васкршњи празници почињу на празник Цвијети који увијек пада у шесту седмицу Часног поста и посвећен је успомени на васкрсење четвородневног Лазара и на улазак Христов у Јерусалим, гдје су га дјеца свечано дочекала и поздравила. Тада се у православним храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек олистали. Пошто се врба освешта, свештеник народу дијели гранчице и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз пјевање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник дјеце. На тај дан мајке свечано обуку своју дјецу, па чак и ону најмању, од неколико мјесеци и доносе их у цркву, гдје им купују звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Дјеца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила.

vaskrs2Велики четвртак и петак

Посљедња недјеља Васкршњег поста зове се још и Страсна седмица и у њој се обиљежава успомена на издају, хапшење и страдање Господа Исуса Христа. Те се седмице у православним храмовима обављају посебна богослужења, и пожељно је да вјерници у њима редовно учествују.

У тој су седмици најважнији празници Велики четвртак и Велики петак. На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог, и тога дана је Господ установио свету тајну причешћа, зато је добро да се тог дана причестимо. На тај дан увече, чита се 12 јеванђеља о страдању Христовом, и док се читају јеванђеља народ у цркви клечи.

На Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће, у православним храмовима, поподне се износи плаштаница, коју вјерници цјеливају и све до Васкрса. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто односно гроб Христов, испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се вјерници послије цјеливања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном вјеровању, приликом провлачења, треба се помолити Богу и замислити неку лијепу жељу и та жеља ће бити испуњена. У овој седмици црква заповиједа најстрожи пост без рибе и уља. На Велики петак пожељно је ништа не јести све до изношења Плаштанице.

jajaФарбање васкршњих јаја

У цијелом хришћанском свијету, па и код Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Вриједна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму. Домаћица се најприје прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освештане водице која је освештана у току васкршњег поста. На шпорету ври вода са бојом, домаћица у њу спушта јаја, пазећи да равномјерно буду обојена, а дјеца обигравају око мајке, и броје свјеже офарбана јаја, чији број расте свакога часа. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се „чуваркућа“.

Прије фарбања јаја се могу „шарати“. Са растопљеним воском и пером за писање, или нечим сличним, на јаје се наноси топљени восак. Најприје се перо загрије на пламену свијеће, па се онако вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта. На јајету се обично пише Х.В. и В.В. (Христос васкрсе и Ваистину васкрсе), цртају се крстићи, цвјетићи и друге фигурице. У новије вријеме, израђују се специјалне наљепнице од папира или пластике и оне се могу лепити на јаја.

Игуман манастира Житомислић Данило Павловић каже да Васкрс није као Божићни празник пун додатних обичаја, осим оних који извиру из цркве и црквеног богослужења.

– Божић и Васкрс су најпознатији празници у читавом свијету. Бојење јаја је основно обиљежје Васкрса – рекао је Павловић.

Он је нагласио да су се раније јаја углавном бојила у црвену боју која симболизује крв, док су данас присутне разне технике цртања и шарања јаја. Према његовим ријечима постоје разне приче и легенде за настанак бојења јаја.

– Јаје је симбол живота и у другим религијама. Јаје рађа нови живот, односно из нечега мртвог рађа се живо биће – рекао је игуман Данило.  

jaja 2Симболика фарбања јаја

Јаја се фарбају у спомен на догађај када је света Марија Магдалина Мироносица (дјевојка која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по васкрсењу), путовала у Рим да проповиједа јеванђеље, и посјетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га ријечима: „Христос васкрсе“.

Црвена боја симболише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти. То је, дакле, првенствено боја хришћана и цркве, без обзира на то што су неки појединци и покрети кроз историју покушавали да ову боју присвоје и компромитују.

jaje 3Васкршње славље

Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. Послије службе, народ се међусобно поздравља ријечима: „Христос васкрсе!“ и „Ваистину васкрсе!“ Тај поздрав траје све до Спасовдана.

Када се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу. Aко се не зна васкршњи тропар, наглас се чита „Оче наш“ и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. Послије заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и сједају за свечано постављену трпезу.

На столу обавезно мора да стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тада настане весеље и такмичење како би се видјело чије је јаје најјаче. То представља велику радост за дјецу. Приликом туцања изговара се, такође „Христос васкрсе“ и „Ваистину васкрсе“. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарује фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.

Васкршња трпеза може бити традиционално постављена. Постоје традиционална јела за сваки празник, а за овај најрадоснији се припрема јагњетина на различите начине а која има и симболично значење. Поред јагњетине, на празничној трпези неизбјежна је топла и мирисна погача – плетеница те васкршња торта са чоколадним јајима.

Васкрс се слави три дана, а првог дана прослава се одвија у кругу породице. Један од обичаја код Срба је да, кад сви укућани устану свечано обучени, домаћин испред кућног прага са унутрашње стране положи сјекиру. Домаћица потом износи посуду у којој су у вину били потопљени комадићи васкршњег колача, коприве, дрена и биљке здравац. Домаћин стаје на сјекиру, прекрсти се и поздрави укућане са „Христос васкрсе“ на шта укућани одговарају са „Ваистину васкрсе“. Послије тога домаћин поједе комадић колача из посуде, и он се на тај начин према народном вјеровању причестио.

vaskrs3Порука Васкрса

Вјерски аналитичар из Београда Живица Туцић каже да су обичаји Васкрса различити од мјеста до мјеста.

– Обичаји улазе у „фолклор“. Битан је садржај, порука која је хришћанима дата васкрсењем Христовим. Многим становницима та порука уопште није позната – казао је Туцић.

Туцић додаје да се обичаји током времена мијењају.

– Некада је припрема за празник, иако је некима деловала као „обичај“, била неизоставна. Сада се инсистира на испуњавању формалности – казао је Туцић и додао да током Велике недеље треба да будемо сапутници Христови, да са њим доживљавамо последње Његове дане.

Туцић каже да је у данашње вријеме „криза вјере“ у кризи и човјекова слика и доживљај Бога.

– Појединац из вере узима оно што жели, све се релативизује. Упознавање вере, питање Библије, размишљање о томе, дискутовање – све то је мало присутно. Нема вере без њеног доброг познавања – казао је Туцић.

Наглашава да је Васкрс централни празник у чијој величанствености имамо сви право да учествујемо.

patrijarhПобусани понедјељак

Први понедјељак послије Васкрса зове се Побусани понедјељак. Тога дана, према народном вјеровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обиљежава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свијеће, уређују гробови и свештеник држи парастосе и помене за покој душа покојника. Тај дан се износе фарбана васкршња јаја на гроб, и дијеле сиротињи.

Спасовдан

Четрдесет дана послије Васкрса, односно шестог четвртка послије Великог четвртка слави се Вазнесење Господње, дан када се Христ још једном јавио својим ученицима, још једном их поучио шта да чине, благословио их и на очиглед свих њих, узнио се у небо. Празник се још зове и Спасовдан јер се тог дана завршила Христова улога спасења људи која је била везана за његов боравак на земљи.

vaskrs 5Духови

Педесети дан послије васкрсења Христос, по већ датом обећању, шаље Светог духа на своје апостоле и ученике. Због тога се са тродневном прославом овог великог празника, Силаска Светог духа на апостоле, познатијег као Духови, почиње педесетог дана послије Васкрса (одатле поријекло још једног од назива, Педесетица) односно, десетог дана послије Спасовдана и с његовим завршетком се и завршава дуги низ васкршњих празника.

Овај унос је објављен под Разно. Забележите сталну везу.