Autor: Веселин Гатало
Срби у долини Неретве, сведени на десетину броја од прије посљедњег рата, почињу поново да се консолидују, великим дијелом уз помоћ сопствене духовности и уз помоћ вјерских службеника спремних да у десеткованој српској заједници поврате Србе на своја огњишта, помогну на духовном, културном па и на економском плану.
Повратак Срба у Мостар и Херцеговачко-неретвански кантон се чини најтежим задатком, брзина обнове српских кућа је таква да се овом брзином Србима гарантује потпуна обнова домова тек за којих 120 година. Ипак, ствари се крећу напријед. Обнова цркава и црквених објеката се убрзава, масовнији повратак Срба је све извјеснији. Стара Саборна црква, она обновљена, већ је премала да прими све већи број православних вјерника. Тако ће бити и овога Васкрса, гдје је све већ спремно за прославу.
Обнова манастира у Житомислићу, цркве у Бијелом Пољу, Старе Саборне цркве, велики подухват обнове Саборног храма Свете тројице, најбогатије и највеће православне цркве на Балкану, као и обнова осталих црквених и културних српских објеката и православних светишта, чине повратак Срба у ове крајеве извјеснијим и лакшим. Самим тим се чини извјесним и наставак српске историје у долини Неретве.
Мостар је и српски град. Историја Мостара је дио српске историје, дио српске духовности и срце Херцеговине, земље Хумске, Хумско-требињске, требињске, захумске, епархијске и православне. Претходницу и замајац српског повратка у долину Неретве чине бројни свештеници попут пароха мостарског Радивоја Круља, некадашњег мостарског проте Милорада Биштића који је пожелио поново да живи у својој још необновљеној кући у Мостару, оца Данила Бора и другог свештенства које је дошло или се вратило у Мостар да помогне свом народу у обнови и повратку, у опстанку и останку на својој, и српској земљи.
Епископ захумско-херцеговачки и приморски, владика Григорије, својим доласком у Мостар донио је нову наду и вратио самопоуздање у српске домове и светишта. С Божјом помоћи, српски народ у земљи Хумској чекају неки бољи дани.