Autor: Ж. Добрић, В. Штрбац
Крсну славу слави већина српских породица у Републици Српској и БиХ. На тај се дан окупља цијела породица и обично се припрема гозба. Многима тога дана у госте долазе родбина и пријатељи.
И разне српске заједнице, попут села, градова, организација, политичких странака, институција и компанија такође прослављају свог свеца заштитника. Свог свеца заштитника, односно крсну славу, славе Република Српска, све општине у Републици Српској, већина институција РС, па и неке политичке партије. Слава се углавном обиљежи ломљењем славског колача, пригодном, углавном скромном свечаношћу и ручком.
Своју крсну славу обиљежавају и бројни политичари из Републике Српске, и то у највећем броју случајева искључиво у кругу породице, родбине и пријатеља. Већина своју крсну славу обиљежава углавном без званица из политичког живота.
Политичари
Предсједник Републике Српске Милорад Додик слави Ђурђевдан и, како каже Рајко Васић, на тај дан угости мноштво породичних пријатеља и родбине.
Лидер Демократског народног савеза Марко Павић са својом породицом слави Светог Јована и, према његовим ријечима, међу гостима на његовој слави нема личности из политичког живота.
– Обиљежавање Јовањдана је моја приватна ствар и на славу ми долазе моји пријатељи и родбина – рекао је Павић.
Скромно и у кругу породице славу прославља и предсједник Народне скупштине РС Игор Радојичић, који такође празнује Јовањдан.
– Своју крсну славу Ђурђевдан прослављам искључиво у кругу породице, код својих родитеља – каже лидер Партије демократског прогреса Младен Иванић.
Предсједник Српске радикалне странке Републике Српске Миланко Михајлица слави Светог великомученика Пантелејмона.
– На слави углавном угостим породицу и пријатеље, али и људе из политичког живота са којима се слажем и који су ми блиски – рекао је Михајлица.
Предсједник Српске демократске странке Младен Босић прославља Никољдан.
– Славим код оца и то искључиво у кругу породице. Немамо госте који су из политичког живота – истакао је Босић.
Политичке партије
Крсну славу славе и неке од политичких партија у Републици Српској. Своју славу немају Савез независних социјалдемократа, Социјалистичка партија и ПДП, док је, са друге стране, слава СДС-а Петровдан, СРС РС Света три јерарха, а ДНС-а Митровдан.
Ове године ДНС је страначку славу Митровдан обиљежио уз присуство великог броја званичника из политичког живота РС. На прослави славе у Бањалуци предсједник странке Марко Павић је, честитајући Митровдан свим члановима странке и онима којима је Митровдан породична слава, поручио да свети Димитрије и његова жртва треба да буду примјер како се бори за своју идеју, вјеру и мисао.
Српска демократска странка је основана у Сарајеву 12. јула 1990. године, на Петровдан, и од тада слави Свете апостоле Петра и Павла.
– Обично организујемо свечану академију или свечану скупштину странке. Сваке године слави се у другом мјесту и обично славу обиљеже и општински одбори СДС-а – рекао је секретар СДС-а Драган Ћузулан.
Додао је да су званице СДС-а сваке године парламентарне странке из РС, те странке из Србије и Црне Горе са којима имају контакте.
СРС РС крсну славу Света три јерарха прославља у општинским одборима.
– Слава је православни, породични обичај, свечани породични ручак, и СНСД је не слави – казао је генерални секретар СНСД-а Рајко Васић.
И у СП сматрају да је прослава крсне славе лична ствар појединца и да поштују вјерска права, опредјељења, слободе и осјећања сваког појединца.
– СП нема прецизно издефинисан став о крсној слави политичког субјекта. У прилог томе иде чињеница да је СП грађанска странка која окупља грађане и чланове различитих вјера, као и људе који су атеисти – рекли су у СП.
Славе у институцијама
Република Српска свој рођендан прославља на Светог Стефана, односно 9. јануара. То је уједно и Дан Републике Српске. Свечаности која се организује тог дана присуствују највиши званичници РС, вјерски званичници, али и бројни други гости.
Осим тога, положе се вијенци на споменике страдалим борцима Војске Републике Српске.
Српска крсну славу обиљежава на тај дан јер је основана 9. јануара 1992. године, када је Скупштина српског народа у БиХ усвојила Декларацију о проглашењу Српске Републике БиХ, чиме је РС постала субјект, прво интерног, а затим и међународног права.
Крсна слава полиције Републике Српске је Aранђеловдан, који празнују 21. новембра. Није случајно да ова институција слави Светог арханђела Михаила, који се сматра заповједником небеске војске.
– Министарство унутрашњих послова РС крсну славу слави од свог оснивања 1992. године и том приликом угости политичаре, представнике владиног и невладиног сектора и многе друге званице – рекла је портпарол МУП-а Мирна Шоја.
Како је рекла, та се прилика искористи и да се служи парастос и положе вијенци на спомен-плочу припадницима МУП-а РС који су страдали у протеклом рату.
– За крсну славу организујемо и коктел, те искористимо прилику за промоцију студената унутрашњих послова и полицијске академије којима том приликом уручимо дипломе – рекла је Шоја.
Дан војске Републике Српске, а сада и трећег пјешадијског Република Српска пука, слави се на Видовдан, на дан када се одиграла Косовска битка, једна од најзначајнијих битака у српској историји. У Републици Српској Видовдан је обично слављен уз све црквене обреде, уз помен страдалим војницима и уз мноштво званица из политичког и црквеног живота.
Просветитеља светога Саву, који је својевремено градио школе по цијелој Србији и стварајући српску цркву стварао и српску државу и културу славе школе у Републици Српској.
– Дан светог Саве је школски празник који се традиционално обиљежава сваке године у свим основним школама у Републици Српској. То је радно-свечани дан који свака школа сама организује и за који се не издвајају посебна материјална средства. Средње школе у Републици Српској такође организују свечане светосавске академије, док високошколске установе у Републици Српској не обиљежавају овај дан – рекли су у Министарству просвјете и културе РС.
Борачка организација Републике Српске прославља Митровдан.
Слава не треба никоме да смета
Вјерски аналитичар из Београда Живица Туцић казао је да не само у Републици Српској већ и у Србији многе институције имају неки празник вјерске назнаке за свој дан или светитеља којег сматрају својим небеским заштитником. Тако је и са готово свим општинама, такође и политичким партијама у Србији.
– То је уведено већином пре 15 до 20 година,
када је религија имала већи значај него данас и свакако је вера тада тумачена као најважнији елемент идентитета неког народа. Данас је то „србовање“ далеко мање, на срећу, јер православље је вера без националног предзнака – рекао је Туцић.
Он је појаснио да крсне славе постоје само код Срба и сматра да је то лијепа специфичност.
– Многима се њихова вера своди само на славу, а чак не знају готово ништа о светитељу кога ето славе. Код Руса или Грка слави се имендан. Но, и тамо институције славе неки празник. На пример, војска слави Богојављење (Бугарска, Грчка),
школство у Грчкој Света три јерарха, руска флота Светог Aндреја – појаснио је Туцић.
Он је додао да на Западу, на примјер, занати имају заштитника, патрона, рудари на примјер, свету Барбару, такође и градови, области, чак земље.
Туцић сматра и то да не треба никоме да смета нити нешто лоше значи то што цијела Република Српска слави Светог Стефана.
– Он је био млад, скроман ђакон, првођакон, који се бринуо у име заједнице о сиромасима, удовицама, доследан, спреман и да пострада за своје уверење – појаснио је Туцић.
Он је додао да су крсне славе, бар у Србији, све скромније, како у породицама, тако и у установама. Туцић је појаснио да у Србији некадашњег цјелодневног, чак вишедневног, славља готово више и нема.
– Трошкови су били велики, а сада је вријеме за смањивање свих издатака. Aко славе партије и установе, довољно је да се пресече славски колач, ако је могуће неки културни програм, обраћање оних који воде ту установу и коктел са послужењем. То је „дружење“ у опуштеној атмосфери, у добром расположењу, потребне и непотребне теме разговора – истакао је Туцић.
Нагласио је да свакако не треба претјеривати у слављу нити обиљежавати тако да то на неки начин вријеђа чланове удружења, партија, службеника институција који су друге вјере или невјерујући.
– Може се тога дана доделити нека похвала, повеља, доделити новчана награда. Ја бих у средиште ставио умереност – у храни, пићу, речима – рекао је Туцић.
Он је додао да сматра да се мало рачуна води о симболици крсне славе, а да би за њега она била у томе да неки светитељ буде узор у доброти, чињену добрих дела, пожртвованости, преданости општем добру.
– Такав је свакако био свети Стефан. Његово дело и идеали могу бити свима прихватљиви, без обзира на верску оријентацију – рекао је Туцић.
Крсна слава кроз историју
Слава је православни обичај слављења породичног свеца.
За обред славе на литургијској основи заслужан је свети Сава. Од његовог времена тај обред, као и обичаји који га прате, постепено се ширио и формирао док није достигао данашњу форму. Данашњу форму славе је коначно уобличио митрополит Србије Михаило 1862. године.
Од бројних имена које је имао овај обред данас су остали само: слава, крсна слава и свечари.
За разлику од већине обичаја који су заједнички за читав народ, свака породица одвојено слави свог свеца. Свеца синови насљеђују од главе породице – обично оца. Кћерке насљеђују славу само ако остану у кући, а удате жене обично славе мужевљеву славу.
Aко се домаћинство пресели далеко, уз очеву дозволу син може да прославља славу у свом дому. Такође, ако отац има више синова и они желе да оснују своју породицу, долазе код оца на славу и он им од славског колача у десну руку предаје једну четвртину. Идуће године и они славе славу у својој кући.
Обичаји
Пред славу у кући се кува жито – кољиво, које је у црквеној употреби још од најстаријих времена. Када осване дан славе, у цркву се носе славски колач, жито и црно вино.
У цркви се обавља заједничко освећење жита и благосиљање хљеба и вина, а онда свештеник свако жито посебно прелије и сваки колач посебно сијече. Том приликом свечар преда свештенику прије литургије читуљу (списак живих и преминулих чланова породице) ради помена и вађења честица на проскомидији – живим за здравље, а преминулима за покој душе.
Колачар, онај ко носи колач у цркву, прилаже цркви своје дарове: тамјан, уље, вино, а у новије вријеме то је и новац, који црква троши сходно својим потребама.
Сеоска масла
У појединим мјестима у Републици Српској сеоска слава се прославља на отвореном, најчешће на неком битном мјесту за насеље – поред цркве, капелице, гробља, зборишта и назива се масла или литије.