Порту Пећке патријаршије краси шам-дуд, посађен још у седмој деценији 13. века. Дрво је као споменик природе заштићен 1957. године и сматра се природним добром прве категорије.
Најстарије српско дрво, шам-дуд у комплексу Пећке патријаршије, више од седам векова одолева зубу времена.
Сестринство у Пећкој патаријаршији стара се о дрвету, како би потрајало што дуже, али кажу да је за дуговечност овог шам-дуда најзаслужнији Божији благослов.
На српском најстаријем дрвету, током трајања, осим главног дебла, развила су се још три изданка са развијеном крошњом.
„Дрво је 1270. године засадио Сава II, син Стефана Првовенчаног. Донео га је из провинције Шам која се налази у данашњој Сирији“, објаснила је професорка Лидија Амиџић.
Шам-дуд је као споменик природе заштићен 1957. године и сматра се природним добром прве категорије.
Манастирска здања поред реке Бистрице у подножју Проклетија више од 700 година одолевају зубу времена чувајући богату али и тужну успомену на српску прошлост. Шам-дуд, засађен у порти манастира посредно је под заштитом Унеска.