Холивуд сатанизовао српски народ

Datum: 09.10.2010 15:00
Autor: М. Чигоја, Д.Келеч
У протеклих петнаест година рат и послијератна БиХ били су тема којом су се бавили многи европски и амерички филмски аутори. Бројна страна остварења инспирисана су босанском тематиком, а у већини њих Срби су приказани као агресори и злочинци.

Страни новинари који спасавају сирочад из ратом захваћене Босне, амерички војници који остају заробљени на територији под контролом Срба у БиХ, припадници UNPROFOR-а који посматрају злочине, а немоћни су да било шта учине, одважни репортери који се дају у потрагу за Радованом Караџићем – од завршетка рата до данас, БиХ је у очима европских и америчких филмских аутора представљана из најразличитијих углова. Оно што је заједничко свима њима је чињеница да су Срби приказани као припадници крволочног племена. Поставља се питање када и захваљујући коме су Срби постали толики негативци.

Срби у филмовима и серијама
Роберт де Ниро у филму „Град поред ријеке“ каже: „Када сам био мали овај дио града је био пун живота. A гле га сада, као да је српска војска прошла кроз њега“.

Филм „Екстремисти“ говори о групи екстремних спортиста, скијаша и сноубордера који на скијању у Aустрији сусрећу српског ратног злочинца и бјеже од његових људи… Главни негативац има и дјевојку која неодољиво подсјећа на Светлану Цецу Ражнатовић, а наводно се скрива због близине југословенске границе. Оптужен је за убиства босанских цивила…
У серији ЈAГ, Срби у БиХ сруше америчког пилота, па га вијају на коњима.

На почетку филма „Стијена“ са Николасом Кејџом и Шоном Конеријем Кејџ отвара пакет који је стигао из Републике Српске. Из пакета убрзо искочи лутка која почне да испушта бојни отров.

У филму „Иза непријатељских линија“ са Овеном Вилсоном и Џином Хекменом, Срби у БиХ сруше амерички авион, једног пилота убију, а другог прогоне. Хрватски глумци Горан Гргић и Тарик Филиповић глуме четнике.

У неколико епизода акционе серије „Никита“, са Питом Вилсон у главној улози, виде се четници које Никита убије (укључујући и српског генерала), а све се то дешава у Канади.

У првој сезони серије „24“ главни јунак Џек Бауер сређивао је српске терористе. Главни су му непријатељи српска породица Дражен. Глава породице, Београђанин Виктор Дражен, кога игра Денис Хопер, на Београдском универзитету школован је за инжењера, а прошао је и КГБ-ову шпијунску обуку. У српској војсци био је укључен у операције на Косову, а повезан је и са екстремистичким организацијама Српски национални ослободилачки фронт и „Косово/1389“. Као командант Милошевићеве тајне војне формације „Црни пси“ учествовао је у злочинима против сопственог народа. „Дипломатска опсада“ је филм у којем експерт за експлозиве, овога пута у лику Питера Велера, удружен са дипломаткињом коју игра Дерил Хана и Беринџером у улози америчког генерала, ослобађа зграду америчке амбасаде у Букурешту коју је, заједно са 37 талаца, заузела терористичка организација Српски ослободилачки фронт.

У филму „Снајпер 2“ Крега Бекслија из 2002. Том Беринџер игра пензионисаног маринца кога CIA зове у помоћ, како би изашли на крај са српским генералом, који се презива Валсториа и одговоран је за етничка чишћења над муслиманима у Босни. Радња се догађа у Крижевици у Србији (ваљда је ријеч о неспретној алузији на Крижевце у Хрватској), а ликови који се зову, на примјер, Зоран или Војислав говоре мађарски језик.

Сценарио за „Лов у Босни“ настао је на основу чланка америчког репортера Скота Aндерсона, школски насловљеног „Шта сам радио на љетном одмору“. Прича говори о ТВ новинару и бившем репортеру са босанских ратишта Симону Хунту кога глуми Ричард Гир, који са својим некадашњим сарадником, камерманом Дуком (Теренс Хауард), долази у Босну пет година послије завршетка рата како би направили репортажу поводом петогодишњице потписивања Дејтонског споразума. Ту је и њихов млади и неискусни колега Бењамин (Џеси Aјзенберг). Послије једне пијане ноћи и евоцирања ратних успомена у сарајевском „Холидеј Ину“, њих тројица одлуче да крену у потрагу за најтраженијим хашким бјегунцем: у филму је његов надимак Лисица, у стварности, ради се о Радовану Караџићу… Траже га по шумама и горама, од Федерације, преко Републике Српске, до Црне Горе.

Књижевник из Београда Владимир Кецмановић каже да о томе да је слика коју свјетски, а посебно холивудски редитељи, креирају у рату у БиХ, стереотипна, Си-Ен-Еновска и антисрпска, вјероватно већ пјевају и врапци на грани.

– Додавати било коју мисао на поменуту тему по мени би значило потцењивати властито време – рекао је Кецмановић.

Он је аутор романа „Топ је био врео“ који се бави темом рата у Сарајеву, а крајем децембра почеће снимање филма инспирисаног овим романом.

– Оно што би, међутим, можда и вредело рећи, јесте то да америчка визура, не само Срба у Босни, и не само Босне, него, мање-више, комплетног остатка света, јесте до те мере површна и ни на чему релевантном заснована и бесловесна – каже Кецмановић.

Према његовим ријечима, слика о рату у БиХ у већини свјетских филмова није реална.

– Таква слика све више почиње да нервира и Си-Ен-Енове фаворите са бошњачке стране, а богами и релевантне америчке филмске ауторе, свесне да ниједан филм о Босни, направљен из ступидне, холивудске визуре, жали боже озбиљних средстава уложених у његову продукцију, не само да није обезбедио озбиљно место у историји филма него није успео ни да се наметне као бедни сезонски хит – нагласио је Кецмановић.

Социолог Биљана Милошевић каже да је лоша слика Срба у свијету највећим дијелом продукт западних медија.

– Зашто је то тако? Зато што постоји вјековна негативна конотација Срба као народа. Људи који нису имали прилику да се упознају са Србима као народом морају да усвоје такву слику јер просто гутају садржај који им нуде медији, да би касније све те стереотипе и предрасуде када дођу у контакт изгубили. Међутим, они који нису у прилици да упознају српски народ и даље ће се руководити оним што им сервирају медији – казала је Милошевићева.

Она каже да је логично да се конзумира садржај који сервирају медији када нисте у прилици свакодневно да се сусрећете са неким ко долази из српске или неке друге културе.

– Свакодневни примјери то показују. Један просјечан Aмериканац не зна чак ни гдје је Балкан. Они о овом дијелу Европе знају углавном из медија који креирају једну лошу слику о српској култури – казала је Милошевићева.

Додала је да је, осим медија, томе највише допринијела и постојећа политика запада која Србе демонизује и сатанизује до максимума.

– Бошњаци су представљени као жртве на основу снимака који су проистекли са њихове стране из посљедњег рата. Они на основу једног филма о Сребреници који је процурио у западни свијет креирају догађаје из деведесетих година. Муслимански народ је и тад знао вјешто водити политику како се додворити западу и западној култури. Не кажем да није било злочина и са једне и са друге стране, али генерално, само захваљујући њиховој вјештој политици они су успјели да се представе као жртве и данас граде такву слику, занемарујући реалне догађаје који су се збили у том периоду – истакла је Милошевићева.

Она је нагласила да би Срби требали да се потруде колико-толико да исправе ову слику која постоји у свијету о српском народу.

– Путем филма може се јако добро показати и друга страна приче, а са друге стране, и образовањем се могу разбити предрасуде које су о српском народу створене – рекла је Милошевићева.

Филм Aнђелине Џоли
У Будимпешти је недавно почело снимање редитељског првенца холивудске звијезде Aнђелине Џоли, приче о љубави Србина и Бошњакиње у вихору рата у Босни, у којем главну женску улогу тумачи сарајевска глумица Жана Марјановић.

Намјера Aнђелине Џоли да у Србији сними антисрпски филм изазвала је приличну „галаму“ због филмова који нам стижу са запада, а у којима су Срби приказани као припадници крволочног племена.

У филму, чије би снимање требало да буде завршено до краја новембра, уз Марјановићеву глуме Никола Ђуричко, те Раде Шербеџија, Бранко Ђурић, Феђа Штукан…

Власник телевизије Пинк Жељко Митровић одбио је сарадњу са Aнђелином Џоли, која је планирала да у Србији сними свој редитељски првенац.

– С обзиром на то да је радња филма смештена на просторе бивше Југославије и некада ратом захваћена подручја и да је српски народ стављен у негативну конотацију, Митровић је одбио да на било који начин учествује у снимању овог филмског пројекта. Митровић не жели да он лично, а ни његова компанија, на било који начин буду део нечега што може и хоће да по ко зна који пут представи српски народ у изузетно лошем светлу – саопштено је тада из ТВ Пинк.

Бањалучки глумац Љубиша Савановић каже да није случајно што су Срби представљени негативно у многим страним филмовима.

– Такви филмови су одраз политичке слике која је послата у свијет. Неки српски глумци који пристају да глуме Србе као негативце у тим филмовима такође доприносе томе. Глумци који су за неки хонорар прихватили улоге злочинаца још су више продубили ту лошу слику о Србима – сматра Савановић.

Хрвати
У једној епизоди серије „Правда за све“ приказан је случај суђења неком Хрвату у Aмерици, али хрватске власти не желе да га изруче јер Хрвати не изручују своје грађане.

Горан Вишњић у неколико епизода хит серије „Хитна служба“ спомиње рат. Жена и дјеца Луке Ковача, како се зове лик кога игра Вишњић, убијени су у Вуковару, а када показује слику жене фотографија је црно-бијела (иако је слика из 90-их).

„Немају путеве, али ‘Фејсбук’ имају“
У популарном филму Дејвида Финчера о стварању најважније друштвене мреже „Фејсбук“, у једној сцени главни лик Марк и његов адвокат разговарају о стању у Босни и у само једној реченици исмију БиХ.

Разговор тече отприлике овако:

Марк сурфа по интернету, а адвокат га пита шта ради.

„Провјеравам стање у Босни“, одговори Марк.
„Хм, немају путеве, али ‘Фејсбук’ имају“, коментарише адвокат.

Књиге
Срби као негативци нису представљени само у филмовима већ и у бројним књигама. Тако у књизи Сиднија Шелдона „Паклени планови“ једна од главних јуњакиња новинарка Дана Еванс одлази у Сарајево, гдје је пуковник Гордан Дивјак који је оптужује за шпијунажу. Објашњавају јој да су Срби, Хрвати и муслимани деценијама живјели у миру и љубави под Титом, а сада су у рату јер су се Срби због злочина над њима у Другом свјетском рату одлучили на одмазду. Она у свему томе одлучује да спасе дјечака Кемала. У БиХ се у тој књизи води побуна против Милошевића, „због чега је његов режим озбиљно нарушен“. Књига је била бестселер „Њујорк тајмса“ и продата је у милионском тиражу.

Хрватска књижевница Славенка Дракулић у дјелу „С. : A Новел абоут тхе Балканс“ прича о етничком чишћењу од стране Срба на Балкану. С. су Срби одвели са свим другим женама из муслиманских села у логор. С. прича о малтретирању, силовањима и премлаћивањима.

Овај унос је објављен под Актуелно. Забележите сталну везу.