На свечаној седници Скупштине града у четвртак ће бити уручене и децембарске награде Чачка за 2008. годину
Чачак – Читава 2008. у Чачку протиче у знаку значајног јубилеја – шест векова од првог писаног помена имена града. Завршна свечаност заказана је за 18. децембар, када ће у великој дворани Дома културе заседати Скупштина града. Тада ће бити уручене и децембарске награде Чачка за 2008. годину, први пут од када је ово насеље добило статус града. Градска комисија за обележавање празника и доделу признања је, разматрајући 23 кандидатуре, предложила да награду понесу некадашњи капитени Борца Душан Радоњић Ћука (фудбал) и Радмило Мишовић (кошарка), затим Бранко Галић (дугогодишњи радник „Слободе”) и Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”.
Иначе, Најстарије слово о Чачку чува се у дубровачком архиву: „Двојица дубровачких курира, Прибислав и Утјешен, предали су у Чачку (in Cacach) 18. децембра 1408. године два судска позива двојици дубровачких грађана, Марину Лебровићу и његовом сину Милу. Позвани су пред дубровачки суд због неизмирених дуговања према повериоцима, Павлу Гундулићу, Клементу Бодачићу и Николи Рањини”, гласи део тог документа у коме је поменут Чачак.
Први поуздани подаци о урбаном животу на обали Западне Мораве потичу од 1160. године, када је на престо Србије дошао Стефан Немања.
– Најсевернија област у његовој држави била је шира околина Чачка, којом је између 1168. и 1189. године управљао Немањин брат Страцимир. Између 1186. и 1190. године Страцимир је изградио или довршио своју задужбину, Богородицу Градачку, не слутећи да ће тај храм у средишту Чачка, кроз векове, чак три пута да буде претваран у џамију – каже за наш лист Милош Тимотијевић, историчар у чачанском Народном музеју.
По доласку Турака, Чачак је (1476) био село са десет кућа, затим је спао на свега три домаћинства (1516), па нарастао у касабу са 118 муслиманских породица (1560). Тада је Хајрудин Емин Страцимирову цркву претворио у џамију, а век касније (1663) касаба је имала чак седам џамија, три медресе, три текије, четири мектеба, два хана, један хамам и 12 дућана.
Крст на џамију враћен је 1718. године када је Чачак постао утврђени гранични шанац Хабсбурга према Османском царству. Нови рат те две силе (1736–1738) вратио је касабу под турску контролу и поново је никло минаре у средишту насеља.
Карађорђеви устаници су 1809. џамију преправили у цркву, а кад је буна пропала Турци су, четири године касније, још једном скинули крст. Џамија је, најзад, 1834. поново претворена у цркву која постаје, и данас јесте, центар вароши.
– Чачак је тек у другој половини 20. века коначно постао стабилно урбано средиште, расадник нових идеја и седиште најзначајнијих институција, друштвеног и интелектуалног живота – наглашава Тимотијевић.
Гвозден Оташевић