Црна Гора је данас признала да је душа и срце Србина и Србадије – Косово и Метохија, држава ван Србије. Тиме се властодршци „проклете им душе“ (Његош), који „на комаде раздробише Царство“, коначно одрекоше вјере прађедовске, Господа Бога, Ловћена, Његоша, Марка Миљанова, Обилића и Цара Лазара…
Исјечак из књиге „11 дана“ од свештеника Симона Туркића, мало ће нам приближити ову тешку реалност која нам се догађа и како треба да реагујемо. Увијек чосјтвом на нечојство, вавијек јунаштвом на кукавичлук!
„Једна пауза
Прије почетка описивања једанаестог дана иза «линије», дозволићу сам себи а надам се да читаоцу нећу бити много досадан, само да напоменем пар ствари. Да, када сам слушао ово приповједање, нисам могао да вјерујем да је мој приповједач заиста то све преживио јер сам га познавао од дјетињства, и у ствари он ми је то недавно и испричао, послије тог несрећног рата и страдања народа, свих народа. Приповједач ми је рекао да га боли неправда, да га боли то што је и даље сав свијет против Срба, Србије, па и Русије. Јер баш кад ми је он испричао ову причу, у то вријеме у Русији се десио невиђен злочин. И то у Чеченији, неки исламски терористи у школи су затворили стотине дјеце и сву школу минирали пријетећи да ће све побити. Руска војска је реаговала, али чини ми се око двјестопедесеторо дјеце је пострадало у тој ужасној трагедији. То ми је споменуо и приповједач, и споменуо ми је Тарика, како је он добро схватио да је то вјера «демонска», чији сљедбеници убијају дјецу! Јесте, све је ово помало испрекидано, али и ја сам узбуђен док ово пишем, просто се бојим да не заборавим неке важне детаље, а знам да хоћу. И рекао ми је да размишља да иде у Русију «у добровољце, због НЕПРАВДЕ»! Из Европе су тада стизали гласови у Русију и читав свијет, то јест свјетске станице које гледа читав свијет осуђивале су више Русе, руску власт, него те терористе. Знам да сам гледао и сам на једном страном каналу, како одмах послије овог незапамћеног злочина приказују страдање Чечена од стране Руса, и заиста ми је прекипило! Иста политика и према нама и према њима. Ако нас убијају није ништа, ако се ми устанемо, треба нас бомбардовати. Србију треба стјерати под шљиву, а изгледа треба толико Срба и да остане, а ове око нас, за које се зна шта су учинили треба само награђивати. Историја не лаже, само се намјерно заборавља и искривљује. Црна Гора се отцјепи од Србије а вјековима су јунаци црногорци гинули да се сједине са мајком Србијом, и када су успјели, ти ловћенски јунаци, да се споје са својом Шумадијом, дођоше неки новопечени, некрштени и безбожни изроди који се одрекоше имена Његошева, кнез Лазара и Милоша Обилића, те пљунуше на Србију и забише јој нож у леђа! Дакако! И још кажу: «Нисмо ми Срби, нисмо ми припадници Српске Православне Цркве, није наш просветитељ Свети Сава, него (проклети) Мираш Дедеић! Баш је важно сада ово све да избифлам па ком се свиди свиди, ком не не. Даље; одроди се одродише, али сада оста Косово крваво које свијет хоће да призна да је држава без Србије. Да је Косово и Метохија, срце Србије и Срба, душа Србинова, на коме наш Свети великомученик кнез Лазар 1389 године привеза уз небеса, то исто Косово поље, да нам отргну из груди а све то уз поруку да будемо кооперативни, «ако хоћемо у Европу»! Као да Србија није у Европи, била још за вријеме Мутимирово! Уцјене и саме уцјене! «Морате испунити ово, морате испунити оно»! Па ако и испоруче Срби оне које траже крвници, ја мислим да ће слиједеће бити да морају признати дијелове своје територије за самосталне државе и показати свијету добру сарадњу са тим новонасталим државама! Какво је то ругање и сатански цинизам.
А знаш ти Европо и то врло добро, какве је жртве Србија претрпјела за тебе! Зашто ниси Европо Србију ослободила давно прије истека пола хиљаде година владавине турских освајача. На бедемима Европе Срби крајишници су гинули за Европу. Знаш ти Европо врло добро колико је Србија искрварила и у Првом и у Другом свјетском рату. Реци нам то Европо, зашто ћутиш? И сада након свега, злочина над Србима, и жртава српских, на крају нас прогласише «рупом Европе». Нека им буде.
А што се тиче нас самих, сад ће се неко и изненадити: -Сами смо за све криви! Па како? Богоодступништвом! Бог је дозволио да нам се ово дешава само да би се, као некада Израиљ, вратили Богу нашег Светог Саве, истом Богу праоца Авраама, Исака и Јакова. Али ни дан данас се наш род није вратио своме Богу. И чуди ме, заиста, како Косово већ није истргнуто из наших њедара, да ли то Свети Сава пред Христом «на кољена клечи»!? Да ли нам то Господ још даје шансу да Му се обратимо, Једином заштитнику, и Правди да нас закрили. Али наш род још то не чини и наставља се агонија. Неправда свјетска не може да не боли, али потребно је да се сви поспемо пепелом по глави, и како пише Свети Николај Велимировић- Они нас осуђују а ми се кајемо због наших гријеха и у томе је наша богоносност. Покајања отвори нам врата Животодавче! Морао сам и ја себе «истрести», као и ова тројица мојих јунака.“