Страсна седмица

ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК И УТОРАК Понедељак и уторак Исус је провео у граду који се зове Јефрем. Тамо је неуморно поучавао своје ученике, утврђивао у вери и припремао за тешке дане који долазе.
ВЕЛИКА СРЕДА – За тридесет сребрњака, Исуса Христа је издао Јуда Искариотски. Он није био неко са стране, већ један од апостола. Завист и злоба су обузеле његово срце. Кад оне тако обузму људско срце, страда и Онај који је, једини од свих људи на земљи, био безгрешан. Пред празник Пасхе, Христос се вратио у Јерусалим. Позвао је своје ученике на вечеру, знајући да долази дан страдања. Знао је и ко је издајник, јер нема тајне коју Бог не зна. Али Господ наш Исус Христос је принео себе на жртву из љубави према нама, ради искупљења наших грехова.
ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК – У четвртак, Христос је за трпезом заблагодарио Богу, благословио и преломио хлеб. Поделио га је дванаесторици апостола рекавши да је то тело Његово. Кад им је поделио вино, рекао је да је то крв Његова, крв Новог Завета, и да и они треба тако да чине убудуће. Апостоли тада нису разумели многе Његове поуке. Говорио им је: „Ако зрно пшенично не падне на земљу и не умре, род не може донети.“ Саветовао их је и учио љубави једних према другима, али до Јудиног срца, обузетог злобом, нису допирале божанске речи.
После су отишли на Маслинску гору, где се Христос последњи пут молио Оцу. Он је знао шта ће се догодити. Кад се молио Оцу у Гетсиманском врту, молио је да га мимоиђе чаша страдања, али је рекао и ово: „Нека буде воља Твоја, а не моја.“ Потом је дошао Јуда са војницима, пољубио Христа, а Он га је питао: „Зар ме пољупцем издајеш?“ Јуда ништа није одговорио. Исуса су одвели пред првосвештенике да му суде.
Те ноћи, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Чак је и Петар, који је бескрајно волео Христа, те ноћи поклекао и три пута Га се одрекао.
Јуда је увидео шта је урадио. Дошао је у храм и бацио новац рекавши да је издао крв невину. Али, његово окорело срце није било спремно на покајање, па се у очајању обесио. Тако је свој сили грехова које је починио, придодао и страшни грех самоубиства. Првосвештеници су сакупили новац и како је био прљав, јер је за крв добијен, није могао да иде у благајну храма. За тих тридесет сребрњака купили су њиву, да се на њој сахрањују странци. И данас се то место зове Крвна њива.
ВЕЛИКИ ПЕТАК- У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Јудеји су, уз грозне поруге, Христа бичевали. Сутрадан су Римљани наставили крвави пир. Желећи да Христа потпуно понизе, обукли су му скерлетни (црвени) огртач. То је била боја царева и нико други није имао право да је носи. Скакали су и играли око Њега, смејући се Цару. На главу су му ставили трнов венац као круну. Намеравали су да Га понизе, али су у ствари они овим, нехотице, признали и посведочили истину. Исус Христос јесте Цар над царевима, јер његово царство није од овога света.
Тог страшног дана Пилат и Ирод су се измирили (пре тога су били у завади); измирило их је зло дело. Јудеји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да Га осуде. Рекли су Пилату да се Исус у ствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца. Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореник пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи, Исуса Христа или Вараву. Варава је био разбојник, који је убио неколико римских војника. Светина, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је почела да урла: „Распни га! Распни га!“
Христу су опет обукли одећу, коју је изаткала Мајка Његова, Пресвета Богородица. Натоварили су му тешки крст на леђа и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица бола. На стратишту, брду Голгота, што значи лобања или костурница, поставили су три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини, а двојице разбојника са његове леве и десне стране. И тако су хтели да га понизе. Ни после свих мука и понижења, Христос није клео, него је молио свог Оца Небеског да опрости овим људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата по подне, Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали су се гробови, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Јосиф из Ариматеје није одобравао поступак првосвештеника. Он је отишао Пилату и измолио дозволу да са крста скине тело Христово и сахрани га. Сутра је била субота, када се ништа не ради, па да тело не би стајало на крсту три дана. Пилат је одобрио и скинули су тело Христово. Затим су га обавили платном и однели у нову гробницу, који је Јосиф био припремио за себе. Гроб је био уклесан у стени. Кад су у њега положили Христово тело, затворили су га огромним каменом, а Римљани су поставили страже унаоколо, плашећи се да хришћани не узму тело.
ВЕЛИКА СУБОТА- На Велику Суботу, Христос је разрушио врата пакла. Смрт, која је до тада владала над преминулим душама, је побегла од Спаситеља. Господ је душе праведника из Ада увео у рајска насеља, а пре свих душу разбојника који је био разапет на крст са Његове десне стране. Тај разбојник се покајао и рекао другом разбојнику који је хулио, да су они примили плату за своја (не)дела, а да је овај човек невин „он никаква зла није учинио“. Потом је замолио Исуса: „Сети ме се Господе, кад дођеш у царство Своје!“
ВАСКРСЕЊЕ – Кад је гробница затворена, Богородица је отишла са женама да припреме миро, којим ће помазати покојника, као што је био обичај. У суботу нису могле да помажу тело, јер тај дан Јудеји светкују и забрањено је да се било шта ради. У недељу, раном зором, дошле су до гроба Христовог жене које су донеле миро, (зато их зову мироносице), Марија из Магдале, Марија из Витаније, Јована Кузина и Саломија. Миро је посебно уље за помазивање покојника. Уплакане и сломљене од туге, нашле су одваљен камен који је затварао улаз у гробницу. Унутра није било Христовог тела. Освртале су се у неверици, не знајући шта да раде. Тада један човек у небескосјајним одорама (то је био анђео), стаде пред њих и запита их зашто траже Живога међу мртвима. У гробници је остало само платно којим је Христово тело било обавијено. Анђео их подсети на Христове речи, када је у Галилеји говорио да Син Човечји треба да буде предат у руке људи грешника, да буде осуђен и разапет и у трећи дан да васкрсне. Кад су ово чуле, мироносице су се сетиле тих Христових речи, па су потрчале да, најрадоснију вест, о Христовом Васкрсењу, јаве апостолима. У почетку им нису веровали. А када се Христос јавио и апостолима, истина Васкрсења је свима постала јасна. Жив је Господ, уверише се апостоли. Жив је Господ, уверио се и верује сав свет. Без те вере и радости васкршње, сви смо заувек изгубљени и заробљени у таму Великог Петка, у смрт и страдање. Истина васкрсења Христовог, већ два миленијума, а тако ће бити док је света и века, људе обасјава божанском радошћу. Велики Петак је страшан, јер је дело људско. Васкрсење је радост Божје милости, наде и спасења.