СРПСКА НАРОДНА МУДРОСТ – Свети Николај Жички

• Бог је спор али достижан. 

• Бог не плаћа сваке суботе.

• Без Бога ни преко прага.

• Прав је пут, криве ти ноге.

• Од зета син, од врбе клин не бива.

• Скривен магарац, али му уши вире.

• Боље савити него сломити.

• Боље неправду трпети, него чинити.

• Бог онда помаже, кад нико не може.

• Боље обићи шуму, него на пречцу срести вука.

• Боље из далека се волети, него из близа се мрзети.

• Будала се не тражи свећом.

• Будала се не сеје, сама ниче.

• Боље последњи међу добрим, него први међу злим.

• Више може будала за сат запитати, него мудар за век одговорити.

• Горе је смрти плашити се, него умирати.

• Данас у злату, сутра у блату.

• Даје ложицом, а узима мерицом.

• Добар еспап и без вашара прође.

• Добром коњу не треба мамуза.

• Искуство је још једна памет.

• Блага реч не кошта пара.

• Жена и платно не цене се према свећи.

• Од тврда оца расипна деца.

• И роб је слободан кад је задовољан.

• Немирна савест је и тужилац и судија у исто време.

• Ексер држи потков, потков коња, коњ јунака, јунак град, а град земљу.

• За непријатељем, ако и мислиш не говори зло.

• Учиниш ли зло, не мисли да ће те зло мимоићи.

• Кад би сви људи били паметни, будале би биле скупе.

• Кад лудог учиш, само га дражиш.

• Кад те старији кара, ћути и слушај ако и ниси крив.

• Ко брзо суди, брзо се и каје.

• Циганин рекао: од свих заната најбоља је прошња.

• Ко помилује злотвора, свети се невином.

• Ко крива жали, правом греши.

• Ко много говори, или много зна – или много лаже.

• Ко много сеје, много и жање.

• Ко се не брани од гњида, браниће се од вашију.

• Пред слепца се не ставља огледало.

• Ко одгони мачке, ваби мише.

• Ко сеје трње, не бере грожђе.

• Ко нема среће у себи, неће је наћи у свету.

• Ко јаку ватру дува, варнице му у очима.

• Ко шта загризе, тешко оставља.

• Ко је готов на смрт, никад није роб.

• Ко је јунак? Ко надвлада своје страсти.

• Ласно је дати некоме оно што му не треба.

• Лепо је дати пре искања.

• Магарац – магарац и под златним седлом.

• Мачија играчка – мишија смрт.

• Међу слепцима ћорав је кнез.

• Мудар што старији мудрији, а луд што старији луђи.

• Најбољи мегданџија први гине, најбољи пливач први потоне.

• Наука без дела – чела што зуји, а не даје меда.

• Не цени коња по седлу, ни удавачу по миразу.

• Кад клепетуше заклепећу, задени свиралу за појас.

• Не заборављају на смрт и она тебе не заборавља.

• Не иди са лудим; кад падну, деру се; кад паднеш, смеју се.

• Нема те памети коју вино неће залудети.

• Не свети се злотвору но чекај на Бога.

• Неправедан динар поједе десет дуката.

• Мантија неће од вука начинити јагње.

• У нашој је власти како ћемо живети, а не колико.

• Ватра се не гаси ветром ни увреда увредом.

• Нигде нема толико буџака, колико у срцу човечијем.

• У мојој је власти не вређати, а не невређан бити.

• Неправду не воле ни они који је чине.

• Нужда научи и бабу играти.

• Паче иде за патком.

• Оштар нож љуто сече, а оштар језик и горе.

• Поклон душу губи.

• Поклон и окатог заслепи.

• Помогнеш ли злог у злу, добићеш га за непријатеља.

• Поп прво себе мироше.

• Поштен мање обећа него што учини.

• Преко дубоког потока прелази последњи.

• Примаш ли поклоне, продајеш слободу.

• Ма колико бубња, бубањ остаје празан.

• Рада би баба сустићи зеца.

• Стрпљење као и дудово лишће у свилу се претвара.

• Рад је најбоља лутрија.

• Рано воће брзо труне.

• Страшљивац је рођен роб.

• Са благости и милости завладаћеш светом.

• Доброј књизи љубимо и корице.

• Сиромах је у својој кући туђин, а богат у туђини код куће.

• Богат се брани новцем, а сирома зубима.

• Храбром и срећа помаже.

• Старци боље на далеко виде.

• Слађа је и милосна реч него немилосна милостиња.

• Свет није рај, али није ни пакао.

• Тврдичлук је највећа сиромаштина.

• Тешко коњима у рацким сватовима.

• У молитви не ваља просипати многе речи.

• Добра воља полови невољу.

• Девет чивута не могу преварити једног Ирижанина ни девет Ирижана једног Шапчанина.

• Чега је срце пуно, тога и језик.

• Што више љубави враћаш, више ћеш и примити.

• Што не иде од срца, не иде ни к срцу.

• Што не можеш платити новцем, плати хвалом.

• Што срце тражи, то и очи.

• Ћутање вреди два пута више од говора.

• Испуни Божје заповести, да би Бог испунио твоје молитве.

• О миразу: Узех врага све због блага, благо пропаде, а враг остаде.

• Шева и кукавица излеже се на једном гнезду, па шева увек пева, а кукавица кука.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.