Сергеј Јесењин
Са Википедије
Сергеј ЈесењинСергеј Александрович Јесењин (рус. Сергей Александрович Есенин, 21. септембра (стари календар) / 3. октобар 1895 – 28. децембар 1925) био је руски песник.
Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу. Рођен је у селу Константиново у Рјазањском региону, 1895.
Почео је да пише поезију са девет година. Као вундеркинд, преселио се у Москву 1912. и почео да ради као лектор у издаваштву и да паралелно похађа студије на Московском државном универзитету. Године 1915, преселио се у Санкт Петерзбург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городетског, Николаја Кљујева и Андреја Белог. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.
Са Изадором Данкан, године 1923.Од 1922. до 1923. био је ожењен америчком плесачицом Изадором Данкан, коју је пратио на турнејама. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Као последица алкохолизма, Сергеј је стекао лош глас због вандализма по хотелским собама. Очаји пијанства видљиви су у његовим песмама из овог периода. Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се 1923. вратио у Москву.
Јесењин је био у браку укупно пет пута. Први и други брак је био са Синаидом Рајх, са којом је имао двоје деце. Имао је и двоје ванбрачне деце (једно од њих је био познати математичар и дисидент Александар Јесењин Волпин). После Исадоре Данкан, оженио се младалачком симпатијом Галином Белиславскајом, а касније Софијом Толстајом, унуком Лава Толстоја.
У почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском савезу, нарочито у време Стаљина.
Последње две године Јесењиновог живота су биле пуне пијанства и лутања, али је у том периоду написао неке од својих најбољих песама. Јесењин се обесио у соби лењинградског хотела „Англетер“ (Angleterre). Постоји сумња се да је то било убиство по налогу агената званичне власти. Имао је 30 година. Галина Белиславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.
До виђења, друже одистински;
Мили мој, ти си ми сред груди.
Растанак овај нам судбински
У нов сусрет наду буди.
До виђења, друже, без руке и немо,
И не тугуј, имај чело бистро –
На овом свету, да ли умиремо,
Ил живимо – једно је те исто.