Datum: 10.05.2010 14:00
Autor: Ратомир Мијановић
У Мркоњићима, селу на пола пута између Требиња и Љубиња, 28. децембра 1610. године родио се свети отац Василије Острошки. Оно што ће и ове године, 12. маја, у ово село привући на хиљаде посјетилаца из Требиња и региона је традиционално народно саборовање.
Предсједник Црквеног одбора у Мркоњићима Раде Бошковић рекао је да ће том приликом бити обиљежено 400 година од рођења острошког чудотворца.
– Очекујемо долазак патријарха српског Иринеја и више архијереја Српске православне цркве. Желимо да будемо и бићемо добри домаћини – каже Бошковић.
Припреме за овај велики Сабор увелико трају, а ових дана приводи се крају асфалтирање прилазног пута цркви посвећеној светом Василију Острошком и Тврдошком, као и уређивање паркинга у овом селу.
Према ријечима Бошковића, највећу помоћ у радовима пружила је општина Требиње.
Испред цркве посвећене светом Василију подигнута је поклон чесма, коју су мјештанима Мркоњића даровали чланови братства Ћоровића који тренутно живе у Њемачкој, а поријеклом су из Љубиња.
– У току су испитивања и вјерујемо да ће управо 12. маја потећи и вода на овој чесми – додао је Бошковић.
На празник Светог Василија Тврдошког и Острошког Чудотворца 12. маја 1998. године у селу Мркоњићи освештан је храм посвећен светом Василију. Велико освештање саграђеног храма тада је обавило Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Aтанасије са свештенством ове древне Светосавске и Световасилијске епархије.
Храм је подигнут на темељима родне куће великог Божијег угодника и налази се са десне стране пута када се долази из правца Требиња.
Са лијеве стране пута налази се храм Светог Николаја у коме је светитељ крштен. Поред храма је гробље у коме почива и света Aна, мајка светога Василија. Приликом освештања храма потврђене су ријечи које је његово Преосвештенство митрополит црногорско-приморски Aмфилохије изговорио када је свети Василије походио своју Херцеговину: Житије светога Василија није завршено. Оно се сваким даном исписује!
Подсјећајући на вријеме када се светом Василију ишло кријући и када му се тајно молило, владика захумско-херцеговачки Григорије је једном приликом истакао да је најстрашнији пакао недостатак љубави, а да је највећа милост она којом нас је учио свети Василије, уз чије име и данас, вијековима касније, вјерни народ увијек дода – Слава му у милост.
Свети Василије Острошки, под крштеним именом Стојан, од мајке Aнастасије и оца Петра Јовановића, из села Мркоњићи, отишао је у требињски манастир Успенија пресвете Богородице гдје се замонашио и започео живот подвижника. Као епископ захумско-херцеговачки и скендеријски живио је у манастиру Тврдошу, служећи православној вјери и чувајући своје вјернике од турских свирепости.
Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог, гдје је наставио подвижнички живот и гдје се упокојио 1671. године.
Његово родно село је три пута остављано на милост и немилост времену. Из Мркоњића се одлазило, али се огњишту увијек враћало. И ове године ће на Сабор посвећен светом Василију Острошком доћи на хиљаде људи. И поново ће долазити као знак дубоке вјере и поштовања према светитељу.
Коријени
Мјештани Мркоњића кажу да су у овом селу коријени математичара, астронома и физичара Руђера Бошковића. Кажу да је из овог села и Владимир Дропо, први Србин професионалац америчке кошаркашке лиге, али и велики тренер Грег Поповић. Прошлих вијекова у овом селу рођена су и тројица владика и десетине монаха и свештеника.
ОСТРОГ
Мошти Светог Василија Острошког као велика светиња чувају се у манастиру Острог, у Црној Гори, и мјесто су ходочашћа за вјернике свих религија.
Острошку спосницу са чудотворним моштима, у којој је за живота боравио свети Василије, посјећују и хришћани и муслимани подједнако верујући у њихову моћ исцјељења.
Манастир је добио име по брду које се уздиже изнад њега и подијељен је на Горњи и Доњи Острог, гдје вјерници долазе на поклоњење светитељу, посебно на празник Духова, 50 дана по Васкрсењу.