Прва лествица У деци нема нимало зла; неће се у њих наћи никада поквареност, ни глад незајажљива и трбух ненасити, ни тело распаљено похотом.
Кад би нас овоземаљски цар позвао, у намери да нас прими у своју личну службу, ми не бисмо оклевали, него бисмо спремно оставили све и похитали к њему. Пазимо, зато када нас Цар над царевима, Господар над господарима и Бог над боговима позове у овај небески чин, да тај позив по својој лености и лакомисленсоти не одбијемо, те да на великом суду не останемо без оправдања.Прегнимо, момци са одушевљењем, и живимо трезвено, јер је тренутак смрти неизвестан.Друга лествица
Стога, онај који верује сновима личи на човека који трчи за својом сенком, настојећи да је ухвати.
Веруј само оним сновиђењима која ти објављују муку и суд. Али ако те доведе до очајања, онда су и ти снови од демона.
Четврта лествица
Видех и друге међу овим незаборавним оцима; украшене врлином као да су анђели, који су доспели до стања незлобивости и премудре простоте, остварене свесно, уз Божију помоћ. Јер, док је рђав човек је двострук – један споља а други изнутра, једноставан човек није двострук, већ представља нешто једниствено. Та њихова простота није била безумна и бесмислена као код оних старих људи у свету што их често називамо излапелим. По спољашњости су били сасвим пријатни, привлачни, ведри. У говору и понашању били су природни, неизвештачени, непатворени /ствар која се не среће у многих/. А унутра, у души, они су као безазлена деца били свим својим бићим одани своме Богу и настојатељу, мотрећи смелим и чврстим духовним оком на демоне и на страсти.
Анђелима је својствено да не падају /неки чак мисле да уопште не могу пасти/; људско је пасти, и што је брже могуће устати, ма колико пута се то догоди; а демонима, и само њима својствено је да када падну више никада не устану.
Ко у разговору са другим људима настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола. Ако то чини у разговору са себи равнима, можда га још може излечити казна старијих; но ако се тако понаша и пред старијим и паметнијим од себе, онда ту болест људи не могу излечити.
Ко није послушан на речима сигурно није послушан ни на делу.
Јер ћутљив је човек син философије, који на сваком кораку, куд год се окрене, стиче велико знање.
Седма лествица
Извор суза после крштења већи је од крштења, ма колико ове речи донекле изгледале и дрске. Крштење нас чисти од оних грехова који су се догодили пре крштења, а сузе нас чисте од онога што смо после крштења учинили. Оно смо примили као деца, и сви смо га оскрнавили.
Буди забринут дубоко у срцу свом, не испољавајући то. Демони се плаше од такве забринутости, као лопови од пса. У Адама пре пада, није било суза; као што их више неће бити ни после васкрсења, кад грех нестане, јер тада ће побећи бол, и туга и уздах.
Нећемо бити окривљени, браћо, нећемо у часу смрти бити окривљени због тога што нисмо чинили чуда, што се нисмо бавили теологијом, што нисмо постали созерцатељи – али ћемо свакако морати да одговарамо пред Богом због тога што нисмо непрестано плакали.
Осма лествица
Кростост је непокретно стање душе, која се не мења било да трпи разноврсна понижења, или да слуша понижења или похвале. Ако се Дух Свети назива, и јесте, Мир душе, а гнев јесте и назива се узнемирење срца, онда ништа толико не омета долазак Духа Светога у нас, као срдитост.
Девета лествица
Ако већ хоћеш да будеш злопамтљив, буди такав према демонима. И ако хоћеш да будеш некоме непријатељ, буди непријатељ телу и, и то у сваком погледу. Тело је незахвалан и неискрен пријатељ; што му се више угађа, то нам више зла наноси.
Ко избацује гнев из себе, налази опроштај. А онај који се привија уз њ лишава се милосрђа Божјег.
Опростите то мало што су вам људи дужни, и опростиће вам се огроман дуг ваш пред Господом. Виђао сам злопамтила који су саветовали другима да не памте зло, и који су се, застидевши се сопствених речи, ослободили и своје страсти.
Десета лествица
Неки су јавно чинили велике грехове, али су још и веће врлине чинили тајно; и они који су им се тако радо ругали, преварише се, јер од дима нису видели сунце.
Јер нико баш нарочито не жели да гређи против Бога, мада нико од нас не греши принудно.
Једанаеста лествица
Многоговорљивост је знак незнања, капија оговарања, руководитељ шаљења, слуга лажи, разрешење смирења, дозивач унинија, претеча сна, расејање мисли, губитак опрезности, хлађење топлине, замрачење молитве.
Дванаеста лествица
Производ многоговољивости и шале је лаж.
Када нас демони виде како у самом почетку покушавамо да слушање непристојних прича опасног предавача, избегнемо као кужну болест, тада покушавају да нас обману помоћу две помисли: «Немој да вређаш приповедача», шапћу нам, или «Немој се приказивати побожнији од осталих». Одскочи, не оклевај! Иначе, смешне мисли узнемириће те за време молитве. И не само избегавај него и побожно растурај такво рђаво друштванце, бацајући пред њих на средину помисао на смрт и последњи суд. Боље ти је да се при томе попрскаш мало и славољубљем, само да будеш узрочник опште користи.
Четрнаеста лествица
Угођење стомаку је лицемерство трбуха; иако сит, он виче да му је мало, и мада пун и претоварен, запомаже да је гладан. Преједање је мајка блуда, а морење трбуха – виновник чистоте.
Ко служи сопственом стомаку а хоће да угаси пожар блуда, личи на човека који уљем хоће да угаси пожар.
Када стомак гладује срце постаје смирено. А када се стомаку угађа, мисао постаје охола.
Петнаеста лествица
Мерило и врхунац савршене и потпуне чистоте јесте у томе да се има исти однос према живим бићима као и према неживим стварима, према људима као према животињама.
Постоји у нама нека смрт и опасност пада, који ми увек са собом у себи носимо, нарочито у младости.
Нико не би требало да у току дана машта о ономе што је сањао. И то је план демона – да нас оним што смо сањали прљају у будном стању.
Неки кажу да је немогуће назвати се чистим пошто се већ једном окуси телесни грех. А ја, побијајући то мишљење, рекох да је ономе који само хоће могућно и згодно од једне дивље звери начинити питому.
Змија сладострашћа се јавља у много видова: неискусне наговара да само један пут пробају, па да прекину; а они који су то већ искусили, тај бедник наводи да се сећају свог греха, како би кроз ту успомену поново пали у грех.
Јер када би жене саме ишле мушкарцима ни један се човек не би спасао.
Често прљаве мисли улазе у срце кроз нежан поглед или додиром руке, или преко пријатног мириса или слушања пријатног гласа.
Шеснаеста лествица
Ко је стекао љубав расипа новац. А ко каже да има једно и друго, обмањује самога себе.
Двадесет друга лествица
А човек који нас хвали /боље рећи – квари/, отвара нам очи својиом похвалом. Но, чим се очи отворе ишчезава из нас и богаство наше. Ласкавац је служитељ демона, водич гордости, истребљивач умиљења, рушилац врлина, заводник. Они који вас хвале, обмањују вас, вели пророк. /Ис.3,12/
Кад чујеш да је ближњи твој или пријатељ рекао о теби нешто лоше у твоме одсуству, тада покажи колико га волиш, и похвали га !
Двадесет трећа лествица
Гордост је одрицање Бога, проналазак демона, ниподоштавање људи, мајка осуђивања, потомак похвале, знак духовне јаловости, протеривање помоћи Божије, претеча лудила, виновник падова, подлога епилепсије, извор гњева, врата лицемерства, подупирач демона, чувар грехова, узрочник немилосрђа, незнање за самилост, сурови иследник, нечовечни судија, противник Бога, корен хуле.
Почетак гордости је тамо где се завршава славољубље. Средина, то је ниподаштавање ближњег, бестидно разглашавање својих подвига, хвалисавост у срцу, мржња према прекору. А крај, то је одбацивање Божје помоћи, уздање у своје сопствене снаге, демонска нарав.
Када бисмо хиљаде смрти поднели за Христа, ни тада не бисмо одужили свој дуг; друго је крв Бога а друго крв робова / по вредности, а не по суштини/.
Двадесет четврта лествица
Сви ми који бисмо хтели да привучемо Господа к себи, приђите Му природно, као ученици Учитељу, просто и неизвештачено, једноставно и искрено. Будући прост и несложен, Он хоће да и душе које Му прилазе буду просте и непокварене.
Двадесет шеста лествица
Међу безумним страстима нема ни реда ни смисла; све је ту неред и збрка.
.. све горе споменуте страсти уклања смиреноумље. Они који су ту врлину стекли, победили су све страсти. Не будимо тужни ако наше молитве Господу за извесно време не буду услишене. Господ хоће да сви људи у једном тренутку постану бестрасни. Сви који нешто моле од Бога и не добијају, не добијају свакако из једног од ових разлога или због тога што би се погордили или олењили ако добију то што траже. Постоји један дух звани «претеча», који нас прима одмах по буђењу, и прља наше прве мисли. Посвети првине дана свога Господу: дан ће припасти ономе који га први добије. Један одличан подвижник саопштио ми је мисао која заслужује да се спомене: «По раноме јутру ја већ унапред знам како ће ми читав дан протећи».
Блуднике могу иѕле`ити људи, покварене – анђели, а горде само Бог.
Исушено блато више не годи свињама. Ни увенуло тело не привлачи демоне.
Као што много ђубрета производи много црва, тако и велика количина хране изазива многе грехе, рђаве мисли и снове.
Многи су одмах примили опроштај грехова. Али, бестрашће нико није стекао одмах. За ово је потребно и много времена и много труда и милост Божија.
А савјест је глас и прекор нашег анђела чувара, који нам је још приликом крштења додељен. Због тога се некрштени и не муче толико у својој души због својих злих дела, већ само некако слабо.
Умањење зла има за последицу уздржавање од зла.
Уздржавање од зла је почетак кајања.
Почетак кајања – почетак спасења.
А почетак спасења је добра воља.
Добра воља рађа труд.
А почетак труда су врлине.
Почетак врлина – цват. Цват врлине – делање.
Пород врлине је навика.
Плод и пород упорне бриге о својој души је обичај.
Од овога се рађа чињење добра.
А чињење добра је мајка страха Божијег.
Страх Божији рађа држање заповести, како небеских тако и земаљских. Држање заповестије знак љубави.
А почетак љубави је огромна смиреност.
Огромна смиреност је кћер бестрашћа. А стицање бестрашћа је пуноћа љубави, или коначно усељење Бога у оне који су кроз бестрашће постали чисти срцем, јер они ће Бога видети. Њему слава кроз све векове. Амин.
Двадесет седма лествица
Ко добро размисли пре него што проговори, никада се неће подати гневу.
Двадесет осма лествица
Не одбијај да се помолиш и за другога човека ако те он замоли за то, без обзира што још ниси стекао дар молитве. Вера онога који тражи твоју молитву спасла је често и онога који се скрушено помоли за њега. Не узноси се ако ти молитва за друге буде услишена: то је вера њихова учинила.
Тридесета лествица
Када је срце весело и лице човеку засија. Када је човек тако прожет љубављу Божјом, тада се и споља, на телу његовом, као на неком огледалу, примећује сјај њгове душе.