Свети Сава 1935. године

ПИСМО ЕПИСКОПА НИКОЛАЈА ШКОЛСКОЈ ДЕЦИ
о прослави Светог Саве 1935. године
Драги ученици,
Жалим што не могу бити присутан на вашој дивној слави. Зато вам пишем ово писмо, којим вам честитам славу — Светитеља Саву.
Зашто деца воле толико Светитеља Саву и зашто га с толиком радошћу прослављају?
Зато што је Свети Сава најлепше дете, које је икада српска мајка родила.
Ви ћете се досетити, да ја не говорим о спољашњој лепоти Светитеља Саве. Истина, он је имао и спољашњу лепоту, коју време мења и руши. Не мислим на крој лица његовог, ни на боју очију његових, ни на косу, ни на браду, нити на руке његове. Не мислим на лепоту, коју прашина прља, болест квари, смрт уништава и гроб са земљом изједначава. Због такве лепоте једва би Саву много славила и она деца, која су га гледала за живота на земљи. Него је омиљени Светитељ ваш имао једну другу лепоту, која се не мења и не пролази; коју ни прашина не прља, ни болест квари, ни смрт уништава, нити гроб са земљом изравнава.
То је унутрашња, духовна лепота једног Божјег човека, лепота лепша од цвећа пољскога, и од звезде јутарње, и од дуге небеске, а јача од смрти, и трајнија од времена.
Лепота Светога Саве састоји се прво у одлучности при избору између два добра. Он је имао да бира или царство земаљско или царство небеско. Кад је био вашег узраста, као један од вас гимназиста четвртог или петог разреда, кнез Растко Немањић од два добра изабрао је веће добро. Махнуо је руком преко пролазнога и варљивога царства земаљскога и изабрао је царство небеско. Много година доцније исто је то учинио један витешки цар српски. Ви погађате ко је то био? Свети цар Лазар Косовски; онај који је рекао: „Земаљско је за малена царство, а небеско вавек и до века.”
И тако, децо моја, знајте и памтите, да је српски народ кроз Светога Саву изабрао царство небеско на почетку стварања свог царства земаљскога, а кроз светога цара Лазара изабрао је опет царство небеско на почетку рушења овога царства земаљскога. И пред зидање и пред рушење, и пред славу привремену и пред ропство привремено, српски народ се, дакле, приволео царству небескоме кроз најбоље и најлепше људе.
Запамтите ово. Мислите о овоме. Владајте се према овоме. И кад вам предстоји слава земаљска као и кад вам предстоји мука и понижење, бирајте увек царство небеско, царство Христове истине и правде. Тако ћете и ви бити лепи као што је био леп ваш слављеник Свети Сава.
Још се лепота Светога Саве састоји у његовој смерности. Смерност се пак састоји у преданости вољи Божјој, као што се молимо када читамо Оче наш: нека буде воља Твоја! И још се смерност састоји у драговољној служби људима.
Млађи калуђер Сава чим је навукао на себе црну ризу предао се потпуно вољи Божјој и вољи својих старешина у Светој Гори. Он је био слуга свију и свакога. Понизнији од свију, кроткији од свију, услужнији од свију. Он је служио Русима у Русику и Грцима у Ватопеду. Најранији ранилац, најпознији легалац, најчуднији ћутљивац, поштоноша, кувар, собар, вртар, дрвар, ћумурџија, фурунџија, болничар, рибар, економ, појац у цркви, преписивач књига. Све те службе прошао је кнез Растко Немањић без роптања, без аваза: нећу, или не могу!
Синови ћумурџија и фурунџија стидели су се оних послова, којих се није стидео син великога цара Немање. Сав мршав од поста, ваздан неиспаван од бдења и молитава, искрвављен од путовања босоног по оштром камењу и трњу светогорском, никад сит, никад одморан, слуга свију слугу, роб мањих од себе, нижи од свију, покоран свима, мученик над мученицима – то је пут који води слави; то је пут који је довео до нечувене и невиђене славе смернога кнеза Растка Немањића, господина и господског сина.
Запамтите ово. Мислите о овоме. Владајте се према овоме. И ако желите да будете добра деца својих родитеља, добри хришћани, деца Оца Небеског, добри грађани и родољуби, ваљани и корисни људи, знајте, да морате имати смерност Светитеља Саве. А смерносг његова значи нетражење господарења него служења. Учите се бити слуге, да би се прославили славом Светитеља Саве.
Још је лепота Светога Саве у радости стварања. Зли људи имају радост у рушењу. То није права радост него опака злурадост. Злурадост је особина безбожника, нехришћана. Они мисле о рушењу туђих дела; они желе рушење; они свуда остављају рушевине иза себе. Свети Сава је био следбеник Христов. Он је имао дух стваралачки. Његове су све мисли биле управљене ка стварању; његове су жеље биле управљене ка стварању; његов цео пут живота био је стварање и зидање. Он је зидао цркве и манастире, зидао школе и болнице, зидао државу, зидао душу народну. Неки млади људи седе крај пута живота и злурадо критикују рад других људи смејући се и говорећи: не ваља, не ваља што ови људи раде! А сами ништа не раде!
Свети Сава није био од тих људи. Он је видео да је живот човечији кратак, и да је прави човек позват да нешто створи и уради. Зато јс он стварао и стварао; зидао, и зидао, и зидао – до последњег даха свога. Највреднија пчела, која је иза себе оставила пуну кошницу меда, слаткога меда, којом су се хранила српска деца до данашњег дана, и опет је та кошница пуна меда као неначета. То је био Свети Сава.
У томе је лепота његова. Запамтите ово. Мислите о овоме. Владајте се према овоме. Још је лепота Светога Саве у свечовечанској љубави његовој.
Он је волео људе као браћу своју, као децу Небеснога Оца. Онје волео Србе као себе самога. То је природна љубав. Али не само Србе; он је волео и Грке, волео је и Бугаре, волео и Русе, волео Маџаре, волео Арапе. Волео све људе Божје на земљи. На љубав се љубављу одговара. По манастирима грчким до данас стоје велике иконе и фреске Светитеља Саве. Руси му служе службу исто као и Срби. Бугари га сматрају својим духовним оцем и добротвором. На истоку се Савино име спомиње с поштовањем и љубављу од Арапа. Из љубави према људима Свети Сава је стварао свуда мир и добру вољу. Он је саветовао кнеза Стреза да не пролева братску крв. Он је отклонио крвопролиће између Срба и Маџара, и усаветовао краља Андрију у Ковиљу, да врати војску и не ратује против Срба. Он је мирио, и до смрти мирио, своју браћу и своје синове. Он није био шовинист. Он није био од оних сурових људи, који се хвале својим родољубљем, а спокојно гледају како сиромах умире од глади у њиховом комшилуку. Он је пре свега човекољубив, како га је и научио Учитељ и Спаситељ његов да буде. Будући прави човекољубац он је био прави родољуб. Родољубља, децо, нема без човекољубља.
Запамтите, децо, ово. Мислите о овоме. Владајте се према овоме.
Још је лепота Светога Саве у његовом Христољубљу. Он се заљубио у Христа у младим својим годинама, и та заљубљеност све је више расла и расла, све до његове старости и смрти. И то његово Христољубље било је извор свеколике љубави његове према људима, према свима створењима Божјим. Своју службу, своје испаштање, своје мучење, свој труд око народа свога, своје милосрђе, своје зидање и стварање – све је он то сматрао жртвом верној љубави својој, верној и јединој – Христу Господу, Сину Цара Небеснога, који је слично њему оставио своје небеско царство и отишао у долину муке и страдања да служи, и само да служи и служи.
Има људи без љубави. Има људи са ниском и себичном љубављу. Свети Сава није био од тих људи. Он је био сав испуњен пламеном љубави према Највишем, Најлепшем и Најсветијем. То је сам Господ Исус Христос, кога је он поставио у темељ свога сопственог живота, и у темељ српског народа, и у темељ српског царства, и у темељ васпитања српске омладине.
Запамтите, децо, ово. Мислите о овоме. Владајте се према овоме.
Ја бих вам још имао много говорити о неисказаној лепоти Светога Саве, али знам да ви журите, да дочекујете госте, па ћу зато скратити.
Доста је и оволико. Доста вам је, кад вам се каже да ви славите најлепше дете, које је икада српска мајка родила. И заиста Свети Сава је био и остао дете. Неки замишљају Светога Саву као намрштеног и строгог старца, који само зна да кара. Не, такав није био Свети Сава. Пре свега он никад није био нити ће бити старац. Он је увек младић, увек дете, ведра погледа, детињске чистоће, детињске вере у Створитеља свога. Он увек само мисли о добру, жели добро и чини добро. Он је увек веровао у победу добра над злом. Он вас и данас томе учи – тој вери у добро. Свакога ко вам каже, да је у овоме свету јаче зло од добра, непоштење од поштења, мржња од љубави, Свети Сава угони у лаж.
Свети Сава је увек ваш вршњак, увек дете. Спаситељ је рекао: „Ако не будете као дете, нећете ући у Царство Небеско“. И Свети Сава је примио тај савет Спаситеља свога. Он је целога свога живота на земљи био и остао дете, дете по вери, по нади, по љубави, по искрености, по незлобности, по доброти, по сажаљењу, по милосрђу, по чистоти. Он је и дан данас дете, чедо Божје, у Царству Христа свога Љубљенога, жив на небесима и моћан на земљи. Зато га сва деца искрено воле и славе.
Свети Сава није неки човек који је био и прошао. Он је ваш савременик. Он живи сада као што је живео и пре 700 година. Он невидљиво стоји међу вама. Он чује молитве ваше. Он се радује успеху вашем. Он благосиља трудове ваше. Најлепше дете које је икада српска мајка родила. Анђел народа српског; анђел деце српске. Шта друго могу да вам кажем?
Запамтите ово. Мислите о овоме. Владајте се према овоме.
Лепота Светога Саве је непроменљива. Његова лепота је прешла у вечност, у којој се ништа не мења. Сва деца воле лепоту. Но има лепоте и лепоте. Спољашња, телесна лепота не зависи од нас. То уствари и није никаква лепота, но само символ лепоте, наговештај лепоте. Безумни се баве њоме и трче за њом. Српска деца треба да се науче да воле ону лепоту која зависи од људи, која је непролазна, бесмртна, вечита. То је лепота божанска, која је и сијала на земљи кроз Сина Божјег Исуса Христа као кроз сунце. Од те лепоте Христове засјала се и звезда српскога народа, најсјајнија и најлепша. Тој звезди име је: Свети Сава, школска слава.
Трудите се, да и ви стекнете ову небеску лепоту. Она је потребна вама, потребна вашој домовини, потребна човечанству. Та дивна и красна лепота Христова, која ево седам столећа блиста и зрачи у српском роду кроз Светога Саву – она је данас најпотребнија омладини српској.
Честитајући вам славу ја вам саветујем ради ваше среће: не трчите за лепотом пролазном, која је само сенка, само варка, и која не зависи од вас. Него се трудите и трчите за лепотом непролазном, лепотом душе, и карактера, лепотом најлепшега детета српског. У овом труду нека вас благослови Свети Сава, и нека вам Бог буде у помоћи. Амин.