уторак, 18. окт 2011, 07:15 -> 07:26

Косово, опљачкана земља

Torsten Hampel | Der Tagesspiegel / Танјуг

Чудна земља: без сопствене валуте, без сопственог позивног броја, без Интернет домена. Косово још од интервенције НАТО 1999. године није успело да постигне равнотежу. Превладава утисак да је оно пало у руке криминалних картела, пише берлински дневник.

Стари, црни, улубљени „фијат пунто“ неспретно се креће Косовом као да су путеви његови противници. Возач гледа кроз напукло предње стакло на нераван, шљунком испрекидан асфалтни пут, на узану стазу земље, земље прегажених паса и мачака и вегетације која буја дуж пута, земље перионица аутомобила и бензинских пумпи. Возач све то види, а види и још нешто друго. Он види тло за нарочито добро организовани криминал.

Возач, који је по жељи своје мајке требало да се зове Елвис, али против чега је породица његовог оца имала нешто против па је, дакле, добио име Рамадан, говори жваћући у свој „блекбери“.

Он често телефонира док вози, неколико разговора почиње реченицом: „Мм, имам кекс у устима“. Рамадан не пости током месеца поста од како је у неком тренутку, између свог рођења и овог јесењег дана, прешао из ислама у хришћанство. Он је на путу за посао, иде у Приштину. У престоницу своје земље у којој и улице говоре неколико језика.

Косово користи евро као средство плаћања, али не припада ни европској монетарној унији, ни Европској унији нити шенгенској зони, чак ни Уједињеним нацијама. Косово нема свој позивни број нити Интернет домен. Свет није јединствен око тога да ли је ова земља уопште земља. 81 држава каже „да, 112 каже „не“.

Свет је такође подељен око тога да ли ову земљу води једна влада или две и да ли се при том уопште ради о владама или о једном криминалном картелу. Сходно томе, постоји несагласност око тога да ли је младић иза напуклог предњег стакла свог старог „фијата“ владин критичар или ловац на криминалце, а чак није лако ни одговорити да ли га уопште треба сматрати младим човеком или не.

Према европским мерилима, он изгледа као младић. И његових 26 година говори у прилог томе. На Косову те године значе да је Рамадан Иљази у међувремену достигао узраст који је изнад просечне старости на Косову. Таква је ситуација. А јасна свакако није.

Корупција 

Рамадан Иљази је по професији борац против корупције. А Косово важи за посебно корумпирано. Оно се налази на 110. месту актуелне ранг-листе земаља коју је објавила организација „Транспаренси интернешенел“. Грчка је чистија по том питању, заузима 78. место, Русија је 154.

Ово су последњи Рамаданови дани на месту директора организације ФОЛ; на јесен се поново враћа на универзитет да студира. Ових дана мора да се опрости и да свом наследнику преда посао. Иљази је основао ФОЛ пре три и по године, то је једна од хиљада такозваних невладиних организација на Косову, од којих већина није ништа друго до машина за прибављање пара од донација.

Међутим, ФОЛ припада оном малом делу, како сматрају стручњаци, у којем се заиста одвија нека врста садржајног посла. ФОЛ води рачуна о корупцији и подмитљивости оних на власти.

Иљази каже да је у једном тренутку постао убеђен да је то највећа опасност по његову земљу. Већа од старог, али и даље насиљем прожетог сукоба између косовских Албанаца и косовских Срба на северу земље, где влада у Београду има већи утицај на све него влада у Приштини. Косовски Албанац Иљази жели назад своју земљу, и то од сопствених људи.

Организација ФОЛ редовно издаје „корупцијски монитор“. Она упоређује податке које посланици дају антикорупцијским властима о својој имовини са подацима које они проследе изборној комисији и документује разлику између ових података. ФОЛ документује разлику између актуелних података и оних из претходне године. Разлике се понекад огледају у милионским износима.

ФЛО документује број истрага корупционашких случајева, као и оптужница и пресуда које уследе. ФЛО се бави цифрама за које се не може видети да ли су исправне, накнадно прилагођене или манипулисане. Али, ти бројеви као целина дају једну слику. То је слика о земљи која је пала у руке криминалаца.

Криминал у врху власти

Реч је о трговини људима, наркотицима и оружјем, реч је о приватизацији државне имовине, о пиварама, телефонским компанијама и бензину, а реч је и о терену прегажених кућних љубимаца, тј. путевима.

„Пред очима међународне заједнице развиле су се у међувремену организације вредне више милиона евра које располажу како герилским искуством тако и стручношћу тајних служби. Велики арсенал оружја штити ове организације од спољашњег мешања, као и високи друштвени углед њихових лидера… једна клановска организација готово отпорна на инфилтрацију и далекосежна контрола над државним апаратом употпуњавају тамошње претензије на власт“, пише у једном поверљивом извештају берлинског Института за европску политику, рађеног за Бундесвер.

У једном извештају немачке тајне службе из 2005. године стоји: „Преко М.Ф. и његове фирме С. са седиштем у Приштини, Тачи се доводи се у везу са прањем новца и кријумчарењем бензина и цигарета. Тачија финансијски подржава Л. преко своје фирме Д. која је умешана у шверцерске активности. Тачи поред Х, С. и В. важи за налогодавца професионалног убице А.“

Један поверљив документ НАТО о ситуацији из 2004. године, који је такође доспео у јавност када га је британски „Гардијан“ објавио почетком године, назива Тачија једном од три „највеће зверке“ организованог криминала на Косову.

Хашим Тачи је председник владе. Сада са осмехом гледа стари „фијат“ испод себе.

Велики плакат, глава, врат, бела кошуља, високо постављен на једној фасади у центру Приштине, иза које се налази седиште Тачијеве странке.

Иљази паркира свој аутомобил између сличних његовом, ставља телефон у џеп од панталона, жури му се. Иљази трчи кроз Приштину. Град од 200.000 становника са кратким улицама и пуно познатих лица. Могу се видети високи државни службеници како седе у баштама кафеа, неки климну главом Иљазију који пројури поред њих.

Иљази трчи, он има састанке са доушницима, државним службеницима, људима из УН, дипломатским особљем, новинарима. Он разговара са њима. У овом тренутку, поново једна башта, Иљази и један човек за столом, над њима надстершница са које виси распршивач воде. Капљице лете у ваздух и брзо испаравају.

Устали су да крену и неко време су ишли заједно. „Јеси ли видео?“, пита Иљази после неколико тренутака и додаје: „Љимај“. Не, његов саговорник није видео. Сада је већ касно да се окрене за човеком који је управо прошао поред њих. Виде му се само леђа.

Оптужбе за ратне злочине 

Фатмир Љимај је до прошле године био министар саобраћаја и телекомуникација. Против њега се води истрага због проневере око 80 милиона евра, који су наводно нестали током изградње аутопута.

Али, оно што у овом тренукту на улици још нико не зна јесте да ће Љимај неколико недеља касније бити стављен у кућни притвор. Биће му одузет пасош. Крајем октобра треба да се појави пред судом у Приштини. Оптужница се односи на ратне злочине. Очигледно је да судски процес није угрожен околношћу да је главни крунски сведок крајем септембра нађен мртав у једном парку у Дуизбургу.

Мушкарац, који је у оквиру програма заштите сведока живео у Немачкој, очигледно је извршио самоубиство. У једној поруци је послао најаву свом брату, полиција није нашла трагове да кривицу сноси нека друга особа, стручњаци судске медицине наводе доказе о самоубиству. Реч је о депресији. Изјаве човека, којег власти називају „сведок Икс“, писано су документоване, а постоје и снимци.

„Јеси ли видео? Љимај“, рекао је Иљази. Није било ничег тријумфалног у његовом гласу мада је и он вероватно допринео истрази против Љимаја. ФОЛ је открио противуставни сукоб интереса код особља у његовом министарству. Није било ничега што би звучало као страх или страхопоштовање. Звучало је уобичајено.

Случај Љимај, колико год био спектакуларан, има и нешто свакодневно. Он се уклапа у шаблон. Љимај је био у рату. У извештају за заштиту уставности из 1998. године стоји да га је „Ослободилачка војска Косова која терористички делује на својој територији“ ангажовала као команданта. ОВК се тада борила за независност Косова од понижавајућих југословенских власти, започела војну офанзиву, доживела одмазду, НАТО је напао, још увек званично југословенска, а касније српска покрајина је дошла под управу Уједињених нација, а 2008. године је прогласила своју независност. Вође ОВК су постали народни хероји, основали су странке, ушли у парламент и владу.

Оптужбе за корупције су уследиле, као и за ратне злочине. Понекад су крунски сведоци умирали. Понекад су ћутали из страха.

Понекад ни Рамадан Иљази нема више шта да каже. Већ три и по године он сакупља бројке и доказе, поставља питања, обавештава власти и често примећује да све то остаје без резултата. Скоро нико не испитује даље, каже он, нико не истражује. Додаје да су у међувремену и многи други постали обесхрабрени. То може да се измери. У сваком случају, тренуци када му се неко јави и опише сумњив случај или чак поднесе доказе постају све ређи. Помало га напушта снага, признаје Рамадан.

Он је због тога на унутрашњој страни предњег стакла свог „фијата“ залепио једну жуту цедуљицу. На њој је исписан цитат из Библије: „Господе, подари потпун мир онима чије је сврха чврста и који верују у тебе“. Један поглед на цедуљу, каже Иљази, и то је углавном довољно за остатак дана.

Премијер под истрагом 

Међутим, овај дан је ионако добар за Иљазија. Неко, ко то мора да зна, једно од познанстава из башти кафеа, причао му је да се у свету нешто мења. Како ствари стоје, Хашиму Тачију више неће бити одобрена ниједна државна посета у иностранству. Његова влада је ове године послала 27 захтева за посету, али су сви захтеви одбијени. А онда се ујутру у новинама могло
прочитати да се сада води истрага против њега због посебно тешких оптужби.

Еулекс, правна мисија ЕУ на Косову, састављена од 2.000 међународних и 1.000 косовских полицајаца, судија, тужилаца, цариника, оформио је одговарајући тим. Тачи каже да намерава да подржи истрагу.

Реч је о једном извештају швајцарског посланика у Европском парламенту Дика Мартија, објављеном крајем 2010. године, према којем је Тачи наводно учествовао у трговини органима у ту сврху убијених ратних заробљеника. У извештају се прећуткују његови извори информација и због тога је споран.

Тачи се брани од оптужби. Убрзо после тога су у српским новинама процурела два извештаја УН о истрагама из 2003. и 2004. године, која потврђују трговину органима. Они се позивају на изјаве сведока и описују инспекцију наводног места смрти. Тамо су пронађени посредни докази, „шприцеви“, „кутије таблета“, „делови материјала који одговарају хируршким униформама“. Очигледно је да нису нашли недвосмислене доказе.

„Фијат“ напушта Приштину. Пролази булеваром Била Клинтона са Клинтоновом статуом. Мало нагнут напред стоји некадашњи амерички председник на постољу, лева рука је подигнута у знак поздрава. У десној руци држи фасциклу на њој је датум „24.3.1999“, дан када је НАТО почео да бомбардује Југославију и тако покренуо њено повлачење са Косова. Рамадан Иљази је некада држао ову руку.

Спортска дворана у Иљазијевом родном граду Урошевцу, новембра 1999. године. Тада је био избегличко дете, управо се вратио из једног избегличког логора у Македонији. Живео је од продаје цигарета америчким војницима, а пошто је добро знао енглески, постао је један од њихових преводилаца. Због тога су га изабрали да поздрави Клинтона приликом његове посете свечаности поводом окончања рата.

„Много вам хвала, председниче Клинтон“, рекао је он тада, „ја се зовем Рамадан Иљази, идем у осми разред. Ви сте обећали да ћете нас безбедно вратити у нашу домовину. И одржали сте своје обећање“.

Рамадан поседује урамљену фотографију сусрета. Он и Клинтон се рукују, у левој руци председник држи шољу. „То је тада био важан тренутак“, прича Иљази, „до тада сам хтео да постанем пилот“.

Одлази из Приштине, последњег дана како је директор организације ФОЛ. Ускоро ће опет бити студент. Вози се из Приштине се, ништа брже него када је јутрос улазио у Приштину. Пред њим се простире пут.

(Опрема текста редакцијска)