Радован Вучићевић крв даровао 174 пута

ПРИЈЕДОР – Иако је путовала двије године до Приједорчанина Радована Вучићевића (83) коначно је стигла златна медаља за живот коју је добио из далеке Кине, као човјек који је 174 пута дао крв и тако остварио свјетски рекорд у хуманости.

– Први глас о томе да ћу добити једно овакво велико признање донијели су ми новинари из Чешке, који су, а само они знају како, дошли до броја телефона да ми јаве да је таква идеја потекла послије Олимпијаде у Пекингу. Кажу да је то награда свим вишеструким даваоцима крви који су на тај начин спасили многе људске животе – прича Радован.

Каже да је први пут крв даривао за настрадале у земљотресу у Скопљу 1963. године и од тада није пропуштао ниједну редовну акцију даривања крви све до 2000. године када су љекари сматрали да, због година, треба да престане да даје крв.

– Будили су ме и усред ноћи, када су се дешавале саобраћајне несреће у којима је било повријеђених. С обзиром на то да сам имао ријетку крвну групу „нула позитивна“ љекари су ме често звали. Никад нисам дијелио људе по вјери, нацији, боји коже, даривао сам своју крв коме је год била потребна – прича Радован и додаје да би та бројка, можда, прешла и 200 давања да није паузирао око двије године због болести.

За своју несебичност и изузетну хуманост Радован је награђиван бројним признањима, одликовањима и медаљама које красе његове витрине и полице.

– Ово признање ми много значи, иако су године прошле и са њима здравље, а дошла је старост – каже Ратко, како га и зову многи Приједорчани.

Додаје да тек посљедњих година чешће посјећује љекаре, али тако је то, каже, кад човјек дочека и праунучад.

Чика Ратко данас живи сам од скромне пензије, коју је зарадио у Фабрици целулозе и папира „Целпак“, гдје је радио као електричар. Има жељу да научи младе да се одазивају на акције даривања крви које организује Црвени крст.

Најљепши осјећај
– Не постоји љепши осјећај него кад ми приђе човјек и стисне руку, као да се познајемо стотину година, а ја га не познајем. Када ми захвали за спасен живот или успјешан опоравак, тек онда схватим колико сам велику ствар учинио – каже Вучићевић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.