ПРИЈЕДОР – Без обзира на то што је загазио у седамдесет осму годину живота, за Драгана Матића из приједорског избјегличког насеља Стари воћњак нема зиме. И у прохладним децембарским данима са тачкама у рукама, у којима се нађе неколико брезових метли, држалица и оклагија које сам прави, овај старац обилази поткозарска села нудећи домаћинима и домаћицама своје производе.
– Најмање једном седмично обилазим околна села и продајем метле и држалице. Остале дане користим да их направим, па када тако припремим десетак метли и исто толико држалица, кренем са тачкама да то продам и зарадим коју марку, јер од пензије не могу да живим – прича Драган.
У кући, вели, има шесторо чељади. Сина, снаху, двоје унучади и сестру. У зимском периоду сви живе од његове пензије, која износи око 200 марака и сестрине социјалне помоћи од 40 марака.
Син му, прича Драган, успије наћи посла само током љетњег периода, када је сезона грађевинских радова.
– Научио сам ја да радим од малих ногу. Шта ћу, живот ме тако тјерао. Дуго година радио сам као тесар у шумском предузећу „Клековача“ у родном Дрвару, из којег сам 1995. године избјегао. Снаге још увијек имам, мада године чине своје. Правићу метле и држалице и продавати их док будем могао и док ме здравље како-тако буде служило – прича Матић.
У данима када продаје обиђе и по педесетак кућа. Неко купи нешто од његових производа. Метле су, вели, најтраженије. Има и оних којима не треба ништа, али су, без обзира на то, људи у Поткозарју врло гостопримљиви, па Драгана позову у кућу да се мало огрије, попије кафу или чашицу шљиве.
– Добри су овдје људи. Многи ме знају. Има и оних који купе метлу или држалицу, мада им не треба, к’о веле да што прије то испродам – каже нам Драган и објашњава да метле продаје по пет, а држалице по четири, односно три марке, зависно од величине.
Многе муштерије Драгану долазе кући. Због тога у својој малој радионици, заправо дрвеној шупи, увијек има бар по десетак држалица резерве. За материјал се снађе. Брезово грање за метле нађе у шуми, а од људи из околине набави цјепаница за држалице и то искључиво од грабовог дрвета. Рекламација до сада није имао.
– Било би ме заиста срамота да ми неко каже да му је држалица исти или други дан пукла. Кад направим држалицу и насадим је на сјекиру, гарантујем да ће домаћина, ако зна њом руковати, служити најмање двије године, па чак и више – каже Драган.