Поштујте браћо, свештенике своје. Они су слуге Христове и представници апостола Христових. Њихова је служба тешка, њихова одговорност пред Богом огромна. Они се моле Богу за све нас. Они својим рукама и молитвама припремају св. причешће, којим се ви са Богом сједињујете. Они вас дочекују кад се рађате, они вас испраћају кад умирете. Они за вас Богу одговарају.
Свети Сава је рекао: „Ако је поп грешан, молитва његова није грешна“. Не осуђујте свога свештеника, не ружите га, не гоните га. За своје грехе он ће одговарати Богу више него ли ви за своје, јер је свештеник Бога живога. Ако је свештеник грешан, поштуј га и поштовањем ћеш га застидети и он ће се поправити. Ако ли га осуђујеш и ружиш, он ће постати још гори. Поштујте браћо, свештенике своје.
Немојте се правити паметнији у духовним стварима од свештеника. И ако све не твори што треба творити, по слабости својој, он зна шта треба говорити. Питајте га о путу спасења и слушајте речи његове. Молите га, да вам објасни и он ће вам објаснити. Ја сам исповедио неке, који су се кајали што су осуђивали свога свештеника.
Свештеник има свој суд и свога судију. И ако греши, знајте, да га казна неће обићи. Но, немојте му ви бити судија. Он велико бреме носи и велику одговорност има. Отуда је и његово спасење теже него ваше. Зато вас молим, браћо, поштујте свештенике своје.
ЗНАЦИ НЕМАЊА СТРАХА БОЖЈЕГ – Свети Николај Жички
Ако претрпиш губитак, или ма на који начин будеш лишен ствари које теби припадају и тиме се ожалостиш, немаш страха Божјег. Ако те хвале и ти са задовољством примаш похвалу – немаш страха Божјег. Ако о теби кажу што неистинито и ти се смутиш – немаш страха Божјег. Ако у разговору са браћом тражиш да твоја реч буде изнад речи других – немаш страха Божјег.
Ако практикујеш да посећујеш славне овог света, да би направио познанства и пријатељства са њима – немаш страха Божјег.
Ако се не обрати пажња твојим речима и ти се нађеш увређен због тога немаш страха Божјег.
Побројани знаци показују, да је жив стари грешни човек у хришћанину, који је њиме загосподарио.
ИСПОВЕДАЊЕ ТУЂИХ ГРЕХОВА – Свети Николај Жички
Један млад свештеник би постављен од архијереја на неку забачену планинску парохију. Ту се сусретне са црквењаком Исидором, кога су звали Иса Јандал (јандал значи човек мимо друге људе, у песми „јандал од сватова“). Почне поп питати црквењака о људима своје нове парохије. А злореки Иса ни о ком лепе речи, него све најцрње. Те овај је каишар, те онај је лопов, други опет пијаница, коцкар, многоженац, безбожник, разбојник, кривоклетник, несрбин, све никакви и наопаки људи. И све никакве и наопаке жене, безаконице. Само он, Иса, ето нашао се у том трњаку као осамљени бели крин. „Одавно ја, попо, муку мучим сам са овим поквареним родом, а сад ћу бар делити муку са тобом“. То уплаши попа и забрине тешко. Али кад је дошао у додир са људима, види он да су то добри и побожни људи: Поштен и мирољубив свет. Ништа од онога што му је црквењак причао. И Из дана у дан увери се свештеник, да су његови парохијани, сви осим Исе, мили и честити наши планинци.
Кад је настао Часни пост, пуна црква народа спрема се за Причешће. По обичају, сви моле попа да их исповеди.
Поп стане пред народ и објави:
– Браћо и сестре, није потребно да се исповедате. Све ваше грехе и који јесу и који нису, исповедио је мени црквењак Иса. Само он није исповедио своје грехе. Зато, сви приступите да се причестите. Једино Ису црквењака не могу причестити.
Зла мана Исе Јандала јесте мана и многих Срба у емиграцији. Треба је хитно лечити.
СПАСЕЊЕ ДУШЕ – Свети Николај Жички
Када се много народа беше сабрало око Господа нашег Исуса Христа, рече Господ реч ову: Шта користи човеку ако и цео свет задобије, а душу своју изгуби? И још рече и ову реч: Шта може дати човек у откуп душе своје? То значи, да душа човечја има већу цену од целога света видљивога. А кад човек душу изгуби, онда чиме је може платити, чиме је може поново купити? Ничим у свету. Ни цели свет да да не може купити изгубљену душу. Блажен онај ко ово зна и ко чува душу своју као највеће благо своје. Блажен онај ко сваки дан стражари над душом својом и не допушта, да му се душа нимало не оштети. Јер ко душу спасе, спасиће све; а ко душу изгуби, изгубиће све.
У једној малој вароши живео велики богаташ. Живео је у малој и трошној кући. Није хтео правити нову кућу, него је своје благо штедео и чувао. Али се догоди једне вечери те се његова кућа запали и изгори. А он скочи из постеље, па онако необучен брзо потражи своје сачувано благо и искочи из куће. Кућа се његова сва претвори у пепео, али он нимало за њом не зажали. Него са својим благом пресели се у велики град и у том великом граду направи красан двор и тамо продужи живети весело и безбрижно.
Шта означава ова прича? Мала варош означава овај свет, у коме људи као гости живе кратко време. Мала и трошна кућа означава тело човечије, дом душе човечје. Богаташ означава разумног хришћанина, који је чуо и разумео и у срце метнуо ове Христове речи: Шта помаже човеку ако и цео свет задобије, а душу своју изгуби? Велико благо богаташево означава богату душу разумног хришћанина, који се целог века труди, да по закону Христовом живи и да нагомила у души све оне добродетељи, које сијају јаче од злата и сребра и драгог камења. То духовно злато и сребро, то велико благо духовно јесу: вера и нада у Бога, и љубав према Богу, молитвеност и милост и доброта и мир и братољубље и кротост и чистота. Шта означава пожар куће? Означава смрт телесну. Изненадни пожар у ноћи означава изненадну смрт телесну, којој ни један смртник не зна дана ни часа. Буђење богаташа од сна у часу пожара и пресељење у велики град означава ослобођење душе од тела у часу смрти и пресељење у други свет. Велики град означава вечно царство Христово, у коме живе само ангели и праведници. Красан двор у великом граду означава обиталиште сваке праведне душе у ономе свету, у царству вечном и бесмртном.
Прича је ова јасна и поука је красна. Ко има уши да чује, нека чује. Нека се нико не нада у овај пролазни век, који хитро пролази као облак што га ветар гони од Пелистера до Облакова. Нека се нико не поноси телом својим, јер је свако тело човечје трошна кућа, коју смрт дана – сутра претвара у пепео. Но нека сваки хришћанин и хришћанка непрестано мисли о души својој, о том једином благу, које се може спасти од смрти и пропасти. А ко о души својој мисли, тај слуша Христове речи и извршује Његове заповести. Томе Христос благи помаже, непрестано помаже. И бди над њим као мајка над дететом у колевци. И храни га и поји Духом Својим Светим дан и ноћ. И даје му Анђела хранитеља да га чува на свим путевима живота, и да му у часу смрти узме душу и однесе у небеско царство.
Богу нашем слава и хвала. Амин.