Наша култура пред Бечлијама

Вечерас отварање изложбе „Србија – културна спона истока и запада”, поводом 150. годишњице оснивања црквене општине „Свети Сава” 

Детаљ из манастира Дечани Део српске културе, од оснивања прве средњовековне државе до данашњих дана, биће представљен на изложби „Србија – културна спона истока и запада”, која ће вечерас бити отворена у Бечу поводом 150. годишњице оснивања српске православне црквене општине „Свети Сава” у главном граду Аустрије. Биће приказано око стотину експоната који сведоче о прожимању култура истока и запада у српској култури и илуструју њен десетовековни развој, од византијског периода, преко турског утицаја, до преузимања вредности западноевропске цивилизације, наводи се у саопштењу Матице српске која је један од организатора.

Српска традиција, историја, верско и културно наслеђе, препознатљиви по светосављу, посебном градитељском стилу, задужбинарству, ћирилици, богатој књижевности, животној филозофији, у којој се преплићу елементи источњачког колективизма и западњачког индивидуализма, подељени су у пет целина од којих свака заузима по једну просторију Дома музеја катедрале Светог Стефана. Део наслеђа биће приказан текстуално, у форми постера, каталога и других публикација, а планиране су и мултимедијалне презентације. Већину експоната чине оригинална дела од изузетног историјског значаја и високе уметничке вредности, издвојена из сталних поставки и фондова Народног музеја у Београду, галерије и библиотеке Матице српске, Галерије САНУ, Музеја СПЦ, Музеја Београда, Историјског музеја Србије и Музеја Срема у Сремској Митровици. Одабрани предмети приказују фреско сликарство и иконе из најзначајнијих средњовековних манастира грађених под утицајем византијске културе, затим уметност барокне епохе, као прекретнице у приближавању и прихватању западноевропског културног модела, и на крају, обнављање друштвених институција по ослобођењу од турске доминације.

Поставка посебну пажњу посвећује знаменитим личностима које су обележиле националну историју, као и онима које су представљале спону са другим народима и дале значајан допринос светској науци и култури, као што су Михајло Пупин, Никола Тесла, Милутин Миланковић, Иво Андрић.

Уз информације о изложби које се већ неколико месеци налазе на сајту Дома музеја, објављен је и плакат са репродукцијом фреске „Бели анђео” по којој је Србија препознатљива у светској културној баштини, а пратећи каталог штампан је на српском, енглеском и немачком језику.

Како је најављено, на отварању ће говорити председници Србије и Аустрије Борис Тадић и Хајнц Фишер, који су и покровитељи манифестације надбискуп бечки кардинал Кристоф Шенборн и епископ Бачки Иринеј Буловић. У уметничком делу свечаности наступиће хор „Стефан Дечански”из Новог Сада и Милица Стојадиновић, првакиња опере Српског народног позоришта.

Детаљ из манастира Дечани
Изложбу која траје до 30. октобра заједнички организују Дом музеј и Матица српска, уз учешће бројних културних институција из Србије, као и српских министарстава за културу, вере, спољне послове, дијаспору и Косово и Метохију, и више истакнутих научника и универзитетских професора из разних области.

Ово је само једна у низу манифестација којима ће у току ове и следеће године бити обележен век и по Српске црквене општине „Свети Сава”, које стручној и широј јавности треба детаљније да представе поједине сегменте српске културе.

А. Маринковић

[објављено: 29.06.2010.]
пошаљите коментар | погледајте све коментаре (1)
Последњи коментари
Ћирилица се пише срцем! | 29/06/2010 17:14

Хвала Богу да се памет, култура, цивилизованост и добар осећај за језик враћају, па све више постајемо свесни свог јединственог писма – ћирилице, и њеног великог потенцијала у области туризма. Кад би се још неко сетио да од Српске Нове године направи прославу за целу Европу, као што су Егзит и Гуча; коначно би почели да се препознајемо у туризму Европе на свој, јединствен начин. На жалост, ове власти су углавном скоројевићке и слепе за све то, још им је у глави комунизам и мржња према свему изворно српском, а о скоројевићству у народу да не говоримо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.