У више наврата рушен и пљачкан, манастир је изнова васкрсавао као симбол снаге и вере која не посустаје пред насиљем и злом
Манастир Житомислић у долини Неретве Фото С. Пешут Мостар – Манастир Житомислић код Мостара вековима је био стуб православне духовности и културе за српски живаљ у долини Неретве.
У више наврата рушен и пљачкан, манастир је изнова васкрсавао као симбол снаге и вере која не посустаје пред насиљем и злом.
Манастир је саграђен у 16. веку као задужбина чувене властелинске породице Милорадовића. Заправо, постоје подаци да је тада манастир обновљен, што значи да је православни храм на том месту постојао још раније. Такве претпоставке потврђене су приликом недавне реконструкције манастира када су обављена и археолошка истраживања . Од свог оснивања 1566. године, манастир Житомислић са црквом посвећеном Светом Благовештењу имао је велики значај у црквеном и културном животу Срба овог краја, али и целе Херцеговине. У Житомислићу је 1848. године отворена прва богословска школа у Босни и Херцеговини, а основали су је тадашњи архимандрит Серафим Перовић и Нићифор Дучић. Касније је у манастиру отворена и школа за описмењавање српске деце. Школа је у Житомислићу постојала све до 1971. У поседу манастира била је и вредна збирка икона из периода од 16. до 19. века. као и значајан број књига и других црквених драгоцености. Као и неке друге православне светиње у долини Неретве, Житомислић је током векова делио судбину народа.
У време Другог светског рата, 1941. године манастир су запалиле усташе, а монаси из манастирског братства су бачени у јаму. Након рата манастир је обновљен и 1967. године освештан. Уочи крвавог грађанског рата у БиХ, 1991. године, кости убијених монаха су извађене из јаме и сахрањене у заједничку манастирску гробницу. Смираја није било: само годину дана касније, 1992. године, хрватске снаге су запалиле и минирале манастир. Црква, конаци и помоћни објекти су експлозивом буквално сравњени са земљом. На срећу, збирка икона и других уметнина и драгоцености пре разарања је склоњена и сачувана.
На обнову Житомислића чекало се пуних десет година. Радови су почели 2002, а током наредне три године цели манастирски комплекс је у потпуности реконструисан према свом првобитном изгледу. Чак је коришћен исти камен који је комад по комад вађен из рушевина и уграђиван тамо где је некада припадао. Коришћена је традиционална технологија градње, без савремених помагала и средстава, а пројекат обнове су урадили стручњаци Завода за заштиту културно-историјског наслеђа Републике Српске. Новац за обнову дали су угледни Срби из дијаспоре и други хумани људи. Васкрсењу Житомислића и његовом освећењу које је 15. маја 2005. године обавио његова светост патријарх Павле, присуствовало је неколико хиљада верника из Херцеговине, те бројне угледне званице.
Данас у обновљеном манастиру борави трочлано братство. Игуман Данило каже да је за овај кратак период након обнове Житомислић делом повратио некадашњи значај. – Цели наш живот темељи се на праштању и ми сведочимо нашу веру и Јеванђеље: да је оно што је зло и рушилачко снажно али кратког даха. Ко је пре неколико година могао помислити да ће се из оне гомиле камења поново никао манастир? А ево данас је ту, поново стециште живота и духовности које сведочи да је праштање основна порука – каже игуман Данило.
Манастир Житомислић, смештен уз пут Чапљина – Мостар данас походе бројни верници, али и туристи који желе да виде обновљену светињу. Свете литургије служе се сваке недеље и празника, а посебно је живо за Благовести када се светкује манастирска слава.
Сања Пешут
[објављено: 24.03.2008]