среда, 06. апр 2011, 07:30 -> 07:58
Годишњица бомбардовања Београда
На данашњи дан, пре 70 година, нацистичка Немачка бомбардовала Београд, што је означило почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији. У рату, живот изгубило више од милион и по људи.
У Србији се обележава 70 година од напада нацистичке Немачке на Краљевину Југославију. На данашњи дан 1941. године, немачки авиони су најпре бомбардовали престоницу Београд, а затим и Краљево, Ниш и друге градове.
Напад армаде Хитлеровог Трећег Рајха почео је без објаве рата, а прве бомбе пале су на Београд у 6.30, док је огромна већина становника још спавала.
Немачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град, а око 16 часова из правца Румуније долетело је тридесетак злогласних бомбардера, „штука“, из којих се пуцало по колонама избеглица, док су панично напуштале разорени град.
Авиони су полетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада. Тадашња престоница Југославије поново је нападнута 11. и 12. априла. Напади су трајали и ноћу, а на град је изручено 440 тона смртоносног товара.
Тачан број жртава никада није прецизно утврђен.
На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 грађанина, али неке процене говоре о близу 4.000 страдалих.
Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714 зграде, теже оштећено 1.888 зграда, а делимично оштећено 6.829, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.
Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Каленић пијаца, Железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром.
У порти Вазнесењске цркве, првог дана агресије, побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана је страдало када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку.
Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године.
Била је то једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата, а у пожару после бомбардовања нестао је цео фонд са 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности.
Библиотека је имала и збирке турских рукописа, више од 200 старих штампаних књига од 15. до 17. века, старих карата, гравира, уметничких слика и новина, као и све књиге штампане у Србији и суседним земљама од 1832. године.
До напада на Краљевину Југославију дошло је после војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта, који је два дана раније склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.
На демонстрацијама су узвикиване пароле: „Боље рат, него пакт“ и „Боље гроб, него роб“.
То је разљутило Хитлера, јер је пореметило његове планове о нападу на Совјетски Савез, па је истог дана, на основу његове наредбе, у оперативном штабу Немачке армије донета одлука (Директива 25) да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.
Команда немачке Четврте ваздушне флоте разрадила је план напада под називом „Казнена одмазда“, којим је предвиђено и бомбардовање Београда, а операцијом је командовао генерал Александар Лер.
Бранећи слободно небо Београда, погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука, којима се град одужио са великим закашњењем, тек 1997. године, откривањем споменика на Земунском кеју код хотела „Југославија“.
И Краљево је нападнуто 6. априла, а у нападу на Ниш, 8. априла, погинуло је око 600 људи.
Југославија је капитулирала за само 11 дана, а краљ и влада напустили су земљу три дана раније. Земља је раскомадана и подељена између Немачке, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.
Седам дана пре него што је окончана инвазија, 10. априла 1941. године, Хрвати, са усташким лидером Антом Павелићем на челу, а уз подршку Мусолинијеве Италије, прогласили су Независну Државу Хрватску, којој су припојене Босна и Херцеговина и Срем.
Та нацистичка творевина прикључила се у Другом светском рату Силама осовине и створила систем логора смрти у којима је ликвидирано више од 600.000 православних Срба, 80.000 Рома и 48.000 Јевреја.
Према проф. др Драгољубу Живојиновићу, у шестоаприлском рату је страдало око 20.000 људи, а током четворогодишњег рата живот је изгубило више од 1,5 милиона људи.