Путопис: Краљево
Брзи Ибар, аутодром у Берановцу и околне планине пружају Краљевчанима много могућности да се баве екстремним спортовима, па овај крај постаје стециште авантуриста који жуде за адреналином
Оно што је за Београђане састајалиште „Код коња”, за Краљевчане су то сусрети код „Милутина”. Град на Ибру препознатљив је по кружном тргу у центру, с улицама које одатле полазе и секу се под правим углом. Тргом доминира симбол Краљева, споменик посвећен ратницима палим у оба балканска и Првом светском рату, који из милоште зову „Милутин“. Код „Милутина“ се састају млади, ту брачни парови доводе децу, шетају се пензионери, митингује се и забавља…
Краљевчанима би на главној штрафти, коју је у другој половини 19. века пројектовао архитекта Лаза Зубан, позавидели и становници главног града: шеталиште пролази поплочаном дугом и широком Омладинском улицом која се „улива” у кружни, централни градски трг Српских ратника, па наставља Улицом Милоша Великог. Недалеко одатле, поред Ибра, налази се краљевачки кеј са уређеном градском плажом, базенима, фудбалским и тениским теренима, сплавовима и кафићима. Од кеја преко Ибра пуца поглед на врхове Гоча и обронке Копаоника.
Поред Ибра је никло ново, модерно и, рекли бисмо, луксузно насеље. Иако је било залагања да се граде ниже, двоспратне зграде, ради бољег проветравања града, инвеститори су се више руководили профитом, па су уз реку никле четвороспратнице.
Колевка параглајдинга
Поред старог моста преко Ибра, на путу до Жиче и Матарушке Бање, изграђен је и нови, што је знатно смањило саобраћајне гужве. Град и даље кубури са вишком аутомобила на улицама, нарочито пазарним данима и празницима. Тај мањак уличног простора осећа се већ годинама, од када се у административни центар Рашког округа доселило 25.000 избеглица, махом са Космета, што је, како су израчунали, повећало и број аутомобила за више од седам хиљада.
Брзи Ибар, аутодром у Берановцу (где се у августу одржавају ауто-мото и картинг трке), као и околне планине, пружају Краљевчанима много могућности да се баве екстремним спортовима, па овај крај постаје стециште авантуриста који жуде за адреналином.
Краљево називају и колевком параглајдинга, због близине планине Столови, која се налази у непосредној близини Гоча и може се, такође, видети са ибарског кеја. За њу кажу да има најбоље полетиште за параглајдере у земљи. Удаљена је од Краљева петнаестак километара, а један од оних Краљевчана који најчешће тамо одлазе јесте Зоран Петровић Гуги, вишеструки државни првак у овом екстремном спорту, који је уз то и оснивач „Еола“, првог параглајдинг клуба у Србији.
„Еол“ организује и летове за све заинтересоване. Тако параглајдером двоседом може да се стигне чак до Новог Пазара, Рашке и Крушевца, све зависи од правца ветрова који дувају, а и од цене: краћи летови су хиљаду и по динара, а они од два-три сата су од шест до седам хиљада динара.
Осим параглајдера, организују се спелеолози (њихов клуб је у формирању), па маунт-бајкери, планинари… У непосредној близини Краљева пуно је лепих планина за које шира јавност готово да и не зна: Троглав, Чемерно, Жељин, Котленик.
У Краљеву је поникло доста писаца, међу којима је најпознатији Горан Петровић. Књижевне вечери су по традицији добро посећене, краљевачка библиотека једна је од најбољих, али куриозитет је да овај град годинама није имао књижару! Тек кад су грађани почели да пишу петиције нашло се начина да се, уз „ургенције одозго“, пре мање од месец дана у тржном центру нађе места и за продавницу књига, поред кинеске робе, кафића и коцкарница.
Весели спуст
Краљево нема хотел, тако да гости спавају у Матарушкој Бањи, или чак одлазе до Врњачке Бање. Аматерско позориште је било најбоље у Србији до пре пет година, али сада је поприлично замрло, с осиромашеним програмом.
Али зато је, испричао нам је Мирољуб Дугалић, дописник „Политике” из Краљева, у граду отворен један од најлепших биоскопа у земљи, луксузно опремљен, са модерним фотељама, сточићима за пиће и бифеом. И репертоар је у тренду, после „Чарлстона за Огњенку“ Краљевчани су међу првима могли да виде и „Читуљу за Ескобара“, одмах после премијере у Београду. Власник Милош Раденковић уложио је доста пара у реновирање биоскопа „Ибар“ тако да је, кажу посетиоци, и озвучење последња реч технологије.
И Здравствени центар „Студеница” предњачи у иновацијама. Овде је, према речима директора Драгана Арсића, започео пилот-пројекат „изабрани лекар” који се сада примењује и у другим здравственим установама у Србији.
Шетња кроз центар градаКо нема места у биоскопу, наћи ће га у неком од бројних кафића: „Голуб“, „Хаг“, „Рио“, „Палермо“, „Леонардо“, „Егзит“. Интересантни су и називи кафана, једна од најпознатијих је „Париз“ , бивши хотел, где се некада одвијао забавни живот предратне господе, приређивали се балови и биоскопске пројекције. Мало даље је „Југославија“, уз Карађорђеву улицу је „Женева“, између „Лондон“, па „Атина“… Од нових, најпознатија је „Лепи Боро“ где се добро једе, а да је тако види се већ на улазу где газда Боро Шакотић, бивши конобар, послужи госте пићем или промени пиксле. На улазу у кафану су фотографије познатих уметника, забављача, спортиста и политичара који су овде навраћали – Војислава Коштунице, Боре Ђорђевића, Лепе Лукић…
Прослављени Краљевчани су кошаркаши Дивац, Тодорић , Дуци Симоновић, музичари браћа Јелић из „Ју групе“, Тозовац и покојни Лазар Ристовски, глумац Небојша Дугалић…
И Предраг Блажић Гале, кога смо затекли у суботње јутро поред Ибра са штапом за пецање, могао би се сврстати у познате Краљевчане. Радио је својевремено за Минимакса, смишљао вицеве за радио-емисију „Туп туп“, и као признатог у својој бранши звали су га и на Чкаљине првоаприлске рођендане.
Гале с поносом истиче да је Краљево град на три реке, поред Ибра ту су и Западна Морава и Рибница.
– Одрастао сам на Морави, а оседео на Ибру – каже овај пецарош и додаје да су се многи његови познаници и пријатељи одселили у Београд.
А кад се у Краљеву поведе разговор о рекама, увек се заврши причом о „веселом спусту” низ Ибар. Сваке прве недеље јула регата чамаца, бродића, сплавова од дасака, стиропора или надуваних гума креће од средњовековне тврђаве Маглич а завршава у Матарушкој Бањи. Манифестација окупи више хиљада учесника, а главно правило је – да није важно ко први стигне. Важно је да је весело!
———————————————————–
Осам векова Жиче
Манастир Жича, који ове године обележава осам векова од почетка изградње, налази се на само четири километра од Краљева према Матарушкој Бањи. Када смо је посетили могло се видети пуно света који је ту дошао, чак и неколико војних џипова се зауставило да би се припадници Жандармерије помолили у задужбини краља Стефана Првовенчаног и његовог сина краља Радослава. За кратко време нашег боравка смениле су се две групе туриста, а у исто време одржано је и крштење у цркви.
Свети Сава је Жичу изабрао за седиште српске архиепископије и место где ће се крунисати српски краљеви и устоличавати црквени великодостојници. У манастиру је крунисано седам српских краљева па се у народу зове и „седмоврата Жича”. То су Стефан Првовенчани, Радослав, Владислав, Урош, Драгутин, Милутин и Стефан Дечански.
Од манастирског комплекса до данас је сачувана главна црква Светог спаса посвећена вазнесењу Христовом и црква Св. Петра и Павла.
Управа манастира је у протеклих десет година у великој мери обновила главну цркву, изградила нови конак, оградни зид око имања, уведена је вода, уређена црквена порта, а завршена је и обилазница око манастира чиме је саобраћај померен да не би угрожавао манастирска здања.
———————————————————–
Урош Први и Јелена
Осим Жиче, у Ибарској клисури налазе се бројни споменици средњовековне рашке државе из доба Немањића (1169–1371) као што су тврђава Маглич и манастири Студеница, Градац, Ђурђеви ступови, Сопоћани. Близу су и манастир Љубостиња и овчарско-кабларски манастири. Зато долину Ибра од Краљева па узводно до Сопоћана називају „долина векова”, али и „долина јоргована”. По легенди, краљ Урош Први је, кад се женио француском принцезом Јеленом Анжујском, засадио јоргованима обалу Ибра до Рашке да би својој будућој жени улепшао први утисак о новој домовини и како би је подсећала на родну Провансу.
Њима у част почетком маја овде се традиционално одржава манифестација „Дани јоргована”.
Планински центар „Гоч” удаљен је тридесетак километара, а Копаоник 90 километара од Краљева. Од бања граду је најближа Матарушка, а у околини су и Богутовачка и Врњачка бања.
———————————————————–
Градске знаменитости
Познаваоци града кажу да обавезно треба видети цркву Свете тројице, Господар-Васин конак из 1831. године, Народни музеј (1873) и зграду бившег Окружног начелства (1860) у којој је данас смештен Окружни суд. На бројним местима у најужем центру града остали су репрезентативни примерци грађанске архитектуре између два светска рата – куће некадашњих богаташа Богавца, Кнежевића, Швапчића, Аџића, Петровића.
У граду, којем је име дао краљ Милан 1862. године, данас живи око 70.000 становника, у општини више од 120.000.
Драгољуб Стевановић
[објављено: 13/04/2008]