Васкршњи пост
Васкршњи пост је вријеме када се „добрим подвигом подвизавамо“. Постећи, молећи се и кајући се за своја прегријешења. Ово је период у ком се сјећамо божанске мисије нашег Спаситеља Господа Исуса Христа, „Који се оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човјек, ради нас и нашега спасења“. Сјећамо се у овом посту и спасоносног страдања нашег Спаса. Он је од људи посрамљен био, примио је најтежу жртву, јер је страдао Богочовјек за нас да би нас спасао. А страдао је од Свога рода људскога, „својима дође и своји га не примише“, него зли људи и слуге сатанине, не могући трпјети Доброту Христову одлучише да га уклоне као сметњу остваривања својих трулежних циљева. И наш Бог Исус Христос, примио је велика и страшна страдања. Људи су га и издали (Јуда Искариотски) за проклети новац, утамничили Га, судили, бичевали Га, исмејавали, шамарали и тукли… Све војске анђеоске дрхтале су, сва творевина се побунила јер је Онај Којим је Бог Отац створио свијет и човјека као Икону Његову, страдао од оних које је створио… ужаснуто је било све сем човјека.
И зато Христос Господ са Крста на ком су Га разапели вапије: „Опрости им Оче, јер не знају шта чине“.
Овим ријечима потврђује своју заповјест да је Љубав највећа од свих врлина и да је љубав према Богу и човјеку пут ка љубави и према онима који нас мрзе; који нас сматрају непријатељима својим, а ми њима нисмо непријатељи. Него они који мрзе у власти су сатанској који јесте мржња, само зло, као што је Бог Љубав и суштинска Доброта.
Зато Спас са крста, у самртним мукама не осуђује оне који му се ругају, него их жали као своју дјецу отпалу, као што добар родитељ жали дијете своје залутало на странутици живота.
Када постимо у Часном Васкршњем посту, сјећамо се Побједе Православља, учимо се да се у „слабостима нашим Сила Христова показује“, у ћутању златан говор, у трпљењу побједа на искушењима, у кротости побједа над гњевом, у голготи и састрадању Христовом Васкрс и побједа над смћу. Јер ми који се у Христа крстисмо у Христа се обукосмо, састрадавамо али и саваскрсавамо са Побједитељем смрти, гријеха и ђавола.
Васкршњи пост је зато увођење наше кроз Свету тајну исповјести и покајања у блажену радост Свете Евхаристије, причешћа Пречистим и Пресветим Тајнама Господњим, Тијелом и Крвљу нашег Господа Исуса Христа и предукус Дана незалазног, Раја, овдје и сада.
Зато, драга браћо и сестре, са одушевљењем постимо, што строже можемо, строги према себи, благи према другима. Како пише Свети Апостол Павле; они који не једу нека не осуђују оне који једу и они који једу нека не осуђују оне који не једу. Не осуђујмо никога, само самога себе, и ако ми сами себе осудимо сада у посту за све своје гријехе и покајемо се, Бог нам онда неће судити него ће нам опростити.
Господ наш, нека нам свима подари да свима опростимо, са свима се измиримо, са Богом, прије свих и послије свих. Да нам Господ подари Духа Светога да радосни, покајани и омивени покајањем и љубављу дочекамо најсвијетлији празник Васкрсења нашег Спаситеља Исуса Христа. А М И Н.
ВАСКРШЊА ВОДИЦА
У Часном Васкршњем посту постимо строго и Богу се молимо, да задобијемо страх Божији који је „почетак мудрости“.
Лагано да ходимо ка Васкрсу.
Сваке сриједе и петка у нашем храму у Франкфурту свештеници служе Пређеосвећене Литургије, на којима метанишемо (метанија је ријеч грчког поријекла и значи покајање). Метанисање-кајање.
Исповједамо се и причешћујемо.
Такође у току Васкршњег поста у свим крајевима наше Отаџбине и међу нашим Србима у расејању – дијаспори- освећује се Васкршња водица.
Народ на подручју гдје ми живимо -Њемачка- позива свештенике, договара вријеме њиховог доласка и у својим домовима у просторији гдје се налазе Иконе (Христова, Славска, Богородичина) и на столу спрема чинију питке воде, кадионицу, тамјан, угаљ, брашно и уље.
Сваки Православни Српски дом требао би имати Славску, Христову и Богородичину икону.
Јер ми вјерујемо у Господа Исуса Христа, Пресвету Богородицу највише од свих Светих поштујемо и Славску икону, као заштитника своје породице.
Уз иконе Православни Српски дом треба имати кадионицу, угаљ, тамјан и бар једну Књигу која јесте Књига над свим књигама, а то је Свето Писмо – БИБЛИЈА.
Свештеник шкропи освећеном водом брашно, уље и со, молећи се да тај дом увијек има „хљеб насушни“.
Свештеник призива Духа Светога Који освећује водицу у дому и пошкропи просторије у коме вјерник или вјерници живе.
Многи наши Срби кажу да нема потребе да освећују станове у којима живе јер „нису њихови“ а то је грешка! Иако није стан или кућа твој, живиш у њему, и имаш све бриге и борбу животну. А једина спасоносна помоћ је она коју нам даје наш Господ Бог – Духом Светим.
Помоћ у даним Часног поста јесте свакако и Васкршња водица, којом се освећују просторије нашег боравишта, и Водица Света остаје у дому и укућани је пију као Светињу која им помаже у превазилажењу искушења, побједу над болестима, као БЛАГОСЛОВ БОЖИЈИ, пиће освећено на освећење њих и дома.
Зато драга браћо и сестре, позовите свештеника да освети Водицу у вашем дому.
„Молитва Св. Јефрема Сирина
Господе и Господару мога живота!
Не дај ми духа лености,
туге, пожуде и празнословља.
Даруј ми, слуги Твоме, дух чистоте,
смирености, трпљења и љубави.
Да, Господе Царе, дај ми да уочим своја прегрешења
и да не осуђујем свога брата,
јер си благословен у вековс векова. Амин.