Брате, знаш ли ти истину Православне вјере?

01. Знаш ли да постоји један једини Бог , у Светој Тројици, Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети, и да је он Љубав?

02. Да је Бог из љубави створио сав свијет, видиви и невидиви, и човјека у њему, настанивши га у рају.

03. Да је човјек прекршио заповјест Божију и изгнан из раја.

04. Да је прије 2000 година Бог постао човјек, Богочовјек, Господ Исус Христос, из љубави према нама, да нас спасе.

05. Да је Господ Исус Христос својом смрћу искупио све наше гријехе, а својим Васкрсењем побједио смрт.

06. Да нам је обзнанио да смрт тијела није и крај живота, него да душа наставља да живи вјечно, и послије смрти.

07. Да у зависности од особина, душа послије смрти тијела одлази у рај или у пакао, чекајући васкрсење тијела, и сједињење с Њим, када Господ Исус Христос поново дође.

08. Да је Господ Исус Христос основао Цркву кроз коју се спасавамо од гријеха, смрти и сатане. Постоји само Једна Света, Саборна и Апостолска Црква, Православна Црква, све остале вјерске заједнице су људске организације, нису Црква.

09. Да би се спасили (да не би отишли у пакао) морамо да се крстимо (без обзира колико година имамо).

10. Да ако послије крштења паднемо у гријех, морамо да се исповједимо пред свештеником и да се искрено покајемо.

11. Да је највећа и најважнија ствар коју човјек може у животу да уради – да се причешћује Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа.

12. Да је Свето Причешће лијек који лијечи све наше болести, који сажиже сва наша сагрјешења, убија смрт у нама, и уводи у нас бесмртност и живот вјечни.

13. Да се причестити можемо само припремајући се за Свето Причешће, постом и молитвом, и ако се искрено покајемо и исповједимо.

14. Ко се не причешћује, нема наду на спасење, а са вјечношћу се није играти, јер између раја и пакла нема избора. Рај!

15. Да без обзира на живот који сада водимо, и који смо водили, без обзира колико гријеха носимо у себи, не смијемо да губимо наду на спасење, јер се сви могу спасити. Баш сви!

16. Да нема тога гријеха који можемо да учинимо, а да Бог не може да га опрости, само ако се искрено покајемо.

17. Да ниједна мајка кроз цијелу историју људског рода није толико вољела своје дете, колико Бог нас воли.

18. Да се макар и пред смрт треба покајати и причестити, јер Бог је свемилостив и опростиће нам, надајмо се.

19. Да пошто не знамо када ћемо умријети, не одлажемо покајање за касније, већ да се покајемо што прије!

20. Да Бог неће судити онима који нису погрјешили, него онима који су погрjешили, али се нису покајали

Овај унос је објављен под Бисерница. Забележите сталну везу.