Поуке старца Тавриона Рускога

Учини Христу можда и то, да се одрекнеш себе, и да узмеш свој крст и пођеш за Христом. Ето шта да учиниш Христу.
Зато не обмањујте себе. Ако се ви не одричете себе, и не идете са Христом на Голготу ви нисте хришћани, тако, обично празнословље.

А и то што сте се крстили, што сте се крстили?

У смрт Христову сте се крстили? И кад су вас погружавали у воду шта је то значило? Да са Христом умирете! И апостол нам се чита за надзидање: Ако смо се у Христа крстили, у смрт Његову смо се крстили А према томе: ако се са Христом распнемо, Христом ћемо се и прославити.Ако са Христом умремо, са Христом ћемо и васкрснути.

Е тако, другог пута нема. Вредност моралног живота и вредност себе, као човека, јесте у томе, када се одрекнеш себе и истински пођеш за Христом до Голготе на крст. Е, ето то је хришћанство.

А ако код тебе тог крста нема, и још се и молиш да се избавиш о свих тих патњи, није хришћанство теби споменик неки – не обмањуј се. А да је то тако видећеш ако погледаш сам себе.

Шта си само од себе направио, Како тебе исправити? Како се теби може опростити? Опроштај? Не, имаш ти савест,која ти говори: Како? Теби опроштај а колико си гадости себи направио? Колико дарова Божијих си изгубио, времена изгубио? А колико си зла нанео људима – ти? А ипак опростити, просто опростити?

А природа твоја, сама по себи? Па ти си направио себи, самоме себи ужасну, испразну, одвратну природу. И шта ћеш ти да радиш са својом сопственом природом?

Природе своје се одрећи, да не живиш својом природом. А природу да направиш светлом, чистом и блаженом, и потребно је да се одрекнеш те природе. И да пођеш са Христом на крст.

Е тада ћеш се ти са Христом и прославити. Е наш хришћански живот је у томе, а ако се штедиш, пустота. Јер унутарњи живот по Христу, то је унутрање твоје самоодрицање од самог себе, и следовање за Христом.

Е тако.

О том самоодрицању Христос је и призивао и говорио: Нико не може бити Мој ученик ако се не одрекне себе и не узме свој крст и не пође за Мном. Чак су и апостоли тим путем ишли,и дали нам животом својим добри пример. Па сви мученици сви проповедници правде, сви су они пошли тим путем.

Да помогне нама Господ да не сумњамо у то наше хришћанско призвање. И да не тугујемо због тих тешкоћа већ да разумемо
те непроцењиве, не материјалне, Божанствене, бесмртне вредности. Њих осећати и у њима напредовати.

И у томе сваком од нас да помогне Господ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.