Brojanica sačuvala Srbe u Libiji
Vlada Srbije nije ni znala da su njeni građani zarobljeni u Libiji, dok to svetu nije obelodanio ruski novinar. Međutim, više od svega zanimljivo je zašto je pobunjenički komandant aerodroma u Tripoliju Rusima pokazao zarobljenike iz Srbije, koji su bili osumnjičeni da su plaćenici Moamera Gadafja.
Petorica Srba, pre dva meseca uhapšena u Libiji odavno ne bi bili živi da ih, kao što je već objavljeno, na aerodromu u Tripoliju, sasvim slučajno, nisu primetili ruski novinari i informisali svetsku javnost.
„Novosti“ pišu da su prekaljeni ratni reporteri sa mnogih svetskih žarišta – Dimitrij Stepšin i Saša Koc – odmah po otkriću grupe Srba na aerodromu, obavestili i svog srpskog prijatelja Sašu S.
Prvi razgovor sa porodicom
Lozničanin Milorad Đunić, jedan od Srba zarobljenih u Tripoliju, pre neki dan se prvi put javio porodici u Srbiji od kada je u zarobljeništvu. Do sada je porodica o zarobljenima dobijala informacije jedino preko medija i Ministarstva inostranih poslova. |
„Rekli su mi: ‘Sada je na tebi i srpskim vlastima da učinite sve što treba, da oni budu što pre izbavljeni'“, kaže Saša, objašnjavajući koako su i oni, na početku rata, petnaestak dana bili zarobljeni, ali je ruska država odlučno reagovala i uspela da ih izbavi, posle čega su kod pobunjenika stekli dobre pozicije i imali mogućnost da idu gde god žele.
Saša ističe da su zatočenim Srbima glave spasile – brojanice! Ruski reporteri Stepšin i Koc u više navrata su boravili na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj, a obojica nose brojanice osveštane u manastiru Ostrog, dok je Stepšin sina krstio u podvorju Srpske pravoslavne crkve u Moskvi. Kada su videli zarobljenike, odmah su znali o kome se radi.
„U Libiji je uvek radilo oko četiri miliona gastarbajtera, sa svih meridijana. Kada je počeo rat, mnogi Libijci su pobegli, pa su se otvorila i nova radna mesta i sasvim je moguće da su ovi ljudi stigli ‘trbuhom za kruhom'“, zaključuje Saša S, uveren da je tekst ruskog tandema u „Komsomolskoj pravdi“ sprečio sigurno pogubljenje petorice Srba, po hitnom postupku, ali ne shvata zašto Ministarstvo inostranih poslova ne reaguje agilnije i konačno ih oslobodi.