Свештеник Милун Костић

Prota Milun Kostić (65), višegodišnji starešina crkve Svetog Save u Londonu, otišao je nedavno u penziju posle šest i po godina provedenih u Australiji i 33 godine bogosluženja u Londonu. Sa „penzionerom“, ocem Milunom uživanje je razgovarati. I poučno i emotivno i zabavno.

 

Prota ne miruje ni u penziji

Kao iza svakog čoveka koji je za aktivnog života mnogima bio, činom i rečju, svojevrsna svetiljka, mala „luča mikrokozma“ i iza oca Miluna, sada kada je u penziji, ostaje trag svetla, ali i „praznina“.

Ali, to je „praznina“ koju do vrha ispunjava mnoštvo onih koje je vratio veri, priveo veri i učvrstio u veri.
Sada se bacio da završi svoju „knjigu mrtvih“. U njoj su imena i podaci o svim našim ljudima sahranjenim na bilo kom groblju u Londonskoj parohiji, ali, delimično i u celoj Britaniji, dok još nisu bile osnovane i druge parohije na Ostrvu.
Otac Milun Kostić je penzionisan u činu protojereja stavrofora, hijerarhijskoj stepenici posle koje u skali „mirskog“ sveštenstva (za razliku od monaškog) nema višeg čina izuzev vladike. A 20. marta 1983. dobio je čin protojereja i tada bio najmlađi prota Srpske pravoslavne crkve.
Od strane Svetog arhijerejskog Sinoda SPC odlikovan je pravom nošenja Naprsnog krsta koji mu je predstavnik Sinoda, episkop Vasilije, predao na Svetoj liturgiji, u hramu Svetog Save u Londonu, 10. novembra 1991. godine.
Četrdeset godina bogoslužbovanja oca Miluna je impresivna saga o „duhovnoj avanturi“ koju on, nastavlja i posle penzionisanja. – Imam samo manje novca, a posla i planova kao i pre.

Dovoljno je prelistati njegovu knjigu „Sa pokloničkih putovanja“ pa da se uoči o kakvom se duhovniku neumornog daha, energije i radoznalosti radi: molitva u crkvi Groba Gospodnjeg u Jerusalimu, Golgota, Vitlejem. Morija – brežuljak gde Bog kuša veru Avramovu. Maslinova Gora. Vitalija gde je Hristos vaskrsnuo Lazar. Zatim, Jerihon, Sodoma i Gomora, Judeja, Galileja, Sveta Gora i Hilandar. Petrograd i crkve po Rusiji, Sveta Sofija u Istanbulu. Kosovo, Republika Srpska, Krf…

Otac Milun Kostić

Sa krstom i epitrahiljem išao je i još ide otac Milun do generala Krstića u zatvoru na severu Britanije. Ne mogu da mu zabrane da se sa njim moli, ali su zabranili da mu donese Bibliju i molitvenik.
„Ne mogu ni da vam iskažem koliko mi znači ovaj vaš dolazak“, rekao mu je u suzama, bivši komandant Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske.
Ode otac Milun i kod Momčila Krajišnika u zatvor Ful Saton, u Jorku. Priča mi da uvek naiđe na „čvrstog čoveka, punog optimizma“.
– Voleo bih još da odem da vidim i da se pomolim u Svetoj Katarini(na Sinaju), ali malo mi skupo, 2.000 funti – govori mi otac Milun dok ga pitam „šta sanja i šta mu se događa“ sada kada je penzioner.
Hram pri crkvi Svetog Save u Londonu čiji je starešina otac Milun decenijama bio, danas je postao neka vrsta sabirnog centra i duhovnog i svetovnog života naših ljudi u Britaniji.

Tu je škola za našu decu da ne zaborave maternji jezik, kulturu i ćirilicu; tu je kulturno-umetničko društvo „Rastko“. Kroz salu hrama prolazili su i prolaze književnici, umetnici, vladike i poslenici kulture sa svih krajeva sveta i iz matice.
Gde se sada kada je penzioner prota moli Bogu? Svugde, kaže. U „njegovoj“ crkvi Svetog Save, u obe ruske crkve „moskovoskoj“ i „zagraničnoj“, u grčkoj… Ode i u arapsku (antiohijsku)…

Razgovori o veri
Na dan svetog Alimpija Stolpnika, 9. decembra 1993. godine otac Milun začeo je pri hramu Svetog Save „razgovore o veri“( svakog četvrtka uveče). „Razgovori“ su jedna vrsta malog akademskog kružoka o veri, parohiji i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Kroz „razgovore“ je do danas prošlo oko 8.000 slušalaca i predavača najviše kategorije.

Besede
Na bogosluženje u crkvu Svetog Save dolazili su i dolaze stalni „praktikanti“ vere ali i oni koji su želeli da uživaju u propovedima oca Miluna – finoj harmoniji između jednostavnog govora, prirodne elokvencije i duhovne sugestivnosti.
Koliko se i kako sprema za ovakve propovedi?
Ne sprema se. Govori spontano, „iz duše“ i akumuliranog iskustva obogaćenog stalnim čitanjem i putovanjima.
– Ja sam u životu pripremio samo dve besede, za sve vreme službovanja Bogu. Prvu, kada sam postao sveštenik, drugu, na opelu (piscu) Borislavu Pekiću… Nikada, pa ni tada, nisam čitao besedu. Besedim ono što osećam.

Popis mrtvih
U engleskom mestašcu Jakli, u Kembridžšajiru stoji spomenik. Na spomeniku ime Nebojše Kujundžića, studenta iz Lidsa, koji je pre 74 godine tu izgubio život zasluživši možda i veći spomenik. Nebojšsa, ili „Neb“, kako su ga od milja zvali njegovi engleski ratni drugovi, pilotirao je bombarderom lankaster kao dobrovoljac RAF-a, Britanskog kraljevskog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu. Bombardovao je Nemačku i nacističke ratne ciljeve širom Evrope.

Na jednom manevru njegov lankaster se zapalio iznad Jaklija i počeo da se obrušava pravo prema krovovima. Trojici drugova Nebojša je naredio da iskoče, a on je uspeo da izbegne ljudske žrtve u naselju i završi u jednom voćnjaku u plamenu svog bombardera. Zahvalni građani podigli su mu spomenik.
Nebojša Kujundžić Neb je prvo ime na „popisu mrtvih“, knjizi prote Miluna Kostića koju ispisuje još od kako je 2003. služio molitvu za pomen duše Nebojši, na 60-godišnjicu njegove smrti.

Овај унос је објављен под Разно. Забележите сталну везу.