уторак, 22. мар 2011, 07:35 -> 11:59

Руско-српска архивска грађа

 

Представљена руско-српска архивска грађа у Архиву Србије, која се односи на период од 16. до 21. века. Патријарх српски Иринеј oценио да је пројекат заједничког објављивања архивске грађе изузетно значајан за историју српског народа и реконструкцију битних историјских збивања.

У Архиву Србије представљен је други том књиге Москва – Србија, Београд – Русија, Друштвене и политичке везе 1804-1878, која је заједничко издање Архива Србије и Главне архивске управе града Москве.

Директор Архива Србије др Мирослав Перишић, као домаћин, поздравио је многобројне учеснике промоције и посебно патријарха Иринеја, пошто је он први српски патријарх који је дошао у посету Архиву.

Патријарх српски Иринеј је оценио да је пројекат заједничког објављивања архивске грађе, која се односи на српско-руске односе од 16. до 21. века, изузетно значајан за историју српског народа, јер нам чини доступним документе на основу којих могу да се реконструишу многа битна историјска збивања.

Патријарх се обратио министру културе Предрагу Марковићу са апелом да Србија помогне Српској православној цркви да њен Архив не остане у неадекватним просторијама у цркви светог Марка, јер је драгоцен не само за СПЦ, већ за целокупну историју народа и земље.

„Молим да се архиву СПЦ посвети дужна пажња да би се омогућило његово коришћење за истраживања“, рекао је патријарх Иринеј.

 

Министар Марковић је рекао да је упознат са проблемом архива СПЦ и да ће се, свакако, њиме позабавити и констатовао да у Србији треба много да се уради, уместо да се само прича.

Марковић: Успони и падови

Марковић је подсетио да односе Србије са другим земљама и народима прате многи митови и бајке, па и када је реч о односима са Русијом и да је штампање архивске грађе значајно, јер то је пут да се ослободимо митова.

Пошто се у другом тому доносе документи који се односе на период од 1804. до Берлинског конгреса 1878, министар је указао да се ради о периоду када се српски народ одлучио да се са онима који су га водили, осамостали и укључи у Европу, а на том путу је од самог почетка тражио и помоћ царске Русије, о чему сведочи прва дипломатска мисија проте Матеје Ненадовића одмах након подизања устанка.

„И 1878. година је била битна за српско-руске односе“, нагласио је Марковић, „пошто је Србија прихватила улогу Пијемонта, да заступа интересе, не само кнежевине и њених институција већ и српског народа у окружењу“.

Између те две судбоносне историјске прекретнице развијали су се српско-руски односи, о чему сведоче објављени документи који могу да пруже о њима праву слику, нагласио је Марковић.

„У овим књигама су чињенице из којих се могу пратити успони и падови односа Србије и Русије, јер односи између мале Србије и велике Русије треба да се базирају на чињеницама и могућностима, али међусобни ниво уважавања мора да буде увек исти“, подвукао је министар.

Он је најавио да ће одмах након завршетка посете руског премијера Владимира Путина одржати састанак са руским амбасадором у Београду Александром Конузином око представљања српске културе у Русији.

Конузин: Објективно сагледавање сарадње 

Амбасадор Конузин је изразио захвалност српско-руском тиму који је приредио прва два тома архивске грађе која је важна за објективно сагледавање свих видова сарадње две земље.

Он је истакао да се из докумената објављених у другом тому може сагледати заједничка борба коју су водили за независност Србије и која је била основа за русофилска осећања која су присутна до данас.

Конузин је позвао Министраство културе и Скупштину Београда да се укључе у Дане словенске културе коју организују амбасаде словенских земаља у Србији, последње декаде маја, у славу просветитеља светих Ћирила и Методија.

Руски амбасадор је позвао стручњаке да сарађују и на припремању грађе у вези са Првим светским ратом, јер ће за нешто више од три године у свету бити обележен век од његовог почетка.

Тим поводом, Конузин је директору Архива Србије уручио документ о упућивању руске помоћи у оружју, у октобру 1914. године Србији.

Саветник председника Србије Триво Инђић детаљно је представио садржај и концепт другог тома Москва-Србија, Београд-Русија, а проф. др Мирослав Јовановић представио је цео пројекат који би требало да има пет томова, а циљ му је да представи целину српско-руских односа.