Разговор са Епископом хвостанским Атанасијем, председником Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке
Аутор: Бранимир Нешић, Број 1043, Рубрика Разговор
Одлуком владе Србије, 2001. године, веронаука је, после више од пола века, враћена у образовни систем Србије. Иза нас је скоро деценија активности, Српска Православна Црква, као и остале цркве и верске заједнице у Србији, стицала је преко потребно искуство како би на што бољи, и за дечји узраст прихватљив начин, објашњавала и упућивала их у веронауку.
За Православље, новине Српске Патријаршије, разговарамо са Његовим Преосвештенством Епископом хвостанским и Викаром Његове Светости Атанасијем (Ракитом).
Преосвећени, приближава се почетак школске године. Какве су активности Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке на чијем сте челу?
– Веронаука је за нас свето дело. Зато јој посвећујемо посебну пажњу, њој и предавачима, вероучитељима. Ако се посматра из угла Цркве, онда су вероучитељи званично најистуренији црквени делатељи у овом друштву, а ако се посматра из школа, онда су вероучитељи једна неопходна допуна у образовању у нашој земљи. Вероучитељи су, као што рекосте, ево већ десету годину присутни у образовном систему Србије. Прихваћени су у школама у којима раде, а ми се трудимо сваке године да им помогнемо да њихов рад буде што успешнији. У неким школама постигли су изванредне резултате, тек понегде је још потребно да се мало раскрчи простор да би се омогућио деци приступ науке о Господу Исусу Христу. Ми се у Београду трудимо да разрадимо један систем у раду вероучитеља, јер је наша престоница веома широко подручје за рад, имамо велики број вероучитеља, њих око 270. Дакле, настојимо да тај вероучитељски корпус представља један организам, црквени и просветни организам, који је истовремено део просветног система Србије, а такође и део наше Свете Цркве. Шта онда подразумева тај наш систем? Пре свега, имамо Одбор за верску наставу који сачињавају професори нашег факултета, велики број катихета који предају верску наставу; затим, ту су људи који су искусни у медијима, уметници такође (међу њима нарочито они вични уметности речи). Створили смо један систем координаторске службе.Свака општина на подручју Архиепископије београдско-карловачке има по једног вероучитеља са додатном функцијом координатора. Њихов задатак јесте да координира рад свих вероучитеља на свом подручју. Ове године смо направили нови избор координатора, и на неки начин смо усавршили координаторску службу. Улога координатора јесте да буде спона између свих вероучитеља и школа у којима они раде, са једне стране, и Одбора за верску наставу, са друге стране. Такође, пошто смо покренули један програм континуираног усавршавања вероучитеља, координатори ће бити главни носиоци тог рада по београдским општинама. Затим, имамо службу надзора. Веронаука нема законски регулисано питање надзора, тј. Архиепископија не може званично да постави неког свог инспектора за верску наставу, пошто већ постоје инспектори при школама, односно при Министарству просвете, тј. при Градском секретаријату за образовање. Међутим, у сарадњи са директорима школа, ми смо искористили пријатељску могућност да увек пошаљемо некога из Одбора за верску наставу да посећује школе и да потпомаже; не да врши неку строгу инспекцију, него да на лицу места помаже рад вероучитеља, проверавајући не само њихову спремност у обављању службе наставника, већ и њихову интегрисаност у саму школу.
Поред тога, ми смо прошле године основали и такозвани медијски тим. Њега сачињавају педесетак вероучитеља који највише имају дара за медијску интерпретацију и представљање Цркве и садржаја верске наставе. Медијски тим сам поверио на руковођење нашем ђакону Ненаду Илићу, и он се у томе показао веома радан, марљив. Успео је да чланове медијског тима припреми како треба да наступају на телевизији и на радију, као и да се на прави начин представљају у писаним медијима.
Кад је реч о почетку школске године, особиту пажњу полажемо на то да школску годину почнемо молитвом. Због тога свака наша школска година почиње оном уводном Светом Литургијом која бива негде почетком септембра.
Поменули сте да у Архиепископији београдско-карловачкој тренутно има око 270 вероучитеља. Какви су критеријуми за ангажовање вероучитеља у Архиепископији београдко-карловачкој?
– Желимо да изаберемо најбоље. Ја бих рекао у великој мери да у томе успевамо. Наша Архиепископија има најшколованији катихетски кадар. Међу 270 вероучитеља, већи број њих су магистри наших богословских, педагошких или неких других наука. Углавном се то заборавља када се говори о веронаучном кадру. Обично се скреће поглед на то да неки од вероучитеља можда још нису завршили факултет. У Архиепископији је веома мали број катихета који су апсолвенти. Ове године показао сам мало мање милосрђа, а више строгоће према онима који још нису дипломирали, тако да је један број њих замењен онима који су дипломирали.
Специфичност наше Архиепископије, када су у питању вероучитељи, јесте да је веома мали број оних у мантији који предају. Ово не говори о неком нашем односу према свештеницима, посебно не о томе да ли имамо поверења у њих да ли могу предавати веронауку или не. Ми знамо да је сваки свештеник квалификован да предаје веронауку, међутим треба имати у виду да су велике мисионарске потребе Архиепископије и да су свештеници довољно упослени у свом свештено-пастирском раду. Настојимо да се хармонизују ове две службе, и до сада у томе веома добро успевамо, јер сваки наш вероучитељ, поред свог континуираног образовног усавршавања, такође мора да се и духовно непрестано усавршава. Сваки вероучитељ има свог духовника. Принуђени смо, ипак, да проверавамо духовно стање сваког вероучитеља, да проверавамо колико су интегрисани у живот Цркве.
У Архиепископији београдско-карловачкој одржава