Сви окренули главу од злочина над 181 човјеком

Datum: 31.03.2010 22:00
Autor: Слободан Дакић
МРКОЊИЋ ГРAД – Прије тачно 14 година, 1. априла 1996. године, у Православном гробљу у Мркоњић Граду почело је откопавање жртава из масовне гробнице, у којој је пронађено 181 тијело српских цивила и војника, које су на звјерски начин ликвидирали припадници хрватских оружаних снага у јесен 1995. године.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=MS70e21EBb4&feature=related[/youtube]
И поред доказа, који су му достављени прије десет година, Хашки суд окренуо је главу од овог злочина и предмет уступио Суду БиХ, који још ништа конкретно није предузео на процесуирању предмета.

Огорчене породице затражиле су од Удружења логораша РС да предмет о злочинима у Мркоњић Граду достави Тужилаштву за ратне злочине Србије у Београду, што је и урађено прије два мјесеца.

Породице жртава од тог тужилаштва очекују да предузме конкретне мјере на процесуирању одговорних и извршилаца ратног злочина.

Разочарана је и старица Милева Жупић, чија су два сина, Стево и Живко, пронађени у масовној гробници, док је тијело њеног трећег сина Жељка пронађено у селу Сурјан, недалеко од њихове породичне куће у селу Густовара. Пита се има ли правде.

– Надам се да ће правда ипак стићи злочинце. Живим за тај дан и надам се да нећу умријети прије него што видим да су злочинци одговарали за злочин који су направили. Моја дјеца никоме ништа нису била ни крива ни дужна, да би их неко, на такав начин, ликвидирао. Злотвори су ми уништили здравље и породицу – прича Милева Жупић.

Петар Митрић из Подоругле код Мркоњић Града каже да је 2. априла 1996. године из масовне гробнице извађено тијело његовог брата Душка, као и посмртни остаци Милорада и Петра, синова његовог стрица Жарка.

– Приликом ексхумације тијела из масовне гробнице видио сам стравичне слике. Било је јасно да су људи мучени и на звјерски начин ликвидирани. То су потврдили и налази екипе патолога, са др Зораном Станковићем са ВМA у Београду на челу. Није ми јасно зашто за злочине нико није одговарао – каже Петар.

Много је таквих потресних прича људи чији су најмилији убијени док је мркоњићка општина, у јесен 1995. године, била под окупацијом Хрватске војске и ХВО-а. Међу жртвама најстарији је био 91-годишњи Јован Лазендић из мркоњићког села Подбрдо. На подручју ове општине пронађена су још 364 тијела убијених српских цивила и војника, од којих је 210 са подручја мркоњићке општине. Четрнаест лица још увијек се воде као нестали.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Мркоњић Град Душан Милетић истакао је да становници мркоњићке општине никада неће заборавити злочин.

– Нећемо се смирити док рука правде не стигне злочинце. Зашто Суд БиХ није још ни прстом мрднуо са процесуирањем наредбодаваца и извршилаца злочина? Из документације која им је достављена све је јасно и зна се ко је то наредио и урадио. Међутим, очито је да код суда у Сарајеву српске жртве немају исти третман као остале – рекао је Милетић.

Одмазда
Према изјавама неколико преживјелих свједока, кључни догађај који је био повод за одмазду хрватских војника над недужним српским цивилима догодио се 10. октобра 1995. године. Тог дана, у нападу на Мркоњић Град, погинуо је бригадир Хрватске војске Aндрија Матијаш звани Паук, замјеник команданта Четврте гардијске бригаде из Сплита.

Тужба
Општина Мркоњић Град донијела је 2004. године одлуку да тужи Хрватску за почињену ратну штету, која је процијењена на 680 милиона марака. Експертски тим правника, у сарадњи са Aдвокатском комором РС, у завршној фази је припреме модела за тужбу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.