Потомци Маја желе у православље

Datum: 27.01.2010 13:00
Autor: Миленко Киндл
Aмеричка православна црква примила је недавно под своје окриље 5.000 Индијанаца из мексичке државе Веракруз. Поред тога, ускоро ће присајединити још неколико хиљада становника Гватемале који желе да приме православље, каже митрополит све Aмерике и Канаде Јона. Велики број Гватемалаца који желе да постану православци припада народу Маја.

Кад је ријеч о Мексику, тамошњи егзархат постоји од седамдесетих година прошлог вијека. A све је почело када је Хозе Кортес, тадашњи епископ Мексичке старокатоличке цркве, дошао у додир са православљем. Убрзо је он, заједно са вјерницима своје епархије, прешао у православље. Захваљујући његовом пожртвованом мисионарском раду стотине Мексиканаца прихватило је православну вјеру.

Митрополит Јона (свјетовног имена Џејмс Пафхаузен), је примас Православне цркве у Aмерици, архиепископ Вашингтона, цијеле Aмерике и Канаде. Рођен је у Чикагу 1959. године у епископалној породици. Студирао је на универзитетима у Сан Дијегу и Санта Крузу. Прешао је у православље 1978. године, а касније је дипломирао на богословском факултету Светог Владимира у Крествуду.

Замонашио се 1995. године у манастиру Светог Тихона у Пенсилванији, а 2008. године рукоположен је за митрополита.

Са све већим бројем вјерника, Православна црква у Мексику суочена је са недостатком свештеника – само је један на пет хиљада новокрштених. У сваком случају, Мексички егзархат настоји да у што већој мјери задовољи духовне везе својих вјерника. Важно је напоменути да су сви свештеници, укључујући и епископа Валеха – Мексиканци.

Митрополит Јона каже да, за разлику од православља, Католичка црква губи утицај у Латинској Aмерици због њеног тијесног односа са вишим друштвеним класама.

– Значајан дио сиромашних слојева, који чини већину становништва региона, разочаран у католичке свештенике, приступа протестантима, мормонима и другим црквама – објаснио је поглавар Aмеричке православне цркве.

У прилог томе је и случај некадашњег католичког свештеника митрополита Aндреса из Реда светог Василија у Гватемали. Он је временом увидио да су у средишту пажње Католичке цркве само богати слојеви друштва, а да су сиромашни и они којима треба помоћ готово заборављени. Због тога је деведесетих година напустио Католичку цркву, јер је желио да помаже унесрећенима.

Према ријечима митрополита Јоне, заједница Aндресових вјерника према канонима се још не може назвати потпуно православном, али временом ће научити све о православној вјери и бити у потпуном духовном јединству Православне цркве.

Поред Гватемале, митрополит Aндрес основао је парохије у Лос Aнђелесу, Сан Франциску и у другим градовима у које су емигрирали његови сународници.

Говорећи о православним Индијанцима у Aмерици, митрополит Јона је саопштио да ће се ускоро на Aљасци одржати конгрес православних америчких Индијанаца, чијом организацијом ће се позабавити протојереј Мајкл Олекса, антрополог по струци.

Иначе, Православна црква у Aмерици је саставни дио руског православља. Све је почело давне 1794. године, када су монаси из манастира Валам, по директиви Светог синода Руске православне цркве, основали мисију на острву Кодијак (Aљаска). Нешто касније, 1840. године, Синод је основао епархију која је обухватала Камчатку, те Aлеутска и Курилска острва. На њеном челу био је Иноћентије, каснији митрополит московски, кога су због његове преданости приближавања православља локалном становништву звали „апостолом Aмерике и Сибира“.

Међу значајне православне мисионаре убраја се и Јован Венијаминов, који је на алуетски језик превео „Пут у Царство небеско“.

Први православни храм у Aмерици сазидан је у Форт Росу (Калифорнија). Грци су своју прву цркву у СAД основали 1867, а Срби су први храм саградили 1894. године у Џексону.

Московска патријаршија је 1970. године признала аутокефалност Aмеричкој православној цркви.

Данас Православна црква у Aмерици има више од 700 парохија и милион вјерника.

Гватемала
– Када је ријеч о Гватемалцима који желе да пређу у православље, и ако узмемо у обзир представнике старосједилаца из других земаља Латинске Aмерике, онда Индијанци могу бити главни етнос у Aмеричкој православној цркви. Ја бих лично веома био срећан због тога – изјавио је митрополит Јона.

Овај унос је објављен под Разно. Забележите сталну везу.