МИЉАНОВИЋ: У КАЛЕСИЈИ НА СНАЗИ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ

Предсједник Српског грађанског вијећа из Калесије Живоин Миљановић изјавио је данас да Срби поврантици на подручје ове општине немају основна људска права и истакао да су у протеклих десет година претрпјели многа понижења.

Инфо | 16:27 27/10/2009 | Извор: РТРС

Миљановић је рекао новинарима да је упознао све релевантне факторе у БиХ, Федерацији БиХ, Републици Српској, као и високог предстваника у БиХ Валентина Инцка да Срби у Калесији тешко живе, те да се против њих врше разне опструкције, па чак и етничко чишћење.

Он је додао да је свјестан да су, када изговори етничко чишћење, то тешке ријечи, али да их поткрепљује чињеницама.

„У општини Калесија нема ни једно лице српске националности запослено, иако су Срби конститутивни народ, ништа се не ради у области одрживог повратка, па се због тога из Гојчина иселило седам, а из Дубнице једна српска породица“, рекао је Миљановић.

Он је нагласио да се српском православном гробљу у Гојчину не може прићи већ шест година, а општина ништа не ради да ријеши прилазни пут гробљу, јер га је заградио Бошњак који је власник плаца у близини гробља.

Истичући да се у општину Калесија вратило само 350 лица српске националности, Миљановић је подсјетио да је прије рата на овом подручју живјело око десет хиљада Срба.

Он је додао да је од 1 300 стамбених јединица, колико их је прије рата било, до темеља порушено 670, док су остале девастиране, и истакао да је након рата обновљено око 300 стамбених јединица.

Миљановић је рекао да је о свему овоме упознао високог предствника у БиХ Валентина Инцка, јер се домаће власти не укључују у рјешавање наведених проблема са којима се суочавају српски повратници на подручје општине Калеисја.

У копији писма високог предстваника наводи се да „ОХР и даље у потпуности подржава повратак избјеглих и расељених лица, те да одговорност за ова питања сада чврсто леже у рукама надлежних домаћих органа“.

Инцко даље у одговору наводи да, питања која се помињу, морају рјешавати директно надлежне институције од општинског, кантоналног и федералног нивоа до државног министарства надлежног за пружање подршке повратку избјеглих и расељених лица.

„Постоји једна област у којој је, према мом мишљењу, важно да се сада оствари извјестан напредак. То је питање пропорционалне заступљености у јавној управи општине. Уколико смо коректно обавијештени, нема ни једног Србина запосленог у општинским органима власти. Ово није прихватљиво и мора се исправити, како у општини Калесија тако и у свакој другој општини са таквим или сличним пробелмима“ , наводи Инцко у одговору.

Помоћник начелника општине Калесија за општу управу и расељена лица Хазим Јусуфовић рекао је да општина у сарадњи са кантоналним, федералним и државним органима издваја довољно средстава за рјешавање повратничких проблема.

„Средства се улажу у побољшање путних комуникација, водоводне и електро-инфрастурктуре и свега што ствара услове за побољшање одрживог повратка“, рекао је Јусуфовић.

Он је нагласио да је горући проблем гробље у Гојчину и додао да је то питање за општину завршено.

„Чека се само расправа на надлежном суду, која ће утврдити колика ће бити накнада за изузимање прилазног земљишта гробљу, након чега ће тај проблем бити ријешен“, појаснио је Јусуфовић.

Говорећи о запошљавању повратника, Јусуфовић истиче да се нико од 1996. године од Срба повратника није пријавио на оглас због чега је немогуће ријешти тај проблем.

Јусуфовић је рекао да Миљановић више није компетентан саговорник општине, јер је искључен из Српског грађанског вијећа.

У одлуци Српског грађанског вијећа из Тузле стоји да је Миљановић искључен из овог тијела, јер „не сарађује ни са Српским грађанским вијећем из Тузле, ни са локланим органима власти, док истовремено врши опструкцију и кочи повратак расељених лица“.

Миљановић не прихвата ову одлуку, која је достављена општинским органима власти, јер на одлуку није стављен печат Српског грађанског вијећа из Тузле, чији је огранак ово вијеће из Калесије.

Миљановић је рекао да њему лично ова одлука, која није овјерена печатом, није уручена.

На овај састнака одазвали су се само представници Министарства за избјеглице и људска права БиХ – Регионална канцеларија из Тузле, док ресорни министри за избјегла и расељена лица Републике Српске и Федерације БиХ, чији је долазак био најваљен, састанку нису присуствовали.

Б.Т.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.