Оне живе ту поред нас на маргини живота, будне и када спавају, сите и када гладују, са својом дечицом у мислима и када су саме. Главе им пуне брига, руке пуне посла, а срце топлине. Мужеви без сталног запослења, немају ништа, а нису сиротиња. Станују у кућицама или тесним становима, где реч љубав није изгубила ни смисао ни садржај. Али, и она понекад ишчезне пред гомилом проблема и дугова.
Деца им расту често окружена чуђењем и неразумевањем средине, уз питање „зашто вас је толико“, и јаловим салонским расправама „ о жељеној и нежељеној деци“. Као да децу доносе роде,и као да ништа не зависи од Створитеља овог света. Држава их се сети у два маха: када је време опорезивања и регрутације. На њима Електродистрибуција тренира строгоћу.
Живе скромно, тихо, повучено, али достојанствено. Изгарају усправне, прометејски, као хероине. Суштина те хероике налази се у вишеструкој жртви за децу, и одрицању од материјалног. Жртвовале су лагодан, комфоран и луксузан живот, а изабрале онај са пуно оскудице. Жртвовале су пословну каријеру, успех у друштву, да би себе потпуно посветиле деци. Одрекле се годишњег одмора, вечерњег изласка, француског вина и скупоцене хаљине.
Њихова жртва је добровољна и христолика.
Подносе ударце погледа пуних зависти од оних чије је сво богатство стало у лажни сјај златне наруквице. Презиру сажаљење, не траже милост ни милостињу, већ само очекују људско разумевање. У чињеници да стварају нови живот лежи величина њиховог подвига. Фабрикама рађају раднике, држави пореске обвезнике и браниоце, будуће произвођаче материјалних добара које ће уживати други.
Оне су двострука мера човекољубља: њих према потомству, и нас према њима. Оне су потврда да слобода рађања није пука парола, односно мртво слово у параграфу.
Да није њих, како би знали да ли човјек има душу?
(Напомена: пресек материјалног стања и године чланова доле наведених вишечланих породица су из лета 2007.године)
Арамбашићи из Београда
Мирјана и Радомир Арамбашић подижу вероватно најбројнију српску породицу.Смештени су у стану кога им је поклонила Српска православна црква у Београду (Јулино брдо ) са својих 15 деце. Најстарији је Зоран са 25 година,следе Зорица 23,Десанка 21,Маја 19,близанци Горан и Дејан 18,Ивана 15,Тања 14,Милица 12,Милан 11, Љиља 10,Јелена 9,Веселин 7,Пера 5 и Јована 3. Немају стални извор прихода,бораве у тешким условима,а само троје деце прима дечији додатак. Дневно у просеку троше 13 хлебова. Неке хуманитарне и невладине организације,као и јавне личности су им помагали, али једнократно,што је било симболично и недовољно.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Атанасковићи из Гроцке
Самохрана мајка Драгица Атанасковић сама подиже десеторо деце: седам синова и три кћерке. Родила је десеторо здраве деце: Алексу (22), Биљану (21), Божидара (20), Милеву (16), Мирослава (15), Бобана (12), Слободана (11), Богдана (10), Љепосаву (8) и Горана (7 година) и тако се одавно уписала у „Мајке Југовића“. Најстарији Алекса има 22 године и одселио се код Драгициног брата у Уб, где ради као возач комбија. Биљана (21) се такође одселила, живи на Канаревом брду и она се запослила. А и треће дете Божидар (20) ради однедавно као аутолимар и не живи са мајком. Још троје деце: Милева (16), Мирослав (15) и Бобан (12) не живе однедавно са мајком, већ су смештени у Стационару за незбринуту децу у насељу Браће Јерковић. Због лоших услова за живот морали су да оду. А четворо најмлађих Слободан (11) Богдан (10), Љепосава (8) и Горан (7) живе са мајком у трулој бараци од 18 квадрата. Слободан је тешки асматичар, а Љепосава болује од епилепсије. Атанасковићи већ 12 година живе у бараци која је некада припадала Инстутуту „Винча“, у скученом и мемливом простору, без купатила и тоалета, а зими су често без огрева. Живе без икаквих сталних примања, немају дечије додатке, не примају социјалну помоћ, преживљавају од донација Српске православне цркве и добрих људи, као и помоћи коју шаљу Драгицин син и брат са Уба. Адреса: Породица Драгице Атанасковић, Улица палих бораца бр. 47, 11351 Винча, Гроцка, Србија. Контакт: +381 6370 40 989.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Александровићи са Косова и Метохије
Јагода и Радомир Александровић, живећи у Призрену,у јужној српској покрајини ,изродили су шесторо деце: два сина и четири кћерке. Најстарија је кћерка Бранкица,иза које следе Ивана, Саша, Бојана, Маја и Горан. Отац Радомир је као полицајац погинуо код Призрена,а самохрана мајка је са децом кренула у избеглиштво. Променили су неколико локација, а сада се налазе у изнајмљеном стану у Крушевцу. Добијали су новчану помоћод ХО „Божур“ из Чикага.
Породица Александровић снимљена у избеглиштву Отац Радомир погинуо на фронту
—————————————————————————————————————————————————————————-
Алексићи из Пожаревца
Николета Алексић (пореклом Румунка, рођена 1972. у месту Хунедореа) живи сама са шесторо деце у селу Кобиље, код Пожаревца, где се по легенди родио један од највећих српских јунака Милош Обилић. Од деце, које је отац Љубиша недавно напустио, најстарији је Михајло, који има четрнаест, за њим је две године млађа Сандра, Милану је једанаест, Данијели девет, Александра има седам, док је Милош још беба. Бораве у старој кућици на крај села које има 200 домаћинстава, без основних услова за живот, без икакве помоћи.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Адамовићи из Српца
Самохрана мајка Сабира Адамовић живи са осморо дјеце. Најстарији је син Синиша, од 11 година, следе Сњежана, Славиша, Сандра, Душан, Сретен, Дијана и беба Давид. Отац Славко Адамовић је преминуо од срчаног удара и није дочекао да са породицом усели у нову кућу,у насељу Сунце. Кућу су изградили општина и Министарства за породицу, омладину и спорт Републике Српске. Општина Србац обезбиједила је плац и комплетну инфраструктуру, а ресорно министарство 61.000 марака
Породица прима социјалну новчану помоћ од 82 марке и дечји додатак од 190 марака.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Бабићи из Мркоњић Града
Мерима и Зоран Бабић из Мркоњић Града имају десеторо деце:седам синова и три кћерке. Најстарији син Данијел је завршио средњу школу и тражи посао. Ненад је одличан студент на Машинском факултетау у Бањалуци, а Предраг средњошколац..Симо, Небојша, Стрефан, Нада и Сњежана су основци, док најмлађа Николина не иде у школу. Живе од Зоранове инвалиднине (130 марака) и већ дуже време праве кућу у насељу Ријека. Имају жељу да заврше кућу и у њој крсте своју децу.Од Владе Републике Српске добили су на поклон веш-машину.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Бајићи из Прњавора (Република Српска)
Живе у селу Брезик. Имају осморо деце. Очекујемо опширније податке.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Бојићи из Црне Горе
Олга (42) и Зоран Бојић из Никшића имају седморо деце. Најстарији Александар (19) завршио је Економску школу, Новица учи телекомуникације, Николина похађа шести разред, Марија је ђак првак, док ред у кући „заводе“ петогодишњи Василије и годину млађа Василиса. Најмлађа Ана је још беба. Марија болује од „Хочкинове“ болести. Живе од Зоранове плате, 400-500 еура с муком зарађених у Профилним ваљаоницама Жељезаре, у двособном стану Зорановог оца Душана, полицијског пензионера. Зоран тренира одбојкашице клуба „Никшић“, којег је основао пре 12 година.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Булатовићи са Косова и Метохије
Свјетлана (39) и Његош (41) живе у Куршумлији,где су стигли као избеглице са Косова Поља. Изродили седморо деце: Најстарија Јелисавета има 15 година, Велимир 13,Јулијана 11, Властимир 9,Вукота 6,Василије 4 и за сада најмлађи Данило 2. Четворо иде пешке у школу,и никада ни једно није донело мању оцену од петице. Родитељи су без сталног запослења и сталних прихода.Осам година потуцали се од немила до недрага,по туђим кућама,све док им Човек великог срца Александар Станковић из Прокупља није поклонио своју кућу са окућницом и воћњаком. Породицу издржавају надничарењем, радећи најтеже послове у суседним домаћинствима.У кући немају телевизор, радио-апарат, нити једну једину дечију играчку. Од иметка имају козу и три кокоши.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Булатовићи са Косова и Метохије
У избегличком насељу Рудеш код Берана живи вишечлана избегличка фамилија Драгане Булатовић, са деветоро деце, и баком Милицом (83). Протерани су из Ђаковице (КиМ) .Налазе се у скученом простору од тридесетак квадрата и од сигурних прихода имају само 50 еура бакине пензије. Отац Бранислав је недавно преминуо. Најстарија кћер Јелена је студент у Косовској Митровици. Синови Јагош и Милојица сезонски надниче на грађевини како би браћу и сестре обезбедили са храном и одећом.Трећи син је Василије, а онда следи пет кћерки ,од којих најмалађа има тек три године. ХО „Божур“ из Чикага купио им, августа 2008. године намештај и храну у вредности од 3.000 долара,и покренуо акцију за куповину куће.
Мајка Драгана
—————————————————————————————————————————————————————————-
Бојанићи из Крајине
У Бронзаном Мајдану код Бањалуке,у поклоњеној кући са седам дунума земље, живи породица Бојанић са седморо малодобне деце. Радојка и Бранко (44) су одрасли без родитеља, у Дечијем дому „Рада Врањешевић“.Немају родбине, па су увек желели да створе бројну породицу. Најстарија Сузана има тринаест година, Весна је годину млађа, Бранка има 11, Милутин седам, Јован пет, Петко четири и најмлађи Aлександар две. Петоро похађа школу.Пошто родитељи немају стални посао,једини извор прихода им је дечији доплатак од 140 КМ за троје деце, Децу је иначе крстила кума Стоја Тица из Бање Луке у манастиру Гомионица.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Божовићи са Косова и Метохије
Светлана и Чедомир Божовић (42) су 1999.прогнани из Витомирице код Пећи,са троје деце; Тамаром (11), Миленом (10) и Филипом ( 7).У избеглиштву у Србији добили су још двоје, Миљана (6), који је рођен у Кусатку, и трогодишњег Михајла рођеног у Смедеревској Паланци. Божовићи су као избеглице променили неколико локација, једно време су спавали под ведрим небом у градском парку у Смедеревској Паланци,све док им Хуманиатно друштво „Божур“ из Чикага у августу 2006.године није купило и поклонило у трајно власнишво кућу вредну 12.000 евра. Кућа са пратећим господарским објектима и лепим имањем се налази у селу Гревци код Крушевца.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Богдановски из Београда
Драгана и Петар Богдановски,пореклом из Русије, живе на Палилули,у Улици Љубе Стојановића 32, са осморо деце у шездесетак квадрата. Најстарија је Марија,која студира Ветерину, следе Милош, Милица, Милена, Маја, Страхиња,Сања и најмлађи Никола.Сви су одлични ученици. Отац ради пре подне у библиотеци, поподне што му се понуди,а мајка дијететичар-нутрициониста је углавном кући,или на послу преко студентске задруге. Све дугове су успели измирити,осим оних за стују. Немају ничега довољно,али се не жале,нити кукају.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Божићи са Требаве
Слађане и Обрад (37) Божић у Крчевљанима на Требави (општина Модрича, Република Српска) имаjу шесторо деце, која одрастају у веома тешким материјалним условима. Једину помоћ од 160 марака месечно им пружа Центар за социјалани рад.
Зарадом у надници Обрад издржава болесну супругу Слађану (штитаста жлезда) и децу, од којих двоје иде у школу. Мирко је завршио трећи, а Стоја други разред. Њима Центар за социјални рад обезбеђује књиге и школски прибор. Остали, петогодишњи Станко, четворогодишња Мара,трогодишња Драгица и једанаестомесечна Снежана су код куће, у којој нема купатила ни електричне енергије.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Bасиљевићи из Крагујевца
Радмила (35) и Срђан Васиљевић (38) имају осморо деце.Најстарија Јелена са 16 година, Јована 14, Тамара 13, Јован 11, Лазар 10, Бојан 9 , Немања 6, и најмлађа Невена са две године. Живе у селу Велики Шењ надомак Каргујевца у недовршеној кући коју су направили уз помоћ донације из Холандије. Издржавају се производњом и продајом креча, држе овце и једну краву. Немања најесен полази у школу и пожелио је да има нову торбу. Контакт телефон: 064/2300-978
—————————————————————————————————————————————————————————-
Видојевићи из Старе Рашке
Породица Видојевић живи у селу Видово, седам километара од Новог Пазара. Светлана и Драгиша имају шесторо деце: Сузана 11 год., Чедомир 10, Јован 8, Јована 7, Теодора 5, и најмлађи Данило од 8 месеци. Четворо деце иде у школу од Видова до Дојевића. Неопходнија су им средства за изградњу започете куће, коју тренутно нису у стању да заврше самостално. Драгиша издржава своју породицу од пољопривреде, продајом дрва на пијаци и није запослен. Са њима у кући живе Драгишини родитељи. Видово је српско село одакле се део породица исељава, продајући куће и земљиште муслиманима.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Војводићи из Београда
Ирина и Василије Војводић,који су се упознали у цркви Светог Ђорђа на Бановом Брду, где и живе, имају осморо деце. Најстарија је Христина (13), следе Јована (12), Стефан (10), Данило (8), Анастасија (6), Марко (5) , двогодишња Марија и Марта која је још беба. Станују у дограђеном станчићу од шездесетак квадрата у улици Љешка 48 у Београду, украшеном иконама православних светитеља,по којима су деца и добијала имена.Троје деце похађа музичку школу. Василије је завршио Право, и ради као секретар Богословског факулетата.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Величковићи из Горњег Стајевца
У иначе сиромашној општини Трговиште,на граници са Македонијом, живи сиромашна породица Величковић са шесторо деце. Бораве у трошној кући са земљаним подом и дечијим додатком као јединим извором прихода. Мајка Винка незапослена,а отац тешко болестан. Двоје најмлађих, Милица и Никола, једини су ђаци пешаци у основној школи.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Вујаковићи из Сомбора
Јелена (35) и Саво (51) Вујаковић из Сомбора (улица Раде Кончара) изродили су деветоро деце. Најстарији је Драган (17),следе Милица (16),Синиша (16),Светлана (14), Срђан (13), Стевица (11), Милан (8), Божана (8), и најмлађи Саво са пет и по година. Живе у кући коју им је поклонила добротворка Мира Павловић из Данске,пореклом из Српског Милетића. Вујаковићи су претходно боравилили у селима Риђици, у кући коју је срушило невреме, и Колуту,у дому Јање Гаврић.Отац ради као зидар ,а мајка углавном меси десетак хлебова дневно.Примају повремено помоћ од Црвеног крста и Центра за социјални рад,а троје деце има дечији додатак. Сви су одлични ученици.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Вујанићи из Крајине
Невенка (47) и Јовица Вујанић (49),родом из Врдника код Книна,имају седморо деце.Срећко (24) ,Миливоје (23), Клаудија (21), Јована (16), Илија (15), Милан (12) и Јован (9). Хрватска „Олуја“ их је одувала до Ниша,гдје су се скрасили у трошној згради бившег нишког обданишта „Лане“, (Станоја Банушевца бб) која прокишњава. Прозори су без стакла. Али, и у таквим условима обиљежавају крсно име Ђурђевдан. Најстарији Миливоје,аутомеханичар по струци, у међувремену је оженио Светлану из Куршумлије, добио кћер Милицу и увећао ову многочлану породицу у којој нико нема стални посао. Бивши мајстор Творнице вијака принуђен је да храни укућане на крампу и лопати. У последњих шест година нису добили никакву помоћ, и често су гладовали.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Вујевићи из Зворника
Миле Вујевић (36) живи са супругом Љиљаном (25) у селу Горњи Локањ код Зворника. Имају шесторо деце, од којих двоје иде у школу: Владимир (8), Драгомир (6), Петко (5), Славољуб (3),те близнакиње Босиљка и Борка рођене у пролеће 2007. Станују у изграђеној кући, не примају дечији додатак, и немају стално запослење. Oд владе Републике Српске и општине Зворник су добили средства која су уложили у доградњу куће. Половином 2008. године Вујевићи су добили СЕДМО дете, сина Милана.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Вулеташ из Баната
Мајка Надица (29) и отац Ђорђе (35) из Меленаца код Зрењанина, имају седморо деце. Прво су изродили четворо, Златинку(10), Ненада (8),Слађану (6) и Дејана (4),а онда су пре две године изненада стигле тројке: Томислав, Стевица и Сања. Живели су на маргини живота,у страћари која је прокишњавала све док им прошле године општина и Месна заједница на иницијативу Лазара Марјанског нису купили и поклонили четворособну кућу, са двориштем и баштом, где се може узгајати поврће. Након што је Ђорђе нашао стално запослењеу фабрици обуће „Стил“ повећане су шансе за опстанак ове породице.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Вуксановићи из Старе Рашке
Снежана и Срдан Вуксановић живе у Новом Пазару, имају петоро деце:Милицу 15 година, Милену 13, Миљану 11, Вању 9, и Винку 6 година. Осим најмлађе Винке све девојчице иду у школу. Отац породице Срдан ради у комуналном предузећу. Плате је нередовне, па једва успевају да саставе крај са крајем. Мајка Снежана је домаћица, иначе нервно болесна. И она и Срдан су имали доста тешко детињство. Живе у малој кући, односно у једној соби. Шпорет су добили од Црвеног крста.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Влашки из Титела
Ружица (38) и Ђорђе Влашки (40) из Титела имају седморо деце:петоро својих и двоје усвојених.Пре 17 година су добили кћерку Вању сада ученицу Медицинске школе,потом Милана (16) ,Стефани (13),Светислава (12) и Марка (10).Половином августа 2007. породица Влашки је из Центра за социјални рад примила на старатељство две девојчице,сестре Аницу (7) и трогодишњу Славицу. Када су супружници на послу о деци брине бака Стевка.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Влајковићиса Косова и Метохије
Породица Ђорђа Влајковића са шесторо деце избегла је са родног огњишта из општине Липљан,а тренутно се налази у насељу Радинац код Смедерева.Двоје деце је болесно, настарији Владица стар 21 годину са озбиљним кардиоваскуларним проблемима и најмлађи осмогодишњи Миодраг који болује од целебралне парализе.
Контакт телефон: 064/4292-284
—————————————————————————————————————————————————————————-
Гавриловићи (Матићи) из Крајине
У банатском селу Александрово, на путу Зрењанин-Српска Црња,на граници са Румунијом, живи удовица Јадранка Гавриловић из Кистања,са деветоро од десеторо деце колико укупно има из два брака. После кћерке Милене најстарији је Милорад 20, затим следе Ђорђе 17, Милица 12, Милош 11, Драгана 10, близанци Снежана и Предраг 9, и најмлађа Верица 6. Најстарија кћерка и првог брака ,Јована, се удала. Први муж Ђорђе Матић је погинуо у рату у Крајини 1992.године, док је други, официр српске крајишке војске Предраг Гавриловић умро прошле године. Са породицом је прво избегла у Вршац, потом у Приштину, Делиблатску пешчару, а сада живи у напуштеној запуштеној кући, без купатила. Два пута је оперисана и неспособна за рад. Славе крсно име Светог Јована. Контакт телефон: 064/167-2658. Aдреса: Ђуре Јакшића 87, 23217 Александрово, Српска Црња
—————————————————————————————————————————————————————————-
Гавриловићи из Доњег Милановца
Данијела (28) и Горан Гавриловић (34) живе у малој кући са кухињом и две собице, на Крапаћосу, насељу надомак Доњег Милановца са осам малодобних синова: Слађан 11, Срећко 8, Александар 7, Данијел 5, Светислав 4, Јован 3, Саша 2 и Марио који је још беба. Заједнички ручак се куха у лонцу од пет литара. Незапослени родитељи повремено надничаре,а жеља им је да имају још једно дете – кћерку!
—————————————————————————————————————————————————————————-
Гачићи из Крајине
Милка и Слободан Гачић из крајишког села Ћела код Новог Града имају петоро деце и очекују шесто. Незапослени су,а преживљавају захваљујући очевој минималној инвалиднини и месечном дечијем додатку од 160 марака.Најмлађи је син Славко који једини не иде у школу. Жеља им је да саграде кућу.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Глишићи из Лакташа
У селу Чардачани. у Републици Српској,на путу Прњавор-Лакташи живи породица Глишић. Мајка Станка (39) и отац Миленко (49), бивши радник „Чајавеца“, хране осморо деце,шест синова и две кћерке.Најстарији је Радислав са 2о година, а најмлађи једанаестогодишњи Бранко. Између њих су се рађали Драгиша, Љубиша, Славиша, Жељка, Жељко и Бранкица. Породица Глишић је донедавно живела у трошној брвнари, али уз помоћ људи великог срца успевају од чврстог материјала изградити још недовршен кров над главом.Оскудевају у свему, раде све што им се понуди, али их животни оптимизам не напушта.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Голубовићи из Параћина
Весна (родом Миленковић,34) и Горан Голубовић (36),обоје назапослени, имају деветоро деце.Живе у селу Шалудовац код Параћина у поклоњеној оронулој кућици од тридесетак квадрата,без воде и намјештаја. Спавају на даскама, дугују новац за стурју,а воду за пиће и ручно прање веша доносе са бунара. Родитељи незапослени,а деца ситна,од којих четворо иде у школу:Тијана 11, Мирјана 10, Милош 9, Никола 8, Кристијан 6, Александар 5, Немања 4, Лука 3 и најмлађи двогодишњи Матеја. Од беле технике имају једино ТВ кога једонирао од Братислав Милојевић.
Почетком октобра СО Параћин је адаптирала и дала им на кориштење стан у згради за колективни смештај у Поповцу.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Грбићи из Хрватске
Вишечлана породица Милана и Биљане Грбић,са шесторо деце,Татјана (15), Никола (10), Жељка (6), Драгана (9) и двогодишње близанкиње Николина и Милана. избеглица су из личког места Плашки, у Хрватској, После 12 година избегличког “стажа” и сељакања по изнајмљеним кућама и салашима,за њих је откупљена четворособна кућа у Чонопљи, надомак Сомбора. Куповину куће за ову породицу омогућила је Европска агенција за реконструкцију, која у својим пројектима за збрињавање избеглица има и откуп сеоских кућа. Кућа је купљена за 6.000 евра, док je ј1.000 евра утрошено за адаптацију и реновирање.
—————————————————————————————————————————————————————————
Граховац из Градишке
Љињана и Остоја Граховац са седморо деце живе у насељу Жеравица, општина Градишка. Са љима су; Борислав, Радослав, Ненад, Предраг. Слађана, Славиша и Сњежана. Њихових троје старије деце, Биљана, Бранислав и Бориславка су засновали своје породице. Живе као избеглице у туђој кући коју плаћају 150 марака, немају прихода, а отац је нарушеног здравља већ неколико пута оперисан. Почетком 2009.уселили у кућу изграђену уз помоћ општине и Владе РС.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Дамјанац из Херцеговине
Ковиљка (44) и Петко Дамјанац (48) из Придвораца код Невесиња изродили су 12 дјеце.Двоје деце је умрло,Невенка се удала,тако да их је у модаћинству остало деветоро: Драган, Зора, Милица, Крсто, Обрад, Ђорђе, Горан, Славица и најмлађи Милош. Родитељи немају стално запослење, баве се екстензивном пољопривредом и узгајањем стоке. Највише им помаже Српска православна црква, која им је донирала кућу.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Денићи са Космета
Породици Денић живи у селу Стража. Разговарали смо са мајком Љубинком и шесторо њене деце. Денићи живе у невероватној сиромаштини, деца су неухрањена, болесна, без кревета и у веома лошој хигијенској околини. Отац породице не чини довољно да помогне својој породици и деци, већ скоро сву финансијску помоћ троши у локалној кафани на алкохол.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Дамјановићи из Шековића
Самохрана мајка Анђелка Дамјановић из Папраће код Шековића живи са четворогодишњим сином Илијом и шест кћери: Бранка 17, Пелка 16, Зорка 12, Борка14, Илинка 11, и седмогодишња Сандра.Супруг Брано( 44) и двогодишњи син Божо су почетком јуна ове године страдали у пожару,којом приликом је изгорела и породична кућа где су боравили. Њу су саградили уз помоћ општине,која је поново покренула акцију да се незбринутим Дамјановићима изгради нови дом на новој локацији ближе пута. Почетком октобра 2007.кућа солидарности је завршена, тако да је породица Дамјановић добила трајни кров над главом. Организација Срби за Србе је учествовала у акцији са једнократном помоћи, која је уручена у лето 2007. године.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Драгичевићи из Зворника
Избјегличка породица самохране мајке Анђе Драгичевић, рођене 1968. године,живи подстанарским животом у трошној кући деведесетгодишњег слијепог деда Драгомира,у Роћевићима код Зворника. Драгичевићи су за време рата избјегли из села Растошнице,донедавно привремено смјештени у Шепку,одакле су деложирани. Свих петоро деце су добри ђаци: Бранимир ( 1985,студент у Бијељини), Драган (1988), Саша (1993), Илија (1995) и најмлађа Данијела (1999).Немају никакве приходе,осим повремене зараде коју остваре радећи на сезонским пољопривредним пословима.
—————————————————————————————————————————————————————————
Ђаковићи из Приједора
Рада и Слободан Ђаковић из Приједора имају петоро деце,три кћерке и два сина:Гордана, Горана, Рада, Горан и Бојан.Четворо иде у школу, понекад и без обуће. Живе у трошној шупи од дасака величине четири квадрата у Гашића насељу, са 210 марака дечијег додатка и повременог новца који отац заради радећи било који посао.Струју су прикључили од комшије,а купају се вани. Раније је Слободан, по занимању бравар,радио у Хрватској, али је већ 12 година без сталног запослења.Жеља им је да направе кућу на свом земљишту.
—————————————————————————————————————————————————————————
Ђујићи из Срема
Отац Тодор. Живе у Лаћарку, Имају шесторо деце. Очекујемо податке.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Ђукићи из Котор Вароши
Неђо и Станимирка Ђукић са петоро деце последња су породица која је живела у изумрлом планинском селу Маљава (МЗ Грабовица, општина Котор Варош). Након што су их вукови неколико пута напали преселили су у сигурнију зграду Ловачког дома.Ту имају струју и воду, а и деци је ближе до школе. Драгана похађа други, а Дејана пети разред ОШ „Петар Кочић“ у Шипрагама. Због удаљености осмогодишње школе син Његослав и кђерка Радмила су напустили школовање, а Његомирка има тек четири године. Отац Неђо је до рата радио као шумски радник у Огулинуу Хрватској, сада је незапослен,тако да се породица издрђава од 140 марака дечијег доплатка. Пошто се не смеју, нити имају где вратити у планину, жеља им је да нову кућу граде у близини неког насеља.
——————————————————————————————————————————————————————————
Ђурићи са Космета
Данка и Милосав Ђурић са осморо малолетне деце једина су српска породица у селу Бинач код Витине, на Космету. Живе веома тешко, у неимаштини, усамљени, заборављени, често гладни. Замљу су им узурпирали Албанци, а кућу запалили. Онима који желе директно да помогну Ђуриће могу то учинита на следећу адресу: Комерцијална Банака А.Д. Београд, филијала Врање бр. рачуна 205-1001527863820-15 .
—————————————————————————————————————————————————————————-
Ђуровићи из Никшића
Несрећа никад не долази сама. Удовици Томани Ђуровић (53) из села Церово код Нуикшића пре годину дана је умро супруг,а пре три месеца изгорела кућа. Са петоро деце,од којих је Десанка најмлађа сместила се привремено у шатор,где ће живети све док мајстори не саграде нови дом. Да би купила грађевински материјал продала је живину и краву,тако да су Ђуровићи остали без игде ичега.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Ћуричићи из Врдника код Ирига
Мало људске солидарности и топлине, разумевања за муке седмочлане породице, помогло би брачном пару Валентини Заграђа (23), која је родом из Призрена, њеном супругу Сретену Ђуричићу (45), а посебно малим рашчупаним главицама Ивани (7), Огњену (6), Теодори (4), Ивану (2) и тек рођеном Теодору. Али, као да је солидарности нестало, као да људи не виде ничију муку, па се ова седмочлана врдничка породица мучи у старој кући набијачи, у скромних 14 квадрата,у Врднику,општина Ириг. А податак да соба у којој живи ово петоро дечице, једно другом до ува, није кречена од 1994, само потврђује у каквој беди расту. Не примају дечији додатак, живе од ситне зараде њиховог оца.
—————————————————————————————————————————————————————————
Ђокићи са Косова и Метохије
У селу Томанце, у Косовсом Поморављу, у тешкој материјалној ситуацији живи „Југ Богдан са девет Југовића“, отац Владимир Ђокић са деветоро малолетне деце. Молимо оне који имају општирније информације о овој вишечланој породици да нам јаве, како бисмо их уврстили у приоритете за помоћ.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Зимоњићи из Чачка
Самохрана мајка Зорица Зимоњић из Чачка живи са осмеоро деце.На улици,у колибици,под најлоном.Из привремено усељеног стана у згради „Касине“ где је успела да проведе две године су је истерали.Има плац у граду гдје би им се могао подићи кров над главом. И поред свих недаћа њена деца су уредна,лепо васпитана и добро уче, а Стефан,ученик петог разреда, општински је првак из математике.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Зечевићи са Косова и Метохије
Бескућници Наташа (48) и Радоје Зечевић (50), избеглице из Дреновца, са Косова и Метохије , живе у туђој кући у Врбици код Аранђеловца са петоро деце. Најстарији син Батрић је рођен 1993, потом следе Милосава, Марина, Милош и петогодишљи Владимир.Радоје се бави пољопривредом,четворо деце прима дечији додатак,а о половној гардероби се брине тетка. Највећу донацију у млеку добијају од краве,а понекад их се сети и Црвени крст.
Контакт телефон: 034/727-213
Aдреса: Врбица, 34300 Аранђеловац
—————————————————————————————————————————————————————————-
Живковићи из Србобрана
Јулијана и Зоран Живковић из Србобрана имају седморо деце,три дечака и четири девојчице: Младен 18 година, Љиљана, Никола, Гордана, Љубица, Владимир и Марија која је још у колицима. Општина им је донирала део средстава како би проширили постојећу породичну кућу.
—————————————————————————————————————————————————————————–
Живковићи са Косова и Метохије
Самохрана мајка Косара Живковић живи са шесторо деце у бараци избегличког кампа Радинац код Смедерева. Протерана је из Косовске Витине након породичне трагедије, убиства њене осамнаестогодишње кћерке Санеле. Син Јован је најмлађе Косарино дете, има девет година, и он је мезимац сестара Сузе, Илинке, Данијеле, Вукице и Сандре.Смештени су у просторији од десетак квадрата, која прокишњава. Немају никаквих примања,па чак ни социјалне помоћи. Контакт телефон: 064/019-3317
—————————————————————————————————————————————————————————-
Живковићи из Трстеника
Владан Живковић, аутолимар из Горњег Рибника код Трстеника живи са осморо деце. Најстарија је Емина (12), годину дана млађи Радомир, затим следе Алекса (9), Радмила (8), Санела (5), Немања (4) и Тијана (2) а најмлађи Вукашин, је још беба. Супруга Светлани Вучковић,са којом је дванаест година живуио у ванбрачној заједници, подлегла је повредама крајем 2008.године након тешке саобраћајне несреће. Живе у недовршеној кући,са баком Верицом.
преминула: мајка Светлана
—————————————————————————————————————————————————————————-
Жуњићи из Чачка
Славица (41) и Жељко Жуњић (44) из Трнаве код Чачка имају десеторо деце.Најстарија Наташа се удала,добила дете,тако да је са родитељима у заједничком кућанству остало деветоро чланова:Мирјана(19), Гордана (17); Милорад (14), Јована (12), Марко (11), Милош (9), Раде (7), Марта (6) и најмлађи једногодишњи Велимир. Станују у кући са окућницом коју им је привремено уступио на кориштење Витомир Станић из Великог Градишта. Дечију одећу им обезбеђује Црвени крст,а за ђачке књиге се редовно јави неко од племенитих спонзора. Професор Владислав Поповћ им је поклонио плац за кућу у насељу Атеница, али они немају пара ни за хлеба, а камоли за зградњу куће.
У прољеће 2009. добили су ЈЕДАНАЕСТО дете, кћерку Бојану.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Ивановићи из Рађевине
Мајка Горица (36) је у својој 33.години родила девето дете и стигла до титуле „Мајке Југовића“. Синови Жељко и Дарко су из првог брака,а потом се удала за Милана Ивановића (49) из села Бањевца код Крупња и родила још седморо. Прво четири кћерке,Светлану (15), Мирјану (13), Ивану (12) и Драгану (11),а потом синове Мирослава (10), Николу (7) и четворогодишњег Стефана. Петоро деце похађа школу. Породица Ивановић живи у старој,трособној кући,без воде и купатила.Немају сталног запослења,имају малињак,гаје овце и свиње.Примају дечији додатак за четворо деце и понекад помоћ Центра за социјални рад..
—————————————————————————————————————————————————————————-
Илићи из Крајине
Самохрана мајка седморо деце Милена Илић из Локвара код Бањалуке тешко излази на крај са животним недаћама. Њена деца Стана, Петко, Ирена, Јоја и Тодор живе у једној трошној собици,у школу иду углавном гладни и боси,а преживљавају захваљујући дечијем доплатку од 120 КМ месечно. Стана је уз то и озбиљно болесна. Њихове две старије сестре су се удале,а отац се прошле године обесио,јер није могао да гледа децу како гладују.
Контакт телефон: 065/298-414
Адреса: село Локвари, 78208
ФОТО ГАЛЕРИЈА
—————————————————————————————————————————————————————————
Илићи из Старе Рашке
Село Беланска налази се 15 километара од Новог Пазара где живи и породица Илић са шесторо деце. Налазе се у веома тешком стању. Родитељи Светлана и Радојица Илић су незапослени, и преживљавају искључиво од пољопривреде. Радојица је оболео од рака, због чега ке био на лечењу у Београду. Изродили су 6 деце. Најстарија је Радованка ( 20 година, удата), Радош -17 година, Ружица -16, Вукоман -14, Милена осам, и Јелена четири године. Деца путују до села Лукаре удаљеног осам километара, где се налази основна школа. Наш представник Милош Тиосављевић их је посетио у лето 2008 године, и било је то први пут да неко од хуманиатараца стигне у кућу ове сиромашне вишечлане породице. Августа 2008. Организација Срби за Србе је помогла ову породицу куповином хране.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Јаковљевићи са Косова и Метохије
У Обилићу на Косову живе Соња и Мирче Јаковљевић са десеторо деце, седам синова и три кћери: најстарији Душан 17,следе Весна 16, Тамара 14, Стефан 12, Јован 10, Предраг 9, Војислав 6, близанци Миљан и Миљана 3, и најмлађи двогодишњи Младен. Петоро похађа школу,а задаћу пишу под светлошћу свеће,због честог прекида струје. Мирче је истовремено политичар и ратар.Пре подне је у канцеларији где ради као координатор општине Обилић, по подне на њиви. На богослужење редовно иду у манастир Грачаница.
Kрајем јануара 2008. Јаковљевићи су добили једанаесто дете, сина Луку, крајем марта преминуо је отац Мирче, у својој 48.години.
На слици: делегација Владе Републике Српске у посети Јаковљевићима.
——————————————————————————————————————————————————————————–
Јовановићи из Аранђеловца
Светлана и Милисав Јовановић из села Буковик код Аранђеловца имају седморо деце: најстарија Марија 19 која је завршила сердњу Економску школу,потом следе ученици Танасије, Иванка, Веселин, Гордана, Јелена и најмлађи седмогодишњи Станко.Гардеробу и књиге наслеђују једно од другог. Живе у тесној кући, имају малу башту,те узимају земљу под закуп да посију поврће. Светлана пет година болује од мултипле склерозе,и троши доста новца за лекове.Милисав је због малих и нередовних примања напустио редовни посао у Феп-у, па сада ради на грађевини,или у сечи дрва. Због недостатка машине,рубље перу ручно.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Јовановићи из Шапца
У мачванском селу Дреновцу код Шапца,живи самохрана Иванка Јовановић са деветоро ванбрачне и непризнате деце од два различита оца.Седморо похађа школу.Најстарија је Јелена која студира Медицински факултет у Крагујевцу,потом следи Стефан (18), Александар, Ана-Марија, Марко, Душан, Предраг,тешко оболела Милица (12),и најмлађи двогодишњи Ненад.Живе у станчићу кога је Иванка добила од Здравственог центра где већ годинама ради као медицинска сестра од њене плате и дечијег додатка за двоје деце.Понекад јој из Болнице помогну донирањем намирница. Веш перу ручно,пошто покварену машину немају чиме да поправи. Деца желе да имају патике и макар један бицикл.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Јовановићи из Смедерева
У Михаиловцу код Смедерева, у Улици краља Петра Првог, број 8, живи Сања Јовановић (29) невенчано са Дејаном Стојановићем (33), другим мужем. Он из првог брака има девојчицу Дејану, а Сања сина Александра, близанце Предрага и Ненада, кћерке Викторију и Јулију. Са Дејаном је за четири године Сања три пута родила близанце: Огњена и Марију, Магдалену и Илију, те Димитрија и Михајла. Укупно једанаесторо деце. Четворо малишана Сања храни на флашицу у дванаест квадрата простора где живи, без воде и без крова. Иначе, Дејанова мајка Нада памти да је њена баба Десанка шест пута родила двојке. Добили су неколико пута новчану помоћ од Срба из Сиднеја. Koнтакт телефон: +381 63 76 22 009.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Јовићи из Сремских Карловаца
Наташа и Небојша Јовић су због велике зеље за многочланом породицом, пре неколико година продали мали стан у Београду и преселили се у Сремске Карловце. Имају петоро деце: Тара има тринаест година, Тијана осам, Сања шест,а близанци Рада и Ненад имају непуну годину дана. Наташа се бави подизањем и васпитањем деце, а Небојша таксира, мало зарађује а то им је једини приход. Организација Срби за Србе је помогла ову породицу куповином хране септембра 2008. године.
Адреса породице је Пинкијева 9, Сремски Карловци, контакт телефон: 021882408
—————————————————————————————————————————————————————————-
Јокановићи из Херцеговине
У породици Стане и Ристе Јокановић у Плужинама, предграђу Билеће, расте шесторо деце,три сина и три кћерке: Александар, Вујадин, Вукадин, Александра, Росана и Зорана. Незапослени отац је такође растао у многочланој породици,а сада сече и продаје камен да би прехранио гладна уста. Помоћ су добијали од Црвеног крста, текстилног комбината “Билећанка“ где је Стана радила, и Кола српских сестара.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Јоксимовићи са Златибора
Слађана и Миле Јоксимовић из Љубиша на Златибору имају шесторо деце. Најмлађа Јована има шест година. Од ње су старији Бојана, Милош, Ивана, Милица, све основци, те најстарији Иван који је средњошколац у Чајетини.Отац ради као конобар,и поред његове плате имају додатак за четворо деце. Од стоке држе једну краву.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Јовићи из Срема
Милан Јовић из насеља Лаћарак код Сремске Митровице живи у трошној, изнајмљеној кући са шест синова. Најстарији су близанци Славко и Здравко (17), до њих је Андрија (14),а потом следе Ћорће, Младен и шестогодишњи Мирко. Мајка их је оставила оцу и засновала нову породицу. Милан ради у предузећу „Комуналије“,што нијје довољно ни за куповину хране,одеће и обуће.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Јоловићи из Срема
Јелена и Никола Јоловић из Чортановаца код Инћије имају десетеро деце. Најмлађи Димитрије има четири године, најстарији Мирослав 19 година. Између њих су Митар, Јовица, Николина, Никола, Милинко, Радивоје, Мирослава и Милош. Деце пуно, сиромаштво велико, дом руиниран, стакла на прозорима испуцала а огрева нема. Свака помоћ им је добро дошла каже Јелена која је стално код куће са најмлађом децом. —————————————————————————————————————————————————————————-
Коматине из Рашке
Вукосав Коматина (39 година) из села Радаљица кoje се налази у подножију планине Голије (општина Нови Пазар) ожењен је Радмилом (28). Њих двоје су изродили петоро деце: најстарији је Немања 12 година, следе Миладин 10, Александар 9, Анђела 3 и Данијела 2 године. Немања иде пешке у школу удаљену 10 км. Најближа продавница је 6 км колико и аутобуска станица. Дом здравља је у Новом Пазару удаљен 36 км од куће Коматина. Живе од пољопривреде, у кући без купатила, а и нису у могућности да доврше започету градњу.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Костовићи из Рашке
Село Љуљац припада месној заједници Шароње која је од Новог Пазара удаљена 17 километара. У селу Љуљац живи десеточлана породица. Радованка и Драги Костовић имају шесторо деце: Марина 13 , Милош 12 , Весна 9 , Радица 8, Миљан 2, и најмлађа Тања од само месец дана. Са њима су бака и деда. Драги Костовић је незапослен. Ради на селу обрађују земљу. Четворо деце сваки дан пешачи до школе у Шароњама.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Кнежевићи из Бруса
Зорица и Синиша Кнежевић живе у Брусу и имају деветоро деце:Лазар 15,Милица 14,Милена 13,Стефан 12,Немања 10,Јелена 8,Теодора 7, Кристина 5 и најмађи Урош 3. Сва деца спавају на два кревета,пошто за трећи немају новца. Живе у стану од 106 квадрата који су добили као поклон од Општине,а породицу издржавају радећи најтеже пољопривредне послове. До сада су добили помоћ Кола српских сестара и српске Амбасаде у Бечу која им је донирала новац од 6.ооо евра за куповину комбија.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Кајфеши из Футога
Сандра (36) и Миле Кајфеш (42) са седморо деце живе у Футогу, у пространој донираној кући, у Грмечкој 39. Најстарији је Мило са десет година, следе Сандро 8, Срна 7, Радојка 6, Настасја, Вера, и тек рођена Мила. Једини извор прихода им је социјална помоћ и дечији додатак. Недавно су Милета зашпослили у општини као курира,што ће поправити финансијско стање. Отац Миле je детињство провео као штићеник домова за прихват напуштене деце. Свог оца никад није видео, док је с мајком комуницирао једном годишње. У жељи да детињство његове деце буде лепше од оног које је он имао, уклонио је све оно што може бити сенка тужне младости. Тако је Миле на венчању одлучио да за своје, преузме презиме супруге Сандре.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Кељаћи из Азање
Загорка и Зоран Кељаћ имају седморо деце: Драгослава, Данијелу, Александра, Ивана, Драгана, Кристину и најмлађу четворогодишњу Катарину.Издржавају их радећи сезонскеп ослове, и захваљујући помоћи добрих људи главном у обући и гаредроби. Од отпремнине са Железнице отац је купио грађевински материјал и почео зидати кућу у Азањи код Смедеревске Паланке ,како би иселили из страћаре у којој се тренутно налазе.Надају се бољим данима уколико син Драгослав,свршени ђак Машинске школе добије стални посао.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Кузмановићи из Аранђеловца
Радмила и Срђан Кузмановић из Копљара код Аранђеловца имају петоро деце. Марко има пет година, близнакиње Јована и Ивана четири,те једногодишњи близанци Милош и Јелена. Највећу помоћ за куповину дечије хране имају од баба Олгине пензије. Родитељи су незапослени,живе у својој кући.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Крстићи са Косова и Метохије
Лепосава и Драган Крстић (35) из Обилића су изродили деветоро деце. Након протеривања са Косова нашли су уточиште у Колективном вентру у Црној Трави,а тренутно се налазе у Колективном центру у Радинцу (Смедерево). У две просторије од двадесетак квадрата трошне бараке са родитељима живе:Слађана(17), Верица(16), Ивана( 14), Јована (12), Жељко (9), Ненад (8), Кристина (7),Томислав( 5) и једногодишња кћерка Сања. Отац Драган,бивши радник обилићке“Термоелектране“ је четири пута штрајковао глађу пред зградом владе Србије да би указао на тешку ситуацију у којој се налази његова вишечлана избегличка породица. Дечије додатке не примају због „непоседовања потпуне документације“,а помоћ од Центра за социјални рад је ретка и недовољна. У другој половини 2007. две старије кћерке су се удале, па породица сада броји седморо деце.
Контакт телефон: 064/325-1724
Адреса: Избеглички камп ОРА Радинац, барака Т-12
—————————————————————————————————————————————————————————-
Лазовићи из Никшића
Соња и Мирко Лазовић живе у селу познатом по нежењама,Лукову код Никшића са шесторо деце. Најстарија Сања (15), Драгана, Нина, Анђела, Милијана и најмлађи, петогодишњи син Стефан, не примају дечији додатак. У школу иду пешке,и добро уче.Мирко ради у Жељезари,а домаћинство држи краву,козе и кокошке. Поврће узгајају у својој башти.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Лакете из Херцеговине
Весна и Никола Лакета из Невесиња живе у стану на првом спрату величине 35 квадрата са својих петоро деце. Најстарија је кћер Николина (22) ученица фармацеутске школе,следе синови Благоје (17), Трифко (14), Обрад (11) и Новица са десет година.Немају сталне изворе прихода,већ преживљавају захваљујући мајчиним вјештим ткалачким рукама, умјетничким резбаријама оца који је инвалид,и пензији баке Шћепаније. Пошто имају само један радни сто, пет ученика задаћу пише по утврђеном редоследу.
—————————————————————————————————————————————————————————
Локваревићи из Пожаревца
Симо Локваревић (80), његов син Драган (39) и шесторица унука – Дарко (15), Небојша (13), Мићо (11), Ацо (10), Ненад (9) и Илија (5)живе у Острову код Костолца. Мајка ових дечака Гордана Локваревић преминула је прошле године. Кућа им је купљена захваљујући акцији НВО „Сиротан“ и Завичајног удружења „Огњиште“, које су основале пожаревачке избеглице из БиХ и Хрватске, за 6.000 евра. Кућа има 92 квадрата и 44 ари земљишта, са воћњаком и њивама. Једини стални извор прихода ове осмочлане породице, која не прима ни социјалну помоћ, нити додатак за децу, јесте дедина пензија од 100 евра. Отац Драган повремено ради у „Србијашумама“.Као избеглице стигли су пре 15 година из околине Добоја.
—————————————————————————————————————————————————————————
Маринков из Зрењанина
Мирјана и Милан Маринков из Тараша код Зрењанина имају деветоро деце.Најстарија је седамнаестогодишња кћерка Марина,иза које следе: Ивица, Јовица, Милица, Снежана, Стојан, Валентина, Виолета,и двогодишња Милана.Живе оскудно у „улици рода“ у трошној кући која им не одговара ни величином ни по условима становања.Зависе од једне плате из „Шинвоза“,где отац металац ради,као и дечијег доплатка. Иначе,отац Милан је као натуршчкик играо скелеџију на Тиси у филму Љубише Самарџића „Коњи врани“и од добијеног хонорара купио породици следовање брашна и уља за пола године.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Маринковићи из Панчева
Оливера (37) и Зоран Маринковић (54) су изродили шесторо деце:Радован 14, Милован 13, Ружица 12,Душан 11, Драган 10 и најмлађа Верица 7. Са њима у заједничком домаћинству у насељу Миса живи и Иван (16) , дете из првог Оливериног брака,сада ученик Електротехничке школе. Отац ради у каменорезачкој радњи,а мајка је углавном у кухињи.Не примају додатак ни за једно дете. Узгајају свиње,козе и зечиће.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Марићи из Осмака
Милена (39) и Зоран Марић (44) из села Осмаци код Шековића имају осморо деце.Зоран је ратни инвалид,а децу прехрањује тако што у својој шуми сече дрва за огрев и продаје.Некада је радио у бегорадском „Жеграпу“.Поред очеве инвадиднине од 60 марака,породица добија месечни дечији додатак у висини од 130 марака. Најстарије од деце је Данијела која иде у осми разред.Након ње на свет су дошли: Зорица (11), Србо (10), Душица (7), Горан (5), Миленко (3), Крсто ( 2), и тек рођени Данијел.
———————————————————————————————————————————————————————-
Марићи из Вишеграда
Мира и Влајко Марић из Вишеграда са 18 година, ратне 1993. године склопили су брак. Сада имају петоро деце , основце и добре ђаке, Душана (14), Милана (12) и Младена (9), а недавно су добили и близанце Марка и Милену. Живе у малом и неусловном стану. О скупим играчкама не размишљају, јер их је живот научио штедњи и рационализацији скромног кућног буџета, који се пуни од Влајкових повремених надница. Једнократну помоћ су добили од општине и владе РС.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Марковићи из Избенице
У селу Избеница код Варварина (Расински округ) у оронулој кући без пода живе Живка (43) и Живорад Марковић (44) са седморо од дванаесторо деце колико су изродили. Четири кћерке Оливера, Виолета, Емилија и Марија су се удале, док је најстарији син Милош преминио у двадесeтој години. Са њима су Драгана (16), Марта (6), Александра (13), Младен (9), Андрија (8), те два сина оболела од дистрофије мишића: Никола (14) и Милош (11). Немају купатило па се купају у дрвеном кориту, а од од бијеле технике једино имају стару пећ на дрва. Живко путује до радног места у Крушевац, али је његова месечна плата мала и недовољна. Контакт телефон: 063/8834-050
—————————————————————————————————————————————————————————-
Марковићи са Косова и Метохије
Даринка и Бранко Марковић су са деветоро деце избегли из села Сврке код Пећи и населили у Параћин где им је „Телеком“ на привремено кориштење уступио недовршени стамбени објекат, без воде.Купају се испред куће,у кориту.Пошто су се Ивана, Момица и Зорка удале,са њима је у домаћинству шесторо деце: Вукосава (30,у инвалидским колицима),Срећко,Љиљана 29,Маја 25,Тања 19 и Срђан 17. Да би преживели Бранко са сином сезонски ради на грађевини,а кћерке на туђим пољопривредним имањима.Већ годину дана за ручак нису имали комадић меса.За излазак у град наизменично користе исту обућу.
—————————————————————————————————————————————————————————
Maрковићи из Котор Вароши
Невенка И Ристо Марковић (46), из Котор Вароши имају петоро деце. Ристо је радећи као секач у предузећу “Узломац” тешко страдао,а ни Невенкино здравље није најбоље. Издржавају се захваљујући крави и кокошима.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Марковићи из Приједора
Емира и Бранко Марковић са петоро малолетне деце живе у приједорском насељу Горња Пухарска. Са децом:бебом Бојаном, Робертом (7), Еном (8), Дејаном (12), који болује од леукемије, и Дијаном (16) живе у недовршеној кући коју су сами градили. Бранко истиче да од 300 КМ плате из Комуналног предузећа где ради, након што уплати рату кредита, месечно на руке прими само 80 КМ и да су то, поред дечијег додатка, једини сигурни приходи у породици.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Маркуљевићи из Теслића
Нада и Ђорђо Маркуљевић из теслићког насеља Ђулић имају седморо деце: Весна, Ведрана, Драгана, Милан, Милијана, Богданка и Богдан су једно другом до ува. Најстарија кћерка има 14 година, а најмлађи Богдан шест месеци. Дјеца иду у школу и врло добри су ученици. Маркуљевићи су токомрата избегли из маглајског села Бразове Дане. Живе укући која је изграђена захваљујући бројним донаторима, а понајвише Здравствено-туристичком центру Бања Врућица.
————————————————————————————————————————————————————————–
Малешевићи из Приједора
Љиљана и данко Малешевић из Приједора имају деветоро деце: пет кћери и четири сина. Родила се прво Сара, пре 14 година, а годину касније и Магдалена. Потом су добили четири сина: Давида, Данила, Лазара и Милу, па кћерку Еву. Када су мислили да је седморо деце довољно, изненадиле су их близанке Ребека и Рахела, рођене 2007. Данко је иначе предсједник Хуманитарне организације „Хљеб живота“ и настоји да помогне бројним лицима, вишечланим породицама, социјално угроженим, болесним…
—————————————————————————————————————————————————————————-
Марјановићи из Крајине
Десеточлана избегличка породица Мире (36) и Драшка Марјановића, бившег радника загребачког „Плиновода“, прогнана је из Хрватске, па из Кључа у приједорско селу Миљаковце где су уз помоћ хуманитарне организације „Хљеб живота“ саградили још недовршену кућу. Имају осморо деце, од којих је двоје болесно,а четворо похађа школу.Најстарија кћерка Драгана је рођена 1993, Сузана (1996), Маринко (1998), Жељка (2000), Јелена (2001), Драган (2002), Жељко (2004). Најмлађи је син Предраг рођен на Петровдан 2007. године. Примају дечији додатак од 340 марака,што им је, обзиром да су без запослења, једини извор прихода. Држе краву,коња и овце. Фото галерија – Контакт телефон: 052/370-934
—————————————————————————————————————————————————————————-
Марјановићи из Приједора
У Приједору се налази још једна вишечлана породица презимена Марјановић.Реч је о самохраној мајци Бранки која је прогнана из села Дабар (општина Сански Мост).Од шесторо деце,петоро похађа школу:најмлађа деветогодишња Биљана, Аница (11), Јелена (13),Ранка (15), и Стојан (18).Најстарији Далибор има 22 године и он је мајчина десна рука од времена када је отац Милош напустио породицу.Од сталних порихода имају једино 30 марака дечијег додатка за једно дете,па су чешће гладни него сити. Марјановићи су плаћали кирију живећи као подстанари на више адреса,све док им своју кућу не понуди без динара надокнаде племенити Един Церић.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Марјановићи из Горњег Милановца
Данијела (33) и Саша (37) Марјановић са осморо деце живе у изнајмњеном поткровљу зграде „Севап сити“ у Горњем Милановцу. Најстарији је дванаестогодишњи Стефан, иза кога следе: Милан (10), Горан (9), Ненад (7), близанци Кристина и Марко (5), Тања (4), и најмлађи Немања који је још беба. Отац Саша је као војник по уговору радио до краја прошле године, када је остао без посла, па је сада дечији доплатак за четворо деце једини извор породичних прихода. Поред хране, одеће и обуће, родитељи брину још једну бригу;мала Кристина због проблема са тетивама на ногама не може да хода, па мора на операцију.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Мајсторовићи из Српца
Јадранка и Остоја Мајсторовић из селa Бајинaцa код Српца имају деветоро деце,од којих пет синова.Најстарији је син Драган (23),потом следе Драгана (20),Горан (18), Раде(17), Маја(14), Нада(12), Ђурђина (8), Миленко (7) и четворогодошњи Ненад.Баве се екстензивном пољопривредом и главни извор хране им је њива и крава. Захваљујући људској солидарности,а пре свега Милораду Јањетовићи,власнику фирме „Тамарис“ из лакташа,Мајсторовићима је изграђена нова породична кућа са два купатила и девет соба. Ова породица слави крсно име Светог Николу.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Маслари из Јагодине
У селу Бунар код Јагодине живи вишечлана породица Маслар. Родитељи Драгана (32) и Велибор (36) имају шесторо деце: Тању (13) Дарка (11), Драгану (8), Миланку (5) и Станиславу (1,5) и тек роћеног сина Жељка. Баве се пољопривредом, хране краве музаре и продају млеко,а деле кућу са још три породице Маслар,од којих ни једна нема мање од четворо деце. Од општине примају месечну помоћ од 200 евра. Маслари су пореклом из Црне Горе, славе крсну славу Светог Јована, а Велиборова мајка Душанка, која живи са њима, је родила и отхранила десеторо деце.
Мајка Драгана, изузетно вредна жена, каже; ако Бог подари биће још деце!
—————————————————————————————————————————————————————————
Мијини из Кикинде
Милана (36) и Веселин Мијин (46) из Иђоша код Кикинде изродили су деветоро деце,четири сина и пет кћери:Бранислав стар 17 година, Мирослав 16, Линда 14, Селена 8, Драгана 7, Милена 5, Миодраг 4, Миленко 3,и мезимица Снежана двије.У септембру очекују десето дете,које ће као и они боравити у педесетак квадрата старе куће од блата,којој су зидови напукли,а кров прокишњава. Веселин има стални посао у „Метанолско-сирћетном комплексу“. Дневно за исхрану троше шест-седам хлебова, месечно осам килограма прашка,а код Електродистрибуције су увек у дугу. Од стоке, гаје крмачи и краву,а заједничка жеља им је да имају нову кућу. Од предсједника општине и владе, уместо помоћи, добијају само писмене честитке,које се не могу јести,али их се зато увек, око Божића, сети племенита Ратомирка Крсмановић из Смедерева. Почетком септембра 2007. Мијини су добили десето дете, кћерку Војиславу.а годину касније кућу им је купила Демократска странка Србије.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Милићи са Косова и Метохије
Самохрана мајка Вијолета Милић са шесторо деце је протерана из Урошевца 1999., након што су супруга Златана киднаповали и ликвидирали албански сепаратисти у Доњем Неродимљу.Милићи су све до 2005. године живели у колективном избегличком центру у Лепосавићу, када су од Координационог центра за КИМ добили стан у Косовској Митровици. Сва деца иду у школу. Најстарији је син Милош, рођен 1989, следе Јелена (1990), Весна (1992), Никола (1995), Милан (1996), а најмлађи Дејан рођен маја 1999.године.Примају дечији додатак,али нередовно. Контакт телефон: 064/3596-157
—————————————————————————————————————————————————————————-
Миленковићи из Јагодине
Зорица и Животије Миленковић, из села Багрдан код Јагодине,изродили су за три деценије брака тринаесторо деце.Милена се разболела и умрла,а три кћерке Весна,Вукица и Даница су удате.У домаћинству тренутно остало деветоро: Здравко, Данијел, Мишо, Марко, Јелена, Цане,Данијела,Катарина и Наталија.Старија деца надниче и раде најтеже физичке послове. Због вишемесечних дугова прети им искључење струје.Земљу узимају под закуп да на њој засију житарице.Помоћ су добијали из Палминог фонда „Треће дете“ и „Српске круне“.Као ђаци пешаци пожелели су да им неко купи бицикл.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Милановићи из Мркоњић Града
У Дабрацу код Мркоњић Града, живи самохрана мајка Цвијете Милановић (52), са деветоро деце. Њен муж Милан изгубио је живот за време рата. Троје деце похађа школу. Владимир је у средњој школи, док Мирослав и Бојана похађају седми, односно шести разред у Основној школи „Бранко Ћопић“ у Бјелајцу. Једини извор прихода су им 300 марака дечијег додатка који стиже из Словеније, где је био запослен муж Милан. Раније су их помагале хуманитарне организације, али сада је помоћи све мање. Имају две краве и коња, па успевају да произведу нешто хране на свом имању, како деца не би гладовала. Син Перо био је на привременом раду у Русији, и планира да на прољеће поново отпутује. На рад се спрема и син Новица,у Словенију, док кћерка Драгица однедавно ради у Бањој Луци у угоститељству. Највећа брига Цвијети је кћерка Јованка, која је удата и има троје деце, али услови живота су јој лоши. Много би им значило да се запосли и син Предраг, који је од посљедица болести остао глувонијем. Породица Милановић има свој кров над главом, који је добила пре десет година захваљујући помоћи општине, привредних колектива и добрих људи.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Милошевићи са Косметa
Данијела и Љубомир Милошевић, расељени са Косова (Видање код Клине), живи у селу Доњи Адровац код Алексинца, са осморо ситне деце. Најстарији је Никола (12), па Ненад, следе Јасмина, Алекса, Александар, Тамара, Александра и најмлађа Анастасија, која је још беба. Живе у кући која прокишњава, у двадесетак квадрата, без воде, без крова, кућних апарата и сталних прихода. Отац Љубомир не бира посао. Помаже у селу за које кило брашна, шећера или масти. Сакупља и секундарне сировине како би прехранио децу.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Милојевићи из Алексинца
Душица и Бранислав Милојеић из села Преконозикод Алексинца изродили су седморо деце: Мирјану (23), Милана (21), Милену (17), Миљана (16), Милоша (12), Милицу (10) и Весну (7). У децембру 2005. године, умрла је Душица,па од тада о деци брине само отац. Мирјана се удала у село Рсовце, има сина и ћерку, Милан надничи у Београду, Милена се удала у Алексинац Миљан у селу ради код једне породице, они га хране и дају неки динар. Милош, Милица и Весна су са њим у кући од земље и прућа.Не примају дечији додатак зато што имају парче земље.
…………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
Мијатовићи из Мачве
Брачни пар Ибојка (30,родом из Новог Кнежевца) и Илија(41) Мијатовић имају деветоро деце, четири кћери и пет синова.Најстарија је Роксанда рођена 1994, годину касније стигао је Душан, потом следе Урош, Сава, Сузана, Павле, Анђелка, Вујадин, и најмлађа Јована која је још беба. Живе у Метковићу код Богатића без ичије помоћи,углавном на вересију, у кући без земље, купатила и машине за прање веше.
Крајем 2008. године, Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић је крстио најмлађу Јовану. Професор Синиша Ерић кумовао је трогодишњем Вујадину, а захваљујући локалној самоуправи Мијатовићи су уселили у нову кућу од 80 квадрата.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Миросавићи из Осечине
Зоран Миросавић (35) из села Коњиц,општина Осечина,узорни пољопривредник ,живи у кући са десет чланова, родитељима,супругом и седморо деце. Вредна и добро организована породица је своју пуну снагу показалана овогодишњем Светосавском сабору младих пољопривредника у Београду. За допринос развоју села,пољопривреде и породице Миросавићи су награђени са 50.000 динара.Више података о овој примерној вишечланој породици очекујемо ускоро.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Мирчићи из Крајине
У Бронзаном Мајдану код Бањалуке живи деветочлана породица Мирчић. Мајка Милена (34) и ратни војни инвалид Стево (42) су за 13 година брака изродили седморо деце, од којих петоро похађа школу. Најстарија је тринаестогодишња Свјетлана, потом долази син Славен (11),и пет кћерки: Дијана (9), Татјана (8), Данијела (7), Славица (5) и трогодишња Милица. Али, и поред тога, жеља им је да имају још једног сина. Преживљавају од Стевине инвалиднине и дечијег додатка за троје деце. Баве се пољопривредом и узгојем стоке, а недавно је Стево дигао кредит,и зградио фарму и почео узгој свиња. Почетком 2008. Мирчићи су добили ОСМО дете, кћерку Ивану.Шесторо деце похађа школу.
—————————————————————————————————————————————————————————
Мијачићи из Прокупља
Марина (39) и Милутин ( 51) из Ђуровца код Прокупља имају десеторо деце,седам кћери и три сина.Најстарија Данијела има 23, а најмлађа Славица седам година. Овде су доселили из Мачје Стене,општина Курмунлија, да би били ближе школи. Живе без икаквих новчаних прихода,од пољопривреде и сточарства.У заједничком кућанству е и деда Илија.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Маловићи сa Романије
Коса и Драго Маловић са Сокоца имају осморо деце,четири кћери и четири сина: најстарија Мил а ( 6), Иван (15), Божидар (13), Владан (10), Радан (8), Јелена (7), Љиљана (5) и трогодишњи Михајло. Живе у стану од шездесетак квадрата од дјечијег додатка ,у материјалној оскудици,пошто је отац изгубио стални посао у ДИ „Романија“.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Мокрицки из Славоније
Самохрана мајка Жељка Мокрицки,са шесторо деце живи у Срему.Са вишечланом породицом је избегла 1992.из Славонске Пожеге у Хртковце,али је муж Бошко изненада,и без решеног грађанског статуса, преминуо пре две године. Децу, кћерку Јовану, синове Душка, Лазара, Марија, Срђана и Бошка, издржава пензијом од сто евра коју добија из Хрватске. Дуго година су плаћали кирију на неколико адреса,једно време боравили на улици под најлоном, да би им крајем августа 2007.једна племенита Новосађанка купила и поклонила кућу у улици Петра Крањчевића број 14.у Сремској Митровици.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Настићи са Косова и Метохије
Породица Вељка Настића из села Суви До код Липљана броји деветоро деце.Најстаријем је 16 година,а најмлађем две.Живе у кући направљеној од дасака,и баве се пољопривредом. СЗС је овој породици купила шећ на дрва и 250 килограма брашна. Контакт телефон: 064/450-7733
—————————————————————————————————————————————————————————-
Наранчићи из Лике
Једанаесточлана српска породица Наранчић живи у селу Дољани код Оточца. Душко (40), његова супруга Мира (36) и деветоро дјеце: Александар, Арсо, Немања, Стеван, Зоран, Горан, Ђорђе, Драго и дјевојчица Рада, узрасти од 2,5 до 16 година. Вратили су се у завичај,у своју обновљену кућу, половином 2008.године, посредством УНХЦР и Црвеног крста Србије и Хрватске, послије 11 година избјеглиштва.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Новаковићи из Српца
Борка и Миливоје Новаковић,са шесторо деце су прогнани из кнежевског села Имљани.Скрасили су се у србачком селу Ситнши,где покушавају да направе кућу, у чему имају помоћ људи доброг срца. Четворо деце иде у школу, Дијана и Дуја су средњошколке,а Далиборка и Далибор основци. Драгана и Драган су завршили средњу школу,али нигде нису запослени.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Николићи из Јагoдине
Самохрана мајка Госпава живи са вишечланом породицом у колективном избегличком кампу Колару,12 километара удаљеном од Јагодине.Спавају у три кревета у сoбици од десетак квадрата.Свих пет кћери, Весна, Анђелија, Јелена, Марија и Милица похађају школу и добро уче. Отац Миодраг,ратни војни инвалид, изгубио је живот несретним случајем пре неколико година, па будућност ове породице зависи од добрих људи,као што је Коста Тадић који помаже из Аустралије.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Николићи из Бојника
Радмила и Стојан Николић из села Ђаци,општина Бојник, имају дванаест ро деце: пет синова и седам кћерки. Најстарија је кћер која ма 24 године, а најмлађи седмогодишњи син. Живе од пољопривреде и очеве на нице,у кући без електричне енергије.
—————————————————————————————————————————————————————————
Николићи из Свилајнва
Светлана Николић, мајка хероине из села Роанда код Свилајнца родила је ДЕСЕТО дете,
—————————————————————————————————————————————————————————-
Недељковићи са Косова и Метохије
Верица и Љубиша Недељковић са својих девторо деце живели су у месту Сува Река,на Метохији, све до 1999.године када су прогнани са огњишта. Љубишу су киднаповали и убили албански терористи,а Верица је са кћерком Александром и синовима Мићом, Стереном, Светозаром, Дарком, Данијелом Милошем, Живком и Миланом, потражила спас у Србији.Већ осам година се налазе у избегличко кампу Радинац код Смедерева,у веома скученом и неусловном простору,и без икаквих прихода. Троје најмлађе деце похађа школу.
Контакт телефон: 064/997-6000
—————————————————————————————————————————————————————————-
Недељковићи из Бујановца
Добринка (30) и Небојша (35) Недељковић живе у селу Боровцу, општина Бујановац. Имају шесторо деце,три кћери и три сина : најмлађи је Златко, следе четворогодишња Анђела, осмогодишња Дијана, 11-годишњи Милош,14-годишња Маја и најстарији 15-годишњи Александар. Живе у трошној кућици, у собичку од девет квадрата. У осталом делу кућерка, у мало већим просторијама живе одвојено Небојшин деда, мајка, отац, брат и снаја са двоје деце. Укупно у целом домаћинству њих 15. Небојша је радио у „Симпу“ где је проглашен технолошким вишком,а сада надничари по селу. Не примају дечији додатак, јер немају земље.
Недељковићи без Милоша
—————————————————————————————————————————————————————————-
Нешковићи са Озрена
Тодора и Ђорђе Нешковић из Бољанића са Озрена изродили су осморо дјеце. Најстарија је Наташа, потом слиједе, Петар, Предраг, Ненад, Свјетлана, те најмалђи Немања, Дајана и двогодишњи Јанко,које видите на слици. Отац је остао без послау Хрватској , помоћ од државе симболочна, па је цијела породица анагажоавна на свом и сеоским имањима како би се прехранили. Имају два коња, краву,држе свиње,сложни су , не предају се,и храбро гледају у будућност. Контакт телефон:+387 66 499 808 ( син Предраг).
—————————————————————————————————————————————————————————
Обрадовићи из Деспотовца
Верица и Драган Обрадовић из Деспотовца имају осморо деце.Стефан је најстарији са 23 године,а потом следе годину млађа Јелена, Марија (21), Иван (20), Обрад (17), Стефана (16), Станко (14),и једанаестогодишњи Илија.Троје деце студира на неком од Универзитета. Отац рудар ради трећу смену у руднику,а дању је са децом у шуми.Сечом и продајом дрвета обезбеђују минималне услове за живот.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Пантићи из Београда
Биљана Пантић са супругом живи у београдском насељу Врбовски код Падинске Скеле,у 52 квадрата, са деветоро деце.Најстарији је осамнаестогодишњи Саша,иза кога следе:Катарина, Филип, Лазар, Лидија, Анђелка, Милица, Стеван и двогодишњи Ђорђе. Биљана је родила десеторо деце,али се најстарија кћерка Сања већ удала,живи у посебн м домаћинству,и има дете. Пантићи су често на ивици глади, и без струје, због нагомиланих дугова.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Поповићи из Осечине
На други дан Светог Јована 2006 године , своје Крсне славе, Славица (31) и Душан (37) Поповић из Села Осечине (општина Осечина,источна Србија) добили су четвртог сина, седмо дете. Најмлађи брат старијих сестара Јелене (14), Невене (10) и Иване (4) и браће Стефана (13), Живка (11) и Уроша (2), по вољи куме Гордане Бељац из Лознице, добио је име – Јован. Нова радост стигла је одмах после преузимања награде Фонда за дошколовавање младих пољопривредника – трактора, којим су Поповићи даривани на трећем Светосавском сабору пољопривредника Београду на име доприноса у борби против “беле куге“ и даљег подстицаја пољопривредне производње. Домаћинство поседује пет хектара земље,малињак, купињак ,шљивик, и стоку, а планирају узети под закуп још земље.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Попадићи из Херцеговине
Васиљка (34) и Неђо Попадић живе у селу Пријевор, општина Билећа у туђој кући. Имају шестроро деце, три сина и три кћери: Ми оша, Марка, Александра, Николину, Анастасију и тек рођену бебу. Неђо је изгубио посао у „Хидроградњи“,тако да породица осим дечијег доплатка нема других извора примања.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Поњевићи из Крајине
Самохрани отац Предраг Поњевић, избегао током рата из Доњег Вакуфа, живи у Доњим Подградцима, засеок Кевићи, код Градишке,са седморо деце. Супруга Јасна (39) умрла је прошле године након последњег порода,тако да се о деци,од којих најстарије има 14 година, брине отац Предраг. Мирољуб, Славољуб, Србољуб, Славица, Вера, Никола и најмлађа,још беба Јадранка би и данас били бескућници да у помоћ нису прискочили добри људи клуба „Никола Тесла“ из Немачке који су обезбедили грађевински материјал за градњу куће на плацу који је поклонио Стево Пуљаревић. Министраство просвете и културе Републике Српске је донирало санитарије и белу технику,тако да су Поњевићима обезбеђени минимални услови за живот. Крајем фебруара 2008 отац Предраг је извршио самоубиаство, а бригу о четворо деце преузео Центар за социјални рад.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Пешићи са Косова и Метохије
Станица и Радован Пешић су са седморо деце избегли 1999. из опустошеног метохијског села Долац у Ужице где су прве избегличке године добили осмо дете,сина Страхињу.У једној јединој соби самачке зграде ГП „Златибор“у насељу Царина стасали су и постали пунолетни Горица и Крсто. Кћерке Стана и Снежана иду у средњу економску школу,Сузана је узела четрнаесту, Дамјан дванаесту,а Марија десету годину.Са овом породицом у заједничком домаћинству,у неких двадесета квадрата живи и бака Гроздана. Издржавају се од очеве наднице и мајчине повремене плате коју заради у Хладњачи.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Перићи са Косова и Метохије
Ратка (35) и Пуниша Перић (43) са седморо деце живе у Колективном избегличком центру у Радинцу код Смедерева.Најстарија је кћерка Слађана рођена 1989, а најмлађа Ивана,која није напунила ни годину.Ту су још Лазар, Тања, Данијел, Драгана и Исидора.Од како су прогнани из села Паралово, општина Гњилана, отац надницама издржава породицу која је више гладна него сита.Смештени су у бараци у десетак квадрата,и због недостатка намештаја једу са пода. Контакт телефон: 064/4756-750
—————————————————————————————————————————————————————————-
Петковићи из Братунца
Божидар и Цвијета Петковић живе са осморо деце у насељу Суха у општини Братунац. Средњошколка Смиља (17) је најстарија. После ње родитеље је радовало рођење Ненада (16), Предрага (13), Милоша (12), Марка (11), Aндријане (4), Бојане (2), а посебно Марије,која је још у пеленама. Божидар се недавно запослио у Руднику олова и цинка у Сасама. Иако ради тежак посао пресрећан је што успе да заради за хљеб и основне намирнице за своју десеточлану породицу.Жељели би да имају краву. Недавно им је Душко Петровић, приватник из Братунца, купио машину за прање веша, али је не могу користити јер у кући немају воде.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Петров из Никшића
Лазар Петров, родом из македонског града Велеса и његова супруга Хадија из БиХ, са ДЕВЕТОРО деце, Петром, Иваном, Митром, Василијем, Иваном, Јованом, Јеленом, Стефаном и Александром, већ годинама живе као избеглице у колективном смештају у Никшићу. Десет чланова породице Петров мајка, четири сина и пет кћери, крстио је у манастиру Острог свештеник Мираш Боговац, а кума је била Сенка Дуротовић, председник Кола српских сестара. Мајка деце муслиманка,примила је православну веру и добила крштено православно име Дијана.
——————————————————————————————————————————————————————————-
Петровићи из Старе Рашке
Породица Добринке и Првослава Петровић живи у старој породичној кући, у селу Постење, које се налази шест км од Новог Пазара. Петровићи имају шесторо деце, најстарија Мирјана 21 година, Данијела 19, Драгана 13, близнакиње Милена и Јелена 12, и најмлађа Марија 8 година. Деца су добри ученици, а до школе пешаче три километра. Родитељи се баве земљорадњом и то им је једини извор прихода.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Радуловићи из Славоније
Далиборка Радуловић, самохрана мајка, избегла је из Подравске Слатине код Вировитице 1991 у Барању, одатле 1998 у Војводину (Црну траву) и коначно стигла у Смедерево,у избеглички камп. Има шесторо деце које храни сама, пошто је муж тешко оболио и стациониран је уболници.Имају обезбеђен један оброк дневно,толико им држава обезбеђује, а за остале оброке се некако сналази. Конзерве које добије оде и прода да би могла купити млеко својој деци.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Радуловићи из Београда
Београђани Сузана и Марко Радуловић су изродили шесторо деце. Милицу ( 14), Јелену (13), Марију (12), Анастасију (10) и близанце Момира и Митру. Живе на Калуђерици,а издржавају се од поправке старих бицикла.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Ратковићи из Бањалуке
У бањалучком приградском насељу Павловац,у недовршеној кући, живи једанаесточлана породица Маријане и Златка Ратковића. Од деветоро деце, пет је девојчица и четири дечака. Петоро од њих похађа школу. Најстарији је Ђорђе са 13 година, Aлександар (12), Јована (10), Милица (8), Теодора (7) , Вук (5), Михајло (4), Душица (2), а најмлађа Марија рођена осмог августа 2007.године. Златкова плата из „Дуванпромета“, и дечији додатак у износу од 120 марака за треће и четврто дете су недовољни за издржавање породице, тако да помоћ Маријанине сестре, пријатеља, и племенитих људи увек добро дође. Славе Крсну славу Светог Луку. Када имје крајем октобра 2008. наша организација уручила новчану помоћ, они су добили ДЕСЕТО дете,кћерку Катарину.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
—————————————————————————————————————————————————————————-
Радановићи из Сочанице код Дервенте
Љубинка и Мирослав Радановић из села Сочанице код Дервенте у Републици Српској имају седморо деце. Али, куриозитет ове многочлане породице је да сва имена деце почињу почетним словом С. Најстарији је тринаестогодишњи Саша, потом следе Синиша, Санела, Славен, Сандра, Срђан, и најмлађи двогодишњи Славиша. Тешко живе, али не губе наду у боље сутра, и надају се осмом детету коме ће такође дати име на слово С. Жеља им је да имају краву.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
—————————————————————————————————————————————————————————-
Радановићи из Сочанице код Дервенте
Поред Љубинке и Мирослава Радановића са седморо деце, у селу Сочаница код Дервенте, Република Српска,живи још једна вишечлана породица истог презимена. То су Драгана и Жарко Радановић, са својих шесторо малолетника. Татјана, Борис и Боривоје су основци, Дајана ђе ускоро у школу, а Бојан и Ђурђина су недавно проходали. Од владе добијају месечно 160 км месечног доплатка, што је недовољно, тако да прихватају сваки посао како би зарадили и преживели.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Ранђеловићи из Ниша
У собичку са бетонским подом, у нишкој Улици Орловића Павла, живи самохрана мајка Љиљана Ранђеловић са шесторо деце. Врата од картона деле две собе и купатило. Најмлађи је десетогодишњи Александар, а најстарија је двадесетчетворогодишња Сања, која једина не живи са мајком, браћом и сестрама. Марија има 14 година, Марко је две године старији, а Весна је две године старија од њега, па Милена, која има двадесет две године Спавају над ва кревета, нигде не раде, а ручак доносе из јавнекухиње.
—————————————————————————————————————————————————————————
Ристићи са Косова и Метохије
Сребра (47) и Зоран Ристић (53) су у Горњем Становцу код Вучитрна изродили десеторо деце. Најстарија је Драгана,следе Марко, Биљана, Данијела, Марија, Марина, Жарко, Јасмина, Катарина, и најмлађа Кристина. Отац радио у Белаћевцуа они су живели су у деверовој кући, коју су „платили“ сином Жарком. Послије окупације Косова судбина и место боравка ове породице непознати.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Ристићи из Врњачке Бање
Избеглица из Славоније Јасмина (37) и бивши официр ЈНА Небојша( 46) Ристић имају једанаесторо деце,од чега осам синова: најстарији Иван са 14 година , следе Никола 12, Петар 9, Павле 8, Бранко 7. Сара 6 Тамара 5, Лука 4, Марко 3, Ђорђе 1, и најмлађа Ивона .која јејош беба. Живе у кући Небојшиних родитеља у Врњачкој Бањи, од помоћи родбине,дечијег додатка за четворо малишана, и очеве плате коју зарађује као противпожарни референт у Јавном предузећу „Бели извор“.
——————————————————————————————————————————————————————————
Ристићи из Јагодине
Породици Ристић из Доњег Штипља, села јагодинске општине, која је добила ОСМО дете одлуком СО уручено решење којим Ристићи добијају 200 евра месечно до пунолетства детета. Мала Марина рођена је последња у породици. Двоје деце се осам осталило.
——————————————————————————————————————————————————————————
Савићи са Косова и Метохије
Госпава (40) и бивши рудар Љубисав Савић(45) из Зебинце код Новог Брда имају деветоро деце. Драган, најстарије дете, студент је у Косовској Митровици, док су Драгана (18), Зоран (15), Лазар (14) и Миодраг (13) школарци. Мала Јелена (6) je болесна, док Слађан (5), Марина (4) и двомесечна Ана време пороводе у кући, са мамом и осамдесетогодишњим деком Стојаном, који их надгледа у игри, јер тоје овде једина кућа. Имају нешто стоке уз помоћ које преживљавају.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Сенићи из Крајине
Радмила и Никола Сенић су узбегли из Босанске Крупе у Нови Град са двоје деце, Новицом и Николином. У избеглиштву су добили још петоро: Јовицу, Јовану, Слободана, Драгану и осмогодишњу Даницу. Сва деца су добри ученици,живе скромно од очеве инвалиднине и издржавајући нешто стоке. Жеља им је да уз помоћ добрих људи повећају стадо оваца и да им то буде основни извор егзистенције.
—————————————————————————————————————————————————————————
Стојановићи са Космета
У селу Бостане, засеок Шумарци, општина Ново Брдо, живи породица Живојина Стојановића са деветоро деце. Организација Срби за Србе је помогла ову породицу куповином шпорета и два троседа за спавање.
—————————————————————————————————————————————————————————
Стојиљковићи из Београда
Мануела и ратни ветеран пилот Зоран Стојиљковић са десеторо деце живе у нужном смештају у преуређеном пословном простору приземљу солитера. Најстарија Ана рођена је 1991. године, следе Тања, Даница, Ђорђе, Софија, Милица, Јелена, Димитрије, Дуња,и најмлађи Божидар. Сви ученици добро уче и баве се спортом. Живе од једне плате, тако да на столу најчешће за ручак нема меса. Мануела понекад тка шалове на разбоју да би побољшала кућни буџет.Једно ратну помоћ од српске дијаспоре из Швајцарске у висини од две хиљаде франака искористили су за враћање нагомиланих дугова Славе крсну славу Светог Георгија.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Стојичевићи из Доњег Стајевца
Зора (41) и Добривоје Стојичевић (46) из Доњег Стајевца, општина Трговиште, имају осморо деце. Најстарији је Игор (22), следе Малиша (21), Момир (20), Мирослав (14), Срђан (12), Данијела (10), те шестогодишњи близанци Иван и Ивана. Девето дете, кћерка Сузана умрла је у својој 15 години. Са Стојичевићима је однедавно и Игорова супруга Александра. Живе без намештаја, са најлоном уместо прозора, у веома тешким условима, у воденици некадашње фирме „Радост“, на граници са Македонијом. Нико нема стално запослење, нити примају дечији додатак. Од стоке имали су коза која им је угинула.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Станисављевићи из Београда
Марина (родом из Андријевице, село Сеоце) и Радослав Станисављевић (родом са Космета, Подујево) имају једанаесторо деце, осам дечака и три девојчице. Најстарија је Бранка са 18 година, а најмлађи једногодишњи Срђан. Између њих су Александар (16), Стефан (15), Бошко (13), Данило (12), Бојана (11), Радоје (8), Бојан (7), Никола (5) и двогодишња Невена. Дуго су живели као подстанари у Реснику, а сада су у једнособном стану од 47 квадрата. Адреса: 11000 Београд, Медаковић насеље, улица Боривоја Стевановића, бр. 2 Б, VI спрат. Од предузећа ПТТ, где Радослав ради, добили су 2001. стан солидарности. Једино од Синдиката ПТТ добијају повремено помоћ у новцу и намерницама. Славе Крсно име Светог Јована ( 20.јануаар). Контакт телефон Радослава је: 064 66 53 272, а на послу 011/3535 000.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Станојковићи са Косова и Метохије
Љиљана (33) и Радован Станојковић (48) из планинског села Сушићe,под Шар-планином, општина Штрпцe (српска енклава на Космету), имају деветоро деце: Аница 15,Зорица 14,Јовица 12, Ненад 9, Андреја 7, Андријана 5, Наталија 3, Дарко 2, и шестомесечна беба Богдан. Троје старијих пешачи четири километра до школе. Живе од социјалне помоћи у кућици са две собе,често без струје,у страху од суседних Албанаца. Лекар навраћа у село једном недељно. Радован се бави земљорадњом,и жеља му је да има трактор,а Љиљана је у кухињи са варјачом. Славе Крсну славу Свету Петку (Петковица) .Једнократну помоћ и машину за прање веша добилису од фудбалског и тениског клуба „Партизан“ из Београда. СЗС им је донирао фрижидер и неколико пута слао једнократну помоћ.
Контакт телефон: 063/856-9213
—————————————————————————————————————————————————————————-
Станковићи из Лебана
Нацка (46) и Драган Станковић са десеторо деце,све једно другом до рамена,најбројнија су породица у општини Лебане.Најстарији Јовица има 24,а најмлађи Никола т к шест година. Милена је студент Учитељског факлтета у Врању,Слађана завршила Средњу економску,а Драгана и Владан похађају гимназију. Син Стефан (9),кћерка Милица(11),Михајло, и Ненад (15) иду у осмогодишњу школу. Мајка ради као куварица у локалној основној школи „Радован Ковачевић Максим“,деца су на њивама или у брању печурки,а Драган се углавном бави сечом и цепањем дрва за огрев. Породица Станковић од прошлог лета живи у новој кући коју је добила као поклон општине и државног Министарства за рад и социјална питања.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Станковићи из Бојника
Горица и Зоран Станковић из села Доње Коњувце,општина Бојник, хране деветоро наследника: пет синова и четири кћерке. Најстарији син има 21 годину, а најмлађи су трогодишњи близанци.Породица се издржава од пољопривреде.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Станковићи са Косова и Метохије
Породице Станковић из села Томанце, мајка и пет кћери, у Косовском Поморављу је у тешкој материјалној ситуацији. Удовица Слађана Станковић (46) је без запослења, најстарија кћи Сандра (22) завршила је Медицинску школу, али од посла ништа. Слађанка је завршила Трговачку школу,а Доста има 15 година, завршава осми разред, Данијела је ученица седмог, а заједно са њом и најмлађа Милица похађа школу „Трајко Перић”. Живе бедно са укупно 6.500 динара, укључујући и пензију свекрве Миркекоја јеса њима. Са тим новцем преживљавају дане туге и неизвесности. Немају купатило, ни основне услове за хигијену. Боје се да их Албанци не нападну. Немају шпорет, телевизор је одавно покварен. Породица Станковић још увек гаји наду да их држава неће оставити у немилости. Организација Срби за Србе је помогла ову породицу куповином бојлера, септембра 2008.
————————————————————————————————————————————————————————
Станишићи из Осмака
Љубицa и Миленкo Станишић из Цапарди у општини Осмаци, (Република Српска) имају петоро деце: Марка (13), Немању (11), Наталију (8) и седмогодишње близанце Цвијана и Зорану. Сви иду у школу и врлодобри су ђаци. Живе од пољопривреде. Кућа нема ни купатила, па су започели изградњу новог дома. уз помоћ Министарства за породицу, омладину и спорт РС које им је, одобрило пројекат за финансијску помоћ.
——————————————————————————————————————————————————————————
Стојановићи из Бојника
Јасмина и Стојан Стојановић из села Стубла, општина Бојник,изродили су четрнаесторо деце: шест синова и осам кћери.Најмлађи син је рођен пре неколико месеци, док се најстарија кћерка већ удала и има троје деце. Јасмина је домаћица, а Стојан ради повремено на надницу.
——————————————————————————————————————————————————————————
Стојчићи из Подновља
Срето и Зорка Стојчић из Подновља код Добоја, живе без струје, воде, купатила… Са осамнаесторо укућана,од чега тринаесторо деце. Више ссу гладни него сити. Живе у трошном кућерку од 18 квадрат. Срето се Загорком оженио прије 20 година и стекоше седморо деце. Загорка је са собом довела двоје деце из њеног првог брака. Њена најстарија кћерка из првог брака Гордана, родила је седморо деце и живи у заједници са Стојчићима и њиховом децом. Преживљавају са 82 марке које добију од Центра за социјални рад. Гордана за своју децу прима 160 марака. Почели су да граде нову кућу,али је недавно Срето пао и повредио кучму.
——————————————————————————————————————————————————————————
Симићи из Мокрина
Верица (42) и Жива Симић звани Грга (52) из Мокрина имају десеторо деце,пет кћери и пет синова.Најстарија Драгана се удала,тако да сада домаћинство чине:Радован 22, Зорица 19, Никола 17,Јованка 15,Мирослава 12,Горан 11,Наташа 9, Драгомир 6, и четворогодишња Јасмина.Живе у скученом простору дониране оронуле куће са две мале поросторије и купатилом.Отац је изгубио стални посао у Месној заједници,па надничари са старијим синовима по позиву.Имају три краве, коња са којим обрађују два хектара земље,и телевизор.Дневно троше шест хлебова. До сада су им помогли Етнографско друштво Сувача и општина Кикинда због земље нема право на дечији додатак и социјалну помоћ.
Жива каже да би га обрадовало када би му неко поклонио нове опанке!
—————————————————————————————————————————————————————————-
Срнићи из Мрчајеваца
Весна и Драган Срнић из Мрчајеваца код Чачка изродили су деветоро деце, живећи у контејнеру од 14 квадрата. Двије најстарије кћерке,Марина и Маја, су се удале и засновале засебна домаћинства,у Матарушкој Бањи,ондосно у Трстенику.Тренутно са Срнићима живи њихових седморо деце,односно пет ученика,од којих је седмогодишња Јована најмлађа.Отац Драган је инвалид,након што је страдао у стругари. Материјална ситуација у породици се поправила када им је патријарх Павле донирао кућу,а недавно су синови Владимир и Никола добили запослење. Славе крсно име Ђурђиц.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Скокићи из Ужица
Снежана (39) и Милан Скокић из ужичког села Волујац подижу седморо деце. Живе у трошном сеоском кућерку, у две мале просторије од Миланове инвалидске пензије из „Фротекса“ и наднице што је зараде на грађевини тројица старијих већ пунољетних синова: Горан, Јован и Бојан.Четврти син Стефан има шест година,потом следе близанци Душан и Душица,и напокон најмлађи Ненад који је још беба. Обраћали су се за помоћ многима,али су свугдје наилазили на зид ћутања.
—————————————————————————————————————————————————————————
Шарац из Рашке
У селу Дојиновице, 25км од Новог Пазара живи породица Шарац са петоро деце. Отац Милојица има 51 година. мајка Славка је умрла. Најстарији синови Родољуб (27) и Мирољуб (24), свршени средњошколци, су незапослен и помаже оцу на имању. Кћерке Милица, 18 година, похађа медицинску школу. Миланка (13) је слепа и не иде у школу, Милка има 13 година и иде редовно у школу. Живе у недовршеној кући, без кућног намјештаја и беле технике.
——————————————————————————————————————————————————————————
Шемићи из Београда
Наташа и Ранко Шемић живе у тесном стану на Раковици са шесторо деце. Најстарији је Огњен (18), матурант 13. београдске гимназије, а Зорана(16) похађа Средњу техничку школу. Троје су основаци – Анђела (11), Михаило (9) и Теодора (7). Двоипогодишњи Никола иде у вртић. Шемићи су у Београд стигли са Космета. Потичу из једне од најугледнијих породица у Призрену. Тамо им је остало све. Кућу су им спалили а стан у центру града узурпирали. Ранко је био управник Дома војске, а Наташа асистент на Грађевинском факултету. Сада само мајка ради,док отац није могао наћи стални посао.
——————————————————————————————————————————————————————————
Торбице из Крајине
Мира (39) и Жељко Торбица (45) су прогнани из Глине,1992.године.Променили су неколико избегличких локација по Крајини, а тренутно су смештениу у туђој кући у селу Поткозарје код Бањалуке. Имају седморо деце,од којих је петоро рођено у избеглиштву. Најстарији је Милан (15), па Рајко (13), Зоран (10), Ален (6), Сања (5), Вања (2), а најмлађи Александар још није напунио годину.Четворо је школског узраста. Немају стални извор примања, немају свој кров над главом, нити дечији додатак. Жеља им је да набаве козу како би деца имала млеко. Наша организација им је донирала помоћ у храни октобра 2008. године.
—————————————————————————————————————————————————————————
Тошићи из Пирота
Марина и Властимир Тошић иѕ села Држина крај Пирота имају петоро деце; Мики, Сандра, Велентина, Срба. Најстарије има петнаест, а најмлађе тек четири године. Осмогодисњи Срба болује од акутне лимфобластне леукемије. Живе у скромној кући, опремљеној само неопходним стварима, од једне пензије и додатка за четворо деце.
——————————————————————————————————————————————————————————
Тодићи из Семберије
Снежана и Миле Тодић су током рата избегли из Дубнице код Калесије,а сада живе у трошној кући у Трњацима код Бијељине. Без посла су и без наде да ће га скоро добити. Имају петоро деце: девојчице Ивану (13), Наташу (10), Милену (8) и четворогодишње близнакиње Милку и Душанку. Влада РС и општина Бијељина ударили су темељ за будућу кућу Тодића из програма за породице са петоро и више деце. Свето и Милица Мандић из Срема су им поклонили краву хранитељицу, Шаруљу.
——————————————————————————————————————————————————————————
Тејићи из Крајине
Зорица и Момчило Тејић из села Горња Ламовита код Приједора имају петоро деце. Најстарији син Марко,17 година, прекинуо је школовање јер његови родитељи немају пара да га упишу на занат.Следе четворогодишња Марина, Милица (3), те двогодишње близанке Сања и Тања. Живе без воде и купатила у беди и оскудици, у дашчари у којој се некада налазио амбар за кукуруз. Једини сигурни приходи који им из приједорског Центра за социјални рад пристижу сваког мјесеца су дјечји доплаци за троје дјеце у висини од 200 км. Отац повременоиде на надницу,а мајка је домаћица у кући.
——————————————————————————————————————————————————————————
Трнинићи из Српца
Драгана (35) и Горан Трнинић из села Кукуље код Српца имају шесторо деце:сина Петра и кћери:Слађану, Сандру, Сању, Сњежану и Свјетлану.Најстаријем детету је 15,а најмлађем три године.Да би прехранили породицу,родитељи раде по селу на надницу,и све што зараде троше за храну,обућу и одећу.Живе у трошној кући без купатила,фрижидера, машине за прање веша…Имају шпорет на дрва кога су добили као донацију од Дечијег вртића из Српца.
—————————————————————————————————————————————————————————
Туфегџићи из Мионице
Љубица и Лазар Туфегџић из села Маљевића код Мионице имају десеторо деце. Најстарија је кћерка Љепосава рођена 1984, а најмлађи четворогодишњи син Милован. Између су: Радивоје, Сузана, Александар, Слађана, Марко, Милена, Живка и Милош. Двоје деце је запослено. Пошто им је стара кућа страдалау земљотресу изграђена им је нова уз помоћ привредних организација и људи племенитог срца.
——————————————————————————————————————————————————————————
Ћургузи из Крајине
Душка и Драго Ћургуз су избегли из Санског Моста у Драгочај код Бањалуке. Имају деветоро деце,од којих је троје болесно,а једини извор прихода им је дечији додатаку висини од 16о марака.Родитељи су незапослени и живе у туђој кући из које морају иселити.
—————————————————————————————————————————————————————————-
Филиповићи из Братунцa
Јелица и Живко Филиповић из братуначког села Лозница подижу осморо деце,пет синова и три кћерке,од којих шесторо похађа школу..Најстарије с шеснаестогодишње средњошколке Борка и Зорка,које су рођене у селу пре него су Филиповићи избегли.Шесторо деце је рођено у избеглиштву,Јово (девети разред), Мићо (седми), Мирко (четврти),Миле (први), те Бојана (три године) и најмлађи двогодишњи Александар. Домаћинство се вратило на своје имање и уз помоћ добрих људи гради кућу,а отац је запослен у сребреничком руднику „Сасе“.
——————————————————————————————————————————————————————
Филиповићи из Пожеге
Биљана и Предраг Филиповић из Пожеге имају петоро деце. Ненад је најстарији са десет година, Синиши је осам, Богдан (6), Урош три и Мина двије. Помажу им Предрагови родитељи,а имају и дечији додатак за четворо деце. Немају стално запослење.
——————————————————————————————————————————————————————————
Цвишићи из Кнежева
Самохрана мајка Милена Цвишић,чији је муж умро прије неколико године, подиже са 50 марака социјалне помоћи својих осморо деце у селу Јаворани у општини Кнежево (Република Српска). Најстарије дете има 22,а најмлађе три године,и сви су добри ученици,мада наставу похађају без уџбеника.Смештени су у кућици која прокишњава,без воде и струје,а храну кухају на шпорету кога је донирала влада РС.
—————————————————————————————————————————————————————————————
Чепкеновићи са Косова и Метохије
Самохрана мајка Снежана Чепкеновић из Липљана, на Косову, живи са пет кћерки ученица и свекрвом Божидарком. Породицу издржава радећи као чистачица у месној школи, пошто је супруг умро пре годину дана. Најстарије су близнакиње Александра и Виолета, рођене у 1989. у Приштини,а сада похађају средњу Медицинску школу у Доњој Гуштерици. Потом следе Љиљана (1991), Мирјана (1992), и најмлађа Светлана, рођена 1996 године, ученица ОШ „Браћа Аксић“ у Липљану.
Контакт телефон: 064/965 -119
Существует несколько способов доставки товаров из Китая в Россию, каждый из них имеет свои достоинства и недостатки. Компания ООО „Азия-Трейдинг“ предложит Вам наиболее выгодный и быстрый способ импорта товара, с соблюдением всех формальностей при таможенном оформлении.
Доставка товаров из Китая осуществляется напрямую, во многие регионы России. Необходимо только указать адрес отправителя в Китае и адрес получателя в России. Весь процесс организации доставки товара возьмет на себя транспортная компания Азия-Трейдинг.
http://msc.com.ru