Да постанемо људи Божији

Разговор са игуманом Свештеног манастира преп. Григорија на Св. Гори, арх. Георгијем (Капсанисом)

ПРАВОСЛАВЉЕ
Број 1002, Рубрика Разговор
Преносимо у Православљу разговор са арх. Георгијем (Капсанисом), игуманом Свештеног манастира преп. Григорија на Св. Гори о сведочанствима и порукама Свете Горе савременом свету.

Григоријат, Света ГораСвета Гора је једно од највећих тврђава Православља. Шта је то што чини њен утицај толико јаким и дуговечним?

– Света Гора већ 1500 година чува православну веру и православни живот. Православље и као вера и као живот је увек богочовекоцентрично. За центар има Богочовека а не засебно одвојеног човека, који поставља себе за центар света. Тај одвојени човек не познаје смирење, покајање, молитву. Супротно томе, на Светој гори код монаха је присутно покајање, смирење, молитва, светотајински живот. Ове врлине привлаче благодат Божију и због тога Света Гора зрачи божанском благодаћу кроз своје монахе који имају смирење и покајање.

Шта је то што привлачи младе и образоване људе да приђу монаштву?

– Човек је пре свега „биће богословско“ (ὄν θεολογικόν) или као што говори Свети Григорије Богослов: „Биће божијим мигом обожено“ (καί ζώων ἡ πρός Θεόν νεύση θεούμενον, 36 беседа на Богојављење). Αли човек не може да буде задовољан док се не сусретне и сједини са својим Прволиком – Христом. Жеђ хришћанина за божанском љубављу и да оживи заједницу са Богом, чини да неки потребују монашки живот. Поготову, млади људи, Хришћани (мање или више образовани) су ти који траже у монаштву живљење заједнице љубави са Богом.

Старче, колико је осетно присуство Богородице али и светитеља (нпр. Светог Николаја) у свакодневном манастирском животу?

– Живот хришћанина и монаха је увек „са свима светима“, заједница са живим Богом, са Мајком Божијом, Пресветом Богородицом нашом, и са светитељима Божијим. На Светој Гори монах доживљава ову заједницу интензивно и свакодневно. Монах разговара често са Христом а дешава се и непрестано, и то умно-срдачном молитвом „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног“, исто тако и са Пресветом Богородицом јер се више пута у току 24 сата поју посебне службе Богородици (молебни канони)и изговарају Акатисти.

Свакодневне службе које се певају светитељима, читање списа и житија светих у трпезарији, фреске и иконе које красе храмове и трпезарије свештених манастира, све то помаже да се доживи тајна Цркве као тајна богочовечанске заједнице, „заједнице Светих“.

Да ли је угрожен монашки живот светогорских монаха због мноштва поклоника, као и од разних обнова која се обављају у светим манастирима? Да ли примећујете неку опасност секуларизације?

– Постоји, стварно, опасност да се угрози тиховатељски (исихастички) живот монаха. Међутим, пошто монаси не прекидају свој труд у многочасовним даноноћним свештеним службама и божанственим Литургијама, нити остављају своје свакодневно молитвено правило, ова опасност се своди на минимум.

Када бисте се налазили испред једне групе младих, на шта бисте им скренули пажњу да пазе у свом животу и шта да настоје да задобију?

– Рекао бих им пословицу древног Оца Цркве: „Имај љубави и чини шта ти је воља“. Ако имаш љубави нећеш учинити ништа што би ожалостило Бога или људе. Уосталом, све заповести Христове, садржане су у заповести љубави. Истинита слобода је слобода љубави, а не слобода егоизма. Истински сам слободан када чиним оно што љубав захтева а не када чиним оно што ми намећу егоизам и моје страсти.

Ми, који смо чланови Цркве, када треба да говоримо а када да ћутимо?

– Ово је једно озбиљно питање, за које треба питати свог духовника. По Светим Оцима највиша врлина је расуђивање. Она нас упућује када и шта да треба рећи. Расуђивање је дар Светог Духа и даје се савршеним и најзрелијим верницима.

Послушност, ова велика врлина, да ли се односи само на монахе или и на људе који су у свету? Коме треба бити послушан?

– Послушност је пут спасења и савршенства за све Хришћане. На Светој Гори кажу: „Ако си угодио своме брату, угодио си Господу Богу своме“. Свети Козма Етолски саветује не само женама да слушају своје мужеве већ и мужевима да слушају своје жене онда када их не саветују супротно вољи Божијој. Послушношћу побеђујемо наш егоизам и њоме можемо да превазиђемо наше самољубље и да задобијемо богољубље и братољубље и тако постанемо људи Божији.

Хвала вам за ову велику част и благослов што сте говорили за наш часопис. Завршавајући, кажите нам једну реч као благослов за улазак у нову 2009. годину.- И ја се захваљујем и завршавам овај кратак интервју са жељом читаоцима Вашег часописа да постанемо сви „Божији људи“.

Превод са грчког: Јерођ. С.Г.

Овај унос је објављен под Бисерница. Забележите сталну везу.