Бисери љубави

ИСПОВЈЕСТ

Пјесме пишем,

Душом дишем,

Истине се

Намиришем,

Српска војска у Цркви

Стихе кујем,

Одјек чујем

И њему се

Сав радујем.

Зраке кројим,

Живот бојим,

Бога славим

Што постојим.

20. 12. 1997.  Породин

Српкињица једна мала...

РОЂЕЊЕ

Неспретан ко’ проходало дијете

Ја правим кораке  нове,

У чуду, као и оно,

Вођено гласом мајке што зове.

Њега чистотом, мене покајањем,

Преплављује права љубав чиста,

Рођењем што смо добили

Оно од мајке, а ја од Христа.

17. 12. 1997. Породин

Крст

ПОМОЗИ БОЖЕ

Помози Боже,

Без Тебе смо прах,

Без Тебе нисмо своји,

Човјек у тами стоји,

Мјесто љубави

Доживљава страх.

Помози Боже

Мир да настане

Онима против Тебе

Спознавши Те кроз себе,

Од Савла Павле

Нека постане.

Господ Исус Христос

ЧОВЈЕКУ

Именован си безимен,

На крштењу погружен.

Удостојен недостојан,

На Причешћу очишћен.

Награђен незаслужан,

У браку сједињен.

Прослављен си ништаван,

Крвљу Христовом опран,

Незахвални човјече.

28.09. 2002. Франкфурт

Света Тројица

ТРОЈИЦА

Исконски Огањ,

Почетак и Узрок суштини,

Превјечни Извор Свјетлу

и Топлини

Што из Њега исходи,

Тројицу у Једном,

Једног у Тројици чини.

06. 12. 1997. Породин

Васкрс

ТРИЈУМФ

Ти недоречени гласу,

Неисказана тачко приче,

Ти што си темељ мом спасу,

Што си ми био најпрече,

Зауставио си мој пад.

Извор суза ми пресуши.

Очи јасно гледају сад,

Поглед њихов се не гуши.

Јефтино сам продао плач,

Јецај не могу да ти дам.

Ћутим, а душу сјече мач;

Изгубих те и остах сам.

Престаје ли живот гробом?

Глас Истине ту лаж дроби,

Мој је тријумф, сусрет с тобом,

и награда мојој борби.

03.11.1995. Пруд, Шамац

Свештеномученик Миладин Минић

РАТНИК

Мрки поглед орла старог

Небу чистом болно недостаје,

Тамни лице дива плавог

Који за њим плакати не престаје.

Своје птиће љубљаше из срца,

Његова је сјена од киша их крила,

Пустао је на њих зраке Сунца

Да им перје глади и оснажи крила.

Никад није био далеко од гнијезда,

Ни у сну немирном, ни ноћи дубокој,

Чак и сада кад је негдје изнад звијезда,

Ратник роду своме шаље топли спокој.

03.11.1995. Пруд, Шамац

написао Јесењин Ј. Туркић, Србија – Република Српска

This entry was posted in Књижевност. Bookmark the permalink.