Регион

На удару вандала и цркве и свештеници

Исписани графити на Цркви у Блажују (Фото Д. Станишић)

Од нашег дописника

Сарајево – Скрнављење православних храмова, гробаља и друге имовине уобичајена је појава, а нису никаква реткост ни вербалне увреде свештеника, па чак и митрополита дабробосанског Николаја, чија се резиденција налази у центру Сарајева, каже за „Политику” Митар Танасић, ђакон Митрополије дабробосанске.

Коментаришући најновије скрнављење храма Светог Саве у сарајевском насељу Блажуј, он додаје да се православне цркве у Сарајеву налазе у истом положају у којем су и малобројни православни верници који живе у овом граду.

На зидовима овог храма „непознати починиоци” су, уочи јучерашњег великог православног празника Вазнесења Господњег – Спасовдана – исписали графите увредљивог садржаја.

Парох блажујски Чедомир Ђелмо изјавио је новинарима да је исписано око 30 графита са „увредљивим натписима” против генерала Ратка Младића, те „Алах је највећи”, „Смрт Караџићу”, „Марш у Србију” итд. Неки од графита исписани су на арапском и јеврејском језику.

Црква у Блажују, као и друге у Сарајеву, често је на удару „вандала” који, углавном, остају непознати и некажњени, иако полиција у свим случајевима уредно обави увиђај. Уколико их и „открије” обично се испостави да се ради о „малолетним делинквентима” којима закон оставља могућност да раде „шта хоће”.

Танасић напомиње да се од почетка ове године догодило око двадесетак напада на православне богомоље у Сарајеву и да је, што се тога тиче, „давно превршена мера”.

Евиденција потврђује да се српске богомоље скрнаве углавном уочи великих православних празника, у том смислу предњачи црква Светог преображења у сарајевском насељу Пофалићи, али и у време неких политичких дешавања у БиХ и у свету.

„У Сарајеву, практично, нема Срба, и питање је да ли ће опстати уколико се ови притисци наставе”, каже Танасић и оцењује да „инциденти” само погоршавају живот малобројних Срба у Сарајеву. „Очекујемо од власти да истраже случајеве и адекватно казне починиоце.”

Православни свештеници који живе у Сарајеву, као и они који долазе у овај град, доживљавали су и доживљавају још увек вербалне увреде због мантије коју обавезно морају да носе. Из тог разлога они, уз благослов митрополита дабробосанског, ходају сарајевским улицама најчешће у цивилној одећи.

Вербалних увреда појединих грађана „мултиетничког” Сарајева није поштеђен ни митрополит дабробосански Николај. „Да је Цацо жив не би се ови и овакви шетали Сарајевом”, чуло се из једног сарајевског кафића поред којег је не тако давно пролазио митрополит Николај.

Д. Станишић