14. фебруар 2010 – 12:01
Пост овај назива се Великим, и због посебне важности, и са своје дужине. Састоји се од Свете четрдесетнице и Страсне седмице. Четрдесетница је установљена, од стране Цркве, ради подражавања 40-дневног поста и молитве Господа Исуса Христа, које је Господ држао – после свога крштења, удаљивши се у пустињу – пред своје ступање на проповед Јеванђеља. Иза Св. четрдесетнице, која се завршава у петак Шесте седмице поста, долази пост Страсне седмице, посвећен учествовању у страдањима и смрти Господа Христа, по заповести његовој да ће „доћи… дани кад ће се отети Женик од њих, и онда ће постити у оне дане“ (Лука 5, 35).
ПРВА СЕДМИЦА ВЕЛИКОГ ПОСТА
Зове се, она, и Чиста, јер се за време ње – у песмама и молитвама – чује вапај душе која се каје, чисти, оплакује своје грехе. Тим „стихотворенијима“, Црква учи верне да се одрекну греха у који су пали, и да не изгубе рај – неуздржљивошћу Прародитеља, него – да самопрегором уздржавања доћу до спасења и вечног живота. Даље, у Служби ове седмице, препоручују се пост, молитва, сузе, покајање, духовни подвизи, чишћење тела и душе, одрицање од греха и страсти, и присвајање врлине бдења, – све: да бисмо се достојно поклонили крсту, и духовно прославили Христово васкрсење. За време овога дела Поста, молитве су дуже и свечаније, а читању је дато више места него појању. Дужину молитава ове седмице још више повећава Велики канон Св. Андреје Критског, на повечерју прва четири дана Поста. У овој, као и у последњој седмици, пост је знатно пооштрен, на тај начин што се прва два дана поста, а по могућству – и четири дана, ништа не једе.