О нама
ЕПИСКОП СРЕДЊОЕВРОПСКИ Г. КОНСТАНТИНЕпископ средњоевропски Константин (у свету Крста Ђoкић) родио се у Горњем Црњелову у Семберији од побожних родитеља Крста и Круније 26. септембра 1946. години. Основну школу завршио је у родном месту. Српску православну Богословију Св. Арсенија у Сремским Карловцима завршио је у првој послератној генерацији 1967. године. Замонашио се 28. марта 1970. године., а Богословски факултет завршио је 1974. године у Београду. Радио је као службеник и секретар епархије зворничко-тузланске од 01. марта 1970 до 30. августа. 1979., а једну годину провео је у Америци на учењу језика и даљем научном усавршавању. Од 1978 до 1982 био је предавач у богословији «Св. Три Јерарха» у манастиру Крки. Од 1982. године па све до избора за епископа средњоевропског био је професор и главни васпитач у богословији «Св. Арсенија Сремца» у Сремским Карловцима. За епископа средњоевропског изабран је на редовном заседању Светог архијерејског сабора 23. маја 1991. године. Три дана касније одликован је достојанством архимандрита.
Хиротонију (рукоположење) за епископа извршио је Његова Светост патријарх српски Господин Павле у Саборној цркви у Београду 21. јула 1991. године уз саслуживање осам архијереја, а 01. септембра исте године устоличен је у храму Успења Пресвете Богородице у Химелстиру у трон епископа средњоевропског од стране епископа Лаврентија, у присуству епископа британско-скандинавског Доситеја, епископа Хризостома (грчка црква) и принца Томислава Карађорђевића
Терет архијерејског служења прима на себе у тешко време наше новије историје, у време страшних страдања у нашој Отаџбини, у време великих превирања, смушености и дезоријентисаности у народу. Епископ Г. Константин храбро се суочио са свим проблемима који су оптерећавали рад у мисији Цркве на овим просторима, истовремено не заборављајући оне страдалнике у нашој земљи којима је у то време помоћ била неопходна.
Посвећујући посебну пажњу унутрашњој мисији односно бољем организовању црквеног живота и осећајући велику потребу, Епископ преко епархијских органа оснива велики број нових Црквених општина и парохија, поставља нове младе свештенике како би сваки верујући човек у својој близини имао могућност да посећује редовно света богослужења. Тако су у последњих петнаест година основане нове црквене општине у градовима (Немачка): Алтена, Аугсбург, Бон, Бохолт, Брауншвајг, Бремен, Вирцбург, Вупертал, Есен, Карлсруе, Касел, Келн, Липштат, Манхајм, Регенсбург, Розенхајм, Сарбрикен, Улм, Филинген-Швенинген, Фрајбург, Фридрихсхафен; (Аустрија) Винер Нојштат, Гмунден, Грац, Инсбрук, Клагенфурт, Сант Пелтен, Тулн; (Швајцарска) Базел, Берн, Лихтенштајн, Лозана и Женева, Лугано, Луцерн, Сант Гален. Истовремено и црквени центри који су постојали дуже време добили су нове парохије тако сада у Берлину, Диселдорфу, Дортмунду, Келну, Минхену, Франкфурту, Хамбургу, Штутгарту, Бечу, Инсбруку, Салцбургу и Цириху има два или више свештеника.
Градитељство и обезбеђивање трајних решења богослужбеног простора добија велики замах у последњих 15 година. Упорношћу и сталним указивањем на неопходност куповине црквених центара Његово Преосвешенство епископ Г. Константин, пробудио је код благочестивог народа жељу да се и на овим просторима покаже као народ Светога Саве, који за собом увек оставља богомоље као трагове свога постојања. Захваљујући томе, као и великом залагању и труду свештенства поред већ постојећих саграђених храмова у Бечу (1893.), Оснабрику (1982.) и Дизелдорфу (1985.), саграђени су храмови у Минхену (1997.г.), Хановеру (2000.г.) и у Филинген-Швенингену (2001.г.), а купљени и у власништво Српске православне цркве прешли храмови у: Аугсбургу (2001.г.), Ахену (2001.г.), Билефелду (1992.г.), Вуперталу (1997.г.), Дортмунду (1998.г.), Нирнбергу (1999.г.), Фридрихсхафену , Хамбругу (2000.г.), Штутгарту (1992.г.), Гепингену (1993.г.) и Улму (1994.г.), у другом бечком кварту (2002.), Винер Нојштату (2005.), Сант Галену (2000.г.) и Цириху (2006.г.). Пре тога купљени су храмови у Химелстиру (1977.г.) и Берлину (1990.г.). У току су градње црквених центри у Салцбургу, и Берну.
У току рата у нашој Отаџбини велику бригу око скупљања и слања помоћи преузела је и наша Епархија. Један од највећих акција која се још увек спроводи јесте брига о деци ратној сирочади. У сврху оргаизованијег рада на овом пољу основана је и епархијска организација «Дијаконија» која је посебно у време бомбардовања наше отаџбине од стране НАТО-а, помогла да се последице разарања и страдања лакше поднесу. Народне кухиње у Крагујевцу, Куршумлији, Београду, као и велика помоћ избеглицама биле су само један део активности која је ова организација, заједно са немачким и другим партнерима остварила у то доба.
Бринући се о свему овоме Епископ није запостављао ни бригу о свештеничком подмлатку. Тако је на новоосновани православни факултет у Минхену послао једанаест кандидата, а велики број студира на Богословском факултету у Београду и на Духовној академији у Фоћи.
Истовремено велики труд и бригу посветио је настави веронауке, коју већ 16 година успешно организује и спроводи у основним и средњим школама у Аустрији. Редовном верском наставом у Аустрији обухваћено је у основним школама 7011 ученика,а у средњим и стручним школама 986 ученика,што укупно чини број 7997 ученика (више 531).Повећање броја ученика на веронауци уследило је мањим одјављивањем деце на почетку школске године од стране родитеља,првенствено заслугом свештенства и вероучитеља. Православна веронаука се предаје за децу из 612 школа(више 09)у Аустрији.Вероучитељи редовно сваке недеље одрже 1070 (више 64) часова веронауке.Укупан број вероучитеља 71 (више 03). У Аустрији Православна веронаука је обавезан предмет.
Непосредно после свога доласка у Епархију епископ Г. Константин обнавља излажење епархијског листа «Црква» који излази четири пута годишње у тиражу од 12.000 примерака, а који служи за мисијске потребе наше епархије. У међувремену су у издању епархије средњоевропске изашле књиге: «Господ Исус Христос – живот и дело», «Живот Светога Саве» од владике Николаја у преводу на немачки, «Божанствена литургија» на упоредном српском и немачком.
У последњих петнаерст година основани су при Епархији и «Фонд за мисију», из кога се материјално помажу новоосноване црквене општине, као и градња нових храмова и издавачка делатност.
«Фонд омладине» из кога се материјално помажу активности младих на епархијском нивоу и обезбеђују стипендије за студенте и богослове.
Eine kurze Biografie von Herrn Bischof Seine Exzellenz Bischof für Mitteleuropa
Seine Exzellenz Bischof für Mitteleuropa Herr Konstantin wurde am 26. September 1946 in Gornje Crnjelovo, Gemeinde Bijeljina, Republika Srpska- (Bosnien-und Herzegowina), geboren, vom Vater Krsta und Mutter Krunija.
Er absolvierte das Priesterseminar des Heiligen Arsenije in Sremski Karlovci 1967, im ersten Nachkriegsjahrgang.
Am 28. März 1970 wurde er Mönch.
Die Theologische Fakultät beendete er 1974
Er arbeitete als Angestellter und Sekretär der Diözese von Zvornik-Tuzla vom 01.03.1970 bis 30.08.1977
Ein Jahr verbrachte er in den USA, zur weiteren wissenschaftlichen Bildung und Spracherwerb.
Von 1978 bis 1982 war er Lehrer am Priesterseminar der Heiligen Drei Hierarchen im Kloster Krka/Kroatien.
Von 1982 bis 1991 war er Professor und Hauptpädagoge am Priesterseminar des Heiligen Arsenije in Sremski Karlovci
Am 23. Mai 1991 wählte ihn das Bischofskonzil zum Bischof für Mitteleuropa
Am 26. Mai 1991 erhielt er den Titel des Archimandriten
Die Bischofsweihe vollzog Seine Heiligkeit der serbische Patriarch Herr Pavle in der Kathedrale in Belgrad am 21. Juli 1991, unter Mitwirkung von acht Bischöfen.
Am 01. September 1991 wurde er von Bischof Lavrentije in der Kirche der Entschlafung der Mutter Gottes in Himmelsthür in den Thron des Bischofs für Mitteleuropa geführt, unter Anwesenheit von Bischof Dositej, Bischof Chrisostomos (Griechische Kirche) und Prinz Tomislav Karadjordjević
Црквена општина Касел основана је 20 марта 1992.год.
Први парох био је протосинђел Сергије Параклис.
У ЦО Касел, на даље су служили:
јереј Бранислав Чортановачки (1994-1996),
јереј Душко Ђеорђић (1996-1997),
јереј Симон Туркић (1999-2001),
јереј Бошко Јањић (2002-2007).
Тренутно ЦО Касел опслужује јереј Симон Туркић парох из Франкфурта.
Храм-капела у Каселу посвећен је Светом Цару Лазару Косовском.
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ЦАР ЛАЗАР
Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.
Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено. Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 15 јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже.
За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.
С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: “Све за Христа – Христа ни за шта” нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар. Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:
“Земаљско је за малена царство,
а небеско увек и довека”.
Тропар (глас 3):
Красоту возжељев слави Божија, во земњеј тому благоугодил јеси, и поручениј ти талант добрје воздјелав усугубил јеси, о њемже и подвизавсја до крове, отоњудуже и мзду бољезнеј твојих јако мученик пријал јеси от Христа Бога, јегоже моли спастисја појушчим тја Лазаре.
Обавезе вјерника Српске Православне Цркве
„Црквени центар у коме се налази и храм-капела, стан за пароха, сала за народ са помоћним просторијама, а у поткровљу и неколико соба за изнајмљивање, купљен је од америчке војске“ (Шематизам епархије средњоевропске – Химелстир 2007.г)
Православни Срби на територији ЦО Касел (Касел, Гетинген, Падерборн) имају дужност пред Богом да и материјално помажу своју Цркву. Овим путем позивамо све који се осјећају припадницима Српске православне Цркве у ЦО Касел, да својим мјесечним прилозима у виду дауерауфтрага, крену са мјесечним уплатама и тако помогну да све своје мјесечне обавезе (кредит, одржавање зграде и друго) испуњавамо без проблема.
По одлуци наше епархије, сви Православни Срби дужни су да уплаћују парохијал.
Не треба дозволити да се Цркве сјетимо само када неко треба да се вјенча, крсти или испрати. И у међувремену се морају плаћати сви трошкови, а нашу Цркву финансијски нико не помаже осим нашег вјерног народа.
Конто на који требате уплатити парохијал је:
Serbische-Orth.Diozese
Kasseler Sparkasse
Konto Nummer: 200061535
BLZ 52050353