Можда јесте, можда није…

Farmer i njegov sin su imali pastuva, koji im je godinama pomagao da obrađuju zemlju. Jednog dana konj pobegne i okupe se komšije da izraze žaljenje “Kakva strašna nesreća da izgubiš konja” Farmer je odgovorio “Možda jeste, možda nije. Videćemo.”
Nekoliko dana kasnije konj se vratio kući vodeći sa sobom još tri divlje kobile. Komšije povikaše “Tvoj konj se vratio i doveo još konja sa sobom. Kakva velika sreća!” Farmer je odgovorio “Možda jeste, možda nije. Videćemo.”
Kasnije te nedelje farmerov sin je pokušavao da ukroti jednu od kobila, ona ga je zbacija sa sebe i on je pao na zemlju i polomio nogu. Seljani zaplakaše “Tvoj sin je polomio nogu, kakva užasna nesreća!”. Farmer je odgovorio “Možda jeste, možda nije. Videćemo.”
Nekoliko nedelja kasnije vojnici iz nacionalne vojske su išli kroz grad i regrutovali sve fizički sposobne mladiće za vojsku. Nisu uzeli farmerovog sina, koji se još oporavljao od povrede. Prijatelji povikaše “Tvoj mladić je pošteđen. Kakva fantastična sreća!”. Na šta je farmer odgovorio “Možda jeste, možda nije. Videćemo.”
Naravoučenije
Ni jedan događaj sam po sebi ne može da bude stvarno prosuđen kao dobar ili loš, srećan ili nesrećan. Jedino vreme može da nam da celu priču.
grcka narodna prica
Овај унос је објављен под Бисерница. Забележите сталну везу.